Srbija je za odbranu u 2020. godini izdvojila najviše sredstava od svih zemalja bivše Jugoslavije, odnosno Zapadnog Balkana, dok se u regionu nalazi na četvrtom mestu, iza Rumunije, Mađarske i Bugarske, navodi portal Balkanska bezbednosna mreža u uporednoj analizi vojnih budžeta zemalja regiona.
Specijalizovani portal Balkanska bezbednosna mreža na svojoj internet stranici piše da "podaci o rebalansima budžeta za 2020. i planovima za iduću godinu govore da ekonomska kriza uglavnom ne utiče na nabavke naoružanja u regionu i da mnoge zemlje, i pored realnog pada BDP-a i rasta državnog duga, planiraju da iduće godine povećaju izdvajanja za odbranu, otkrivaju podaci država regiona, NATO i MMF”.
Podaci uporedne analize vojnih budžeta zemalja regiona ukazuju da je ove godine za sektor odbrane najviše potrošila Rumunija - 5,5 milijardi dolara, zatim Mađarska - 1,8 milijardu, Bugarska - 1,2 milijarde, dok je Srbija za te potrebe namenila 1,04 milijardi dolara. Crna Gora od svih zemalja ima najmanji vojni budžet ali je najbliža NATO standardima po procentu izdvajanja za odbranu u odnosu na BDP.
Pročitajte i ovo: Kineskim oružjem Beograd kupuje i odnose sa Pekingom?rbiju sledi Hrvatska koja za funkcionisanje sistema odbrane izdvaja 970 miliona dolara, Slovenija sa 515 miliona dolara, zatim slede Albanija sa 210 miliona, Bosna i Hercegovina sa 174 miliona, Severna Makedonija koja izdvaja 164 miliona dolara i Crna Gora, koja za vojsku izdvaja 97 miliona dolara. Vlasti u Prištini za funkcionisanje bezbednosnih snaga izdvajaju nešto više od 69 miliona dolara.
"U 2020. godini troškovi odbrane Srbije će biti oko 869 miliona evra ili odnosno 1,04 milijardi dolara, što je dva odsto BDP Srbije. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije posle rebalansa budžeta dobili su oko 83 miliona evra više, a najveći deo povećanja, oko 76 miliona evra, odnosi se na nabavke naoružanja i opreme", navodi se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže.
U tekstu se dodaje da struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendenciju, a da bi to trebalo da se nastavi i u narednom budžetu.
Pročitajte i ovo: Zbog čega se Srbija naoružava i po koju cenu?Trend porasta izdataka u odbranu primetan je još od 2016, rekla je u februaru 2020. za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Katarina Đokić, koja je dodala da nije reč o novim izazovima i bezbednosnim pretnjama, već da nabavka naoružanja i vojne opreme za cilj ima modernizaciju vojske.
U prethodne tri godine Vojska Srbije kupila je iz Rusije pet helikoptera Mi-17V-5, četiri borbena helikoptera Mi-35M, preuzeta je donacija od šest lovaca MiG-29. Na remontu su i četiri aviona tog tipa koje je Srbiji donirala Belorusija. Za ukupno 14 letelica dogovoreno je održavanje i podrška, dok je raketni sistem PVO „Pancir S1“ kupljen na osnovu sporazuma sa Rusijom iz 2019.
Pročitajte i ovo: NATO i EU staze ruskog oružja za SrbijuU Srbiju je iz Rusije u 2019. dopremljeno i deset od ukupno 30 borbenih izviđačkih oklopnih vozila „BRDM 2“. Sporazum o toj donaciji podrazumeva da u Srbiju iz Rusije bude dopremljeno i 30 tenkova „T-72“.
Za to vreme iz Evrope je od „Erbasa“ nabavljeno pet helikoptera H-145M koji su, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, plaćeni od 11 do 13 miliona evra po komadu, dok cenu ruskih helikoptera nije precizirao.
Tokom jula 2020. Srbija je između ostalog od Kine kupila šest novih bespilotnih letilica CH-92A, a zatim i raketni odbrambeni sistem FK-3.
Pročitajte i ovo: 'Raskorak' u podacima o doniranju Vojsci SrbijeNa netransparentnost budžeta Ministarstva odbrane ukazivao je i Fiskalni savet Srbije, nezavisni organ čiji je osnivač Skupština Srbije.
U oceni budžeta za 2020. Fiskalni savet navodi da „za razliku od Ministarstva unutrašnjih poslova, čiji je kapitalni budžet detaljno prikazan u budžetskoj dokumentaciji, budžet Ministarstva odbrane nije transparentan i pored toga što je preko dva puta veći od policije“.
Fiskalni savet je u svojoj oceni preporučio dalje smanjenje rashoda u vojsci i policiji. Izvajanja od 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), kako ocenjuju, i dalje su velika u poređenju sa državama Centralne i Istočne Evrope (0,3 odsto BDP-a).