SPC imovina po srpskom zakonu u Srbiji, u stvarnosti na Kosovu

Ministarstvo kulture Srbije prihvatilo je izmene nacrta Zakona o kulturnom nasleđu, na zahtev Srpske pravoslavne crkve (SPC), tako da se posebna pažnja posveti zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu.

Međutim, ostaje nejasno na koji će način Srbija primenjivati nov zakon.

Podsetimo, da Srbija nema vlast na Kosovu izjavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 27. maja 2019. godine, tokom sednice Skupštine Srbije o Kosovu. On je obraćajući se poslanicima rekao da Srbija nema vlast na Kosovu sem u zdravstu i školstvu i da je potrebno prestati sa obmanjivanjem javnosti.

Srbija na Kosovu nema službe bezbednosti, kao što su vojska ili policija. Republički zavod za statistiku Srbije, kako se navodi na sajtu, „od 1998. godine ne raspolaže podacima za AP (Autonomna Pokrajina) Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)“.

Šta je moguće a šta ne?

Aleksandar Popov iz nevladine organizacije Centar za regionalizam, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će Ministarstvo kulture Srbije, teško sprovesti svoje namere.

“Ukoliko se poštoju svi oni do sada postignuti dogovori, srpske institucije su integrisane u kosovski sistem. Ne vidim mogućnost da naše ministarstvo direktno štiti kulturno nasleđe na Kosovu, sem ako se to ne postigne nekim dogovorom, u okviru pregovora koji će se i dalje nastaviti”, rekao je Popov.

Popov kaže i da ne veruje da bi to prihvatila ni međunarodna zajednica, niti bi to prihvatila vlada u Prištini.

“Do sad je bilo moguće da srpska vlada investira ili ulaže u nekim drugim oblastima, u neke projekte na severu Kosova i u zajednicama gde su Srbi u većini, ali ovako, da se direktno primenjuje neki zakon (Srbije) na Kosovu, iz dosadašnjeg stanja i situacije, ja ne vidim kako je to moguće“, zaključio je Popov.

Šta je za SPC kulturna baština Srbije na Kosovu?

Kako se navodi na sajtu Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, na Kosovu se nalazi oko 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje, kako se tvrdi, čine kulturno nasleđe srpskog naroda.

Na sajtu se dalje navodi podatak ove institucije, po kom je na Kosovu u prethodnoj deceniji uništeno ili oštećeno 150 SPC objekata.

Kako se navodi, pojedini predmeti se „uveliko krčme na svetskom ilegalnom tržištu antikviteta“.

„Postoji opasnost da sa tla Evrope, početkom 21. veka, nestane jedinstvena multikulturna i multietnička regija“, navodi se u saopštenju.

Šta je SPC zamerila Ministarstvu kulture?

Ministarstvo kulture Srbije pripremilo je i otvorilo javnu raspravu o Nacrtu zakona o kulturnom nasleđu 6. maja.

Predstavnici radne grupe ministarstva kulture istakli su u tokom predstavljanja nacrta kako je on usaglašen sa propisima Evropske unije, kao i da se njime po prvi put uvodi kategorija kulturnog dobra – kulturni predeo. Predviđeno je i osnivanje dva nacionalna komiteta, koji će se baviti pitanjima kulturnih dobara koja su upisana na listu Uneska.

Međutim, SPC, koja je najveća verska zajednice u Srbiji, je 31. maja u dopisu ministarstvu ocenila da je Nacrt zakona u suprotnosti sa trenutno aktuelnim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama.

“Između ostalog, poglavar Srpske pravoslavne crkve je ukazao da se u šest članova nacrta ovog zakona pominje Autonomna pokrajina Vojvodina, a ni u jednom članu Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, gde je kulturno nasleđe najugroženije i, gotovo svakodnevno, izloženo napadima i devastiranju“, naznačeno je u dopisu kako ga je preneo SPC.

Takođe, patrijarh je ukazao na mogućnost „nedobronamernih zaključaka", kako je opisao mogućnost da se Kosovo, koje on označava kao "južnu srpsku pokrajinu", izuzme iz teksta krovnog zakona.

Takođe se navodi da je SPC “najveći pojedinačni vlasnik duhovnog, pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa” i da kao takva nije bila uključena u izradu Zakona u kulturnom nasleđu „koji zadire i u njeno unutrašnje funkcionisanje”.

Ministarstvo prihvatilo zamerke patrijarha

Ministarka kulture Maja Gojković odgovorila je istog dana. U saopštenju je navela da prihvata kritike crkve.

Kako stoji u saopštenju, Gojković je u pismu patrijarhu navela da se tekst na koji su dostavljene primedbe i sugestije ne nalazi u fazi Predloga zakona, ili u postupku usvajanja pred Vladom ili Skupštinom Srbije.

