"Građani Srbije ne odriču se Kosova i u isto vreme žele normalne odnose i pomirenje", saopštio je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) rezultate istraživanja te nevladine organizacije (NVO) pod nazivom "Kosovo – šta građani znaju, misle i osećaju".
Kako je 30. novembra saopštio BCBP, većina građana Srbije ne misli da politički pregovori Beograda i Prištine vode ka pomirenju, skeptični su u vezi sa ishodom i polovina ispitanih smatra da sporazum nikada neće biti postignut.
"Dve trećine građana smatra da u skorijoj budućnosti neće doći do normalizacije odnosa bez obzira na ishod dijaloga, dok ostatak vidi sporazum kao preduslov za to. Otuda 70 posto smatra da neće biti mira između Srba i Albanaca na Balkanu u bliskoj budućnosti", naveo je BCBP.
Pročitajte i ovo: Istraživanje: 42 odsto građana Srbije smatra da je Kosovo 'izgubljeno'Ta NVO procenila je da mišljenje građana Srbije o kosovskom sporu karakterišu suprotstavljeni stavovi jer podržavaju dijalog Beograda i Prