Beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovska pozvala je na uvođenje oštrijih zapadnih sankcija protiv vlasti Aleksandra Lukašenka, dodajući da su sankcije jedini način da naštete režimu autoritarnog vladara.
Govoreći u sedištu Radija Slobodna Evropa (RFE/RL) u Pragu 8. juna, Tihanovska je rekla da svet treba da razume bol koju prolaze Belorusi tokom trenutne političke krize "jer kada to osećate, želite da učinite više".
"Jasno je da treba ekonomski blokirati (Lukašenkov) režim, kako ne bi bilo moguće da plati policiju i vojsku", rekla je Tihanovska u intervjuu za Current Time, televizijski kanal na ruskom jeziku koji Radio Slobodna Evropa vodi u saradnji sa Glasom Amerike.
Tihanovska je izrazila optimizam da će demokratske promene uskoro doći u njenu domovinu, uprkos pojačavanju represivnih mera od strane Lukašenkove vlade.
"Belorusi se bore i u Belorusiji i na međunarodnoj sceni…Ljudi su toliko kreativni da smišljaju nove i nove načine da poljuljaju režim", rekla je Tihanovska.
Pročitajte i ovo: Bjelorusija pooštrava kaznenu politiku za učešće u protestimaU danu kada je opoziciona liderka davala intervju, Lukašenko je Lukašenko potpisao amandmane na Krivični zakonik i time potvrdio propise koji dodatno ograničavaju građanska prava i slobodan protok informacija usred suzbijanja prodemokratskog pokreta u Belorusiji.
Lukašenko i njegovi saveznici su na udaru zapadnih sankcija zbog brutalnog suzbijanja masovnih protesta koji su izbili nakon spornih izbora u avgustu 2020. godine.
U strahu za svoju i sigurnost svoje porodice, Tihanovska je iz Belorusije otišla u Litvaniju dan nakon predsedničkih izbora u Belorusiji, održanih 9. avgusta 2020. godine. Pristalice Tihanovske tvrde da je ona pobednica izbora, uprkos tome što je Lukašenko, koji vlada državom od 1994. godine proglasio pobedu. Opozicija ga optužuje za krađu izbora, nakon čega su širom Belorusije izbili protesti.
Pročitajte i ovo: 'Putinova korist' od kakofonije dezinformacija iz MinskaDesetine hiljada Belorusa privedene su tokom suzbijanja protesta. Nekoliko demonstranata je ubijeno u nasilju, a pojedine organizacije za ljudska prava saopštile su da postoje verodostojni dokazi da su pripadnici službi bezbednosti mučili privedene u protestima.
Reagujući na situaciju u Belorusiji, Evropska unija, Sjedinjene Države, Kanada i druge države odbile su da priznaju Lukašenka kao legitimnog lidera Belorusije i uvele su sankcije protiv njega i nekoliko visokih beloruskih zvaničnika.
Nove sankcije Evropske unije uvedene su nakon nasilnog sletanja aviona kompanije Ryanair u glavni grad Belorusije Minsk 23. maja. Raman Pratasevič, opozicioni aktivista i novinar koji se u Belorusiji suočava sa optužbama za koje bi mogao da dobije i do 15 godina zatvora, tada je bio na letu kompanije Ryanair iz Atine u Grčkoj do litvanske prestonice Viljnus.
Pilot tog aviona promenio je kurs između dve članice EU i krenuo ka Minsku zbog navodne dojave o bombi. Roman Pratasevič je nakon sletanja u Minsk uhapšen i trenutno se nalazi u zatvoru.
Evropska unija zatvorila svoj vazdušni prostor i aerodrome za beloruske avione i preporučila evropskim aviokompanijama da izbegavaju vazdušni prostor Belorusije.
Vaš browser nepodržava HTML5