Iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu za sad ne komentarišu predlog šefa diplomatije Srbije, Ivice Dačića, da se stvaranjem samostalnih manastirskih zajednica po atoskom modelu u Grčkoj obezbedi srpska pravoslavna baština. Ipak dodaju da je zaštita verskih objekata potrebna, dok kosovski zvaničnici ističu da je pravoslavna crkva dovoljno zaštićena kosovskim zakonodavstvom. S druge strane, kosovski zvaničnici protive se Dačićevoj ideji i o razgraničenju na ono što je srpsko i albansko, koju su preneli mediji u Srbiji prethodnih dana.
Bivši ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj, trenutno poslanik novog saziva Skupštine, kazao je na to da je Kosovo multietničko društvo sa međunarodno priznatim granicama, a da su „ideje koje ponavlja Srbija o promeni granica opasne i neprihvatljive“. Prethodno je i šef kabineta predsednika Kosova Hašima Tačija, Bekim Čolaku za Radio Slobodna Evropa izjavio da se od srpskih zvaničnika očekuje da se uzdrže od predloga i ideja koje podstiču podelu, razmenu teritorije ili promena granica, „jer su zastarele i ne doprinose regionalnoj stabilnosti“.
S druge strane, postavlja se i pitanje da li je srpska pravoslavna baština na Kosovu dovoljno obezbeđena? O tome se brinu posebne jedinice Policije Kosova, kao i snage KFOR-a.
Dačićevu ideju o stvaranju samostalnih manastirskih zajednica po atoskom modelu u Grčkoj, radi obezbeđenja srpske pravoslavne baštine, iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić, nije bio u mogućnosti da komentariše, navodeći da će se o tome najverovatnije narednih dana oglasiti Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve. On međutim naglašava da je važno da se na Kosovu nastavi sa zaštitom verskih objekata.
„Za sada je manastir Visoki Dečani pod direktnom zaštitom KFOR-a, a ostalih 40-50 crkava je pod zaštitom policije. Budući da postoji jedna opšta atmosfera političke nestabilnosti u celom regionu, veoma je važno da se nastavi zaštita verskih objekata, zbog toga što smo imali neprijatna iskustva i prethodnih godina. U Dečanima imamo i problem sa nepoštovanjem odluke Ustavnog suda Kosova, tako da je to još jedan dodatni razlog zašto KFOR treba da štiti kada se zakoni ne poštuju, i kada institucije nisu u stanju da urade ono što do njih stoji“, kazao je Janjić za RSE.
Podsetimo, kada su Visoki Dečani u pitanju, odluka Ustavnog suda prethodno je potvrdila vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje, nakon 16-godišnjeg sudskog spora.
Istoričari i predstavnici lokalne samouprave Dečana koji su u nekoliko navrata protestovali, smatraju međutim da ta imovina pripada društvenim preduzećima "Apiko" i "Ilirija", te da nikada nije pripadala manastiru. Predstavnici Vlade Kosova, međutim, kažu da se odluka Ustavnog suda mora sprovesti i da nema povratka. U nekoliko navrata ispred manastira održani su i protesti lokalnog stanovništva.
S druge strane, bivši ministar lokalne samouprave, Sadri Ferati, smatra da srpska pravoslavna baština nije ugrožena, te da Ustav i zakoni Kosova obezbeđuju trajno funkcionisanje pravoslavne crkve, kao i njenu samu organizaciju.
„Tako da mislim da sve ove zadnje izjave nisu bazirane na toj suštini. Mislim da kao da žele da se predstave srpskoj javnosti da rade više nego što jeste. Ja mislim da je zaštita jako dobro definisana Ustavom i zakonima Kosova“, navodi Ferati u razgovoru za RSE.
Zaštita SPC na Kosovu predviđena je bila još Ahtisarijevim planom na osnovu koje je proglašena nezavisnost Kosova i iz kojeg su proistekli kosovski Ustav i zakoni.
U tom planu, za SPC je predviđena dodatna bezbednost, naročito od Policije Kosova, a od Kosova se zahteva da poštuje unutrašnju organizaciju crkve i njenu imovinu. Određenom broju manastira i crkava, uspostavljanjem zaštitnih zona, pružena je i posebna zaštita za oko više od 40 pravoslavnih dobara, kao što su manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i drugi. To je regulisano Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama.
Protivljenje učlanjenju Kosova u UNESCO
Srbija i SPC bile su veoma glasne uoči odlučivanja za članstvo Kosova u UNESCO, a kada je Kosovo izgubilo tu bitku za tri glasa.
Na društvenim mrežama kružili su prikazi i fotografije srpskih verskih objekata koji su tokom nereda 2004. godine bili meta napada, uz reči da je to “dokaz” da Kosovo ne treba da postane član UNESCO.
Ferati smatra da bi članstvom Kosova u UNESCO zaštita SPC bila samo još jača.
„Učlanjenjem Kosova u UNESCO znači veća sigurnost i pomoć međunarodne zajednice u smislu obezbeđivanja i boljeg održavanja sve te kulturne i verske baštine. Tako da, i Beograd bi trebao da bude još jače angažiran ako nema iza toga političke ciljeve, što ima, da se Kosovo što pre učlani, i ne samo u UNESCO već i u druge organizacije. Ali, prema svim izgledima, Beograd još nema taj čvrsti stav prema Kosovu, i svako pitanje tretira u smislu šta dalje sa Kosovom. To šteti svim građanima Kosova, bez obzira na nacionalnost i veru“, navodi Ferati.
Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, ranije je za RSE kazao da je neposredno nakon rata 1999. godine bilo uništeno ili oštećeno oko 150 pravoslavnih hramova i manastira, uključujući i 35 objekata uništenih ili oštećenih tokom martovskih nereda 2004. On je dodao da su kosovske institucije bile korektne prilikom obnove objekata iz 2004. ali ne i za one koji su bili oštećeni ili uništeni odmah posle oružanog sukoba 1999. a kojih je bilo mnogo više.
Facebook Forum