Dodala je da su posebna pažnja, zajednički trud i zalaganje usmereni su na zaštitu kulturnog nasleđa koje se nalazi “na teritoriji naše Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, koje je svakodnevno izloženo napadima i uništavanju”.

Patrijarh se zahvalio ministarki

Sprski patrijarh Porfirije, u saoštenju se zahvalio ministarki “na odluci da procedura donošenja Zakona o kulturnom nasleđu bude zaključena kada sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom, najvećim pojedinačnim vlasnikom duhovnog, pokretnog i nepokretnog kulturnog blaga u Republici Srbiji, bude usaglašen tekst ovog, veoma važnog zakona.“

Kako se najavljuje u saopštenju, Srpska pravoslavna crkva će odrediti predstavnike koji će sa stručnjacima ministarstva kulture, raditi na zaštiti srpske kulturne baštine na Kosovu.

Obnovljene crkve na Kosovu

Ministarka u SANU kritikuje Kosovo

Ministarka kulture je u utorak, 1. juna, na skupu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ocenila i da je sve više takozvanog mekog pritiska na srpsku versku i kulturnu baštinu na Kosovu.

Ona je navela i da je vreme pokazalo da, kako se izrazila, “privremenim institucijama samouprave” nedostaju i stručnost i volja, da vode brigu o srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu.

Maja Gojković, ministarka kulture u Vladi Srbije, prilikom govora o kulturnom nasleđu na Kosovu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). U Beogradu 1. juna 2021.

Predsednik SANU Vladimir Kostić je, otvarajući skup pod nazivom "Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji" ocenio da vremena za odlaganje – kada je reč o zaštiti srpske kulturne baštine na Kosovu – više nema.

“Suočeni sa negiranjima, provokacijama, otimanjem suštine te baštine, shvatili smo da vremena za odlaganje više nema”, naveo je Kostić.

Predsednik SANU, Kostić, je u govoru citirao sam sebe od pre šest godina, kada je kako kaže, rekao da se “za vrednosti za koje se danas borimo, moramo boriti zubima i noktima”.

Vlast nije uključila SPC u razgovore o Kosovu

Pravoslavni teolog Ivica Živković, kaže za RSE da je pitanje čuvanja kulturne baštine na Kosovu složeno, odnosno da je potrebno da se rešava uz međunarodnu podršku.

“To je predmet budućih i tekućih pregovora koji se vode uz međunarodnu podršku. Ono što je bitno to je aktuelni trenutak i oni potezi koje država povlači.”

Istoričar Vladimir Veljković, koji se bavi pitanjima religije, za RSE podvlači tri stvari.

„Sa jedne strane, Srpska pravoslavna crkva, na poslednjem Saboru, nije ponavljala svoje ranije stavove, da je Kosovo na osnovu ustava i rezolucije 1244 deo Republike Srbije, dakle to je izostalo“, kaže za RSE Veljković.

„Druga stvar je to što mi ne znamo kakav je program Sprske pravoslavne crkve, na koji način ona zapravo smatra da treba rešavati pitanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, nego se ovako, očigledno, reaguje od slučaja do slučaja“, objašnjava Veljković.

„I treća stvar, vidimo da zapravo, aktuelni režim, nije uključio Sprsku pravoslavnu crkvu, u te dogovore, pregovore, sastanke, u vezi Kosova, iako vidimo da se crkvi daju donacije“, zaključuje Veljković.

Premijer Kosova poziva SPC na sastanak

Ministar kulture omladine i sporta u Vladi Kosova Hajrula Čeku (Hajrulla Ceku) je 26. maja naveo da je “Vlada Kosova maksimalno posvećena zaštiti kulturnog nasleđa, a posebno pravoslavnih crkava".

“Dijalog ka pravoslavnim sveštenstvom na Kosovu jedini je put ka trajnom rešenju”, napisao je Čeku na svom Facebook profilu uz objavu pisma premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija upućenog 20. maja igumanu manastira Visoki Dečani Savi Janjiću.

U tom pismu se, pored ostalog, navodi da će se Vlada Kosova pobrinuti “za sve naše spomenike (kulturne), posebno za pravoslavne crkve i manastire”.

Premijer Kurti je takođe izrazio želju da poseti Visoke Dečane i razgovara sa igumanom manastira Savom Janjićem, uz napomenu da se samo iskrenom komunikacijom može doći do razumevanja, rešavanja izazova i uklanjanja predrasuda.

Eparhija raško-prizrenska saopštila je 27. maja da je “potpuno bespredmetno” odgovoriti na pismo kosovskog premijera Aljbina Kurtija upućeno igumanu manastira Visoki Dečani Savi Janjiću, a u kojem je Kurti izrazio želju da poseti Visoke Dečane i razgovara sa igumanom Janjićem.

Razlog tome je, kako se navodi u saopštenju Eparhije, nepoštovanje odluke Ustavnog suda Kosova o imovini tog manastira.

Problem s imovinom u Dečanima

Iako su odluke Ustavnog suda Kosova konačne i obavezne za sve strane, lokalno rukovodstvo u Dečanima odbija da sprovede i odluku Ustavnog suda Kosova, prema kojoj je 24 hektara zemlje pripalo manastiru Visoki Dečani.

Tamošnje lokalne vlasti tvrde da ta imovina pripada društvenim preduzećima „Apiko“ i „Iljirija“ te da nikada nije pripadala manastiru već smatraju da je Ustavni sud legalizovao odluku Slobodana Miloševića iz 1997. godine kada je odlučio da tu imovinu pokloni manastiru.

Gradonačelnik Dečana Baškim (Bashkim) Ramosaj je za RSE rekao da lokalne vlasti nisu promenile stav i da odluka Ustavnog suda Kosova neće biti sprovedena.

Međunarodna zajednica na Kosovu je u više navrata pozivala Opštinu Dečane i Vladu Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda, prema kojoj je 24 hektara zemlje u vlasništvu manastira Visoki Dečani.

Sociolog i poznavalac političkih prilika Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri ocenio je za RSE u maju da je položaj SPC na Kosovu “delikatno” pitanje jer “uključuje mnoge aktere i interese na različitim nivoima, verske, istorijsko kulturne i političke”, te napominje da se tim pitanjem bavi kosovska i srpska strana ali i međunarodna zajednica.

“Nakon 2008. godine na ovu temu se razgovaralo malo zbog kompleksnosti situacije, gotovo sve je bilo prepušteno definicijama Ahtisarijevog plana. Smatralo se da će to pitanje biti deo konačnog sporazuma Kosova i Srbije”, naveo je Muhadžiri.

Navodeći da Kurtijeva inicijativa može pomoći stvaranju konstruktivne atmosfere, Muhadžiri dodaje i da je zaštita imovine SPC na Kosovu ispolitizovana i da je u javnosti podizana mnogo veća “buka” od realnog stanja na terenu. Zaključuje da će se na kraju za SPC na Kosovu naći neko “specifično rešenje” .

Kosovo traži svoje artefakte od Srbije

U međuvremenu, direktor Narodnog muzeja Kosova Ajet Ljeci obratio se 19. maja pismom Narodnom muzeju u Beogradu, Etnografskom muzeju u Beogradu i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa zahtevom da se Kosovu vrate artefakti koji se i dalje čuvaju u Srbiji.

U saopštenju Ministarstva kulture, omladine i sporta se navodi da je zahtev Nacionalnog muzeja Kosova kroz propratno pismo podržala ministarka spoljnih poslova Donika Gervala i ministar kulture Hajrula Čeku.

Nacionalni muzej Kosova je saopštio da je više od 1.200 artefakta iz arheološke i etnografske zbirke Kosova uzeto krajem 1990-ih godina „za privremenu izložbu u Srbiji“, sa obavezom da se vrate, ali da to nije učinjeno.

Dan kasnije, 20. maja, Kancelarija za Kosovo saopštila je da ne priznaje kategoriju „kosovskog kulturnog nasleđa“, kao što ne priznaje ni „kosovsku državnost“.

Paralela sa Crnom Gorom

Pitanje imovine SPC otvoreno je i u Crnoj Gori, gde je prethodna Vlada, predvođena DPS-om Mila Đukanovića, ušla u sukob sa SPC tokom 2019. zbog Zakona o slobodi veroispovesti koji je predviđao da imovina verskih zajednica, izgrađena do 1918. godine, prelazi u vlasništvo države ukoliko verska zajednica nema dokaze da njoj pripada ta imovina.

Ocenjujući da država ovim zakonom pokušava da joj „otme imovinu“, SPC je pokrenula višemesečne masovne protestne litije, pod geslom „Ne damo svetinje“. Na izborima koji su održani u to vreme, pobedile su stranke koje su podržavale litije.

Odmah nakon što je izabrana, nova Vlada na čelu sa Zdravkom Krivokapićem promenila je sporni Zakon u skladu sa interesima i zahtevima SPC.

Međutim, Temeljni ugovor koji je država najavila da će potpisati sa SPC, a kojim se regulišu prava i obaveze između države i crkve, još uvek nije potpisan.

Iako je SPC očekivala da će premijer Crne Gore Krivokapić potpisati taj ugovor 27. maja, do toga nije došlo jer je premijer objasnio da ni formalno nije mogao potpisati Temeljni ugovor pre sednice Vlade Crne Gore na kojoj tekst Ugovora mora biti usvojen.

Kako izgleda tekst tog ugovora javnosti nije poznato. Međutim, SPC je reagovala saopštenjem u kojem je patrijarh izrazio iznenađenje zbog nepotpisanog ugovora „ni najmanje ne uviđajući osnovanost i opravdanost namere premijera Krivokapića da ne potpiše Ugovor“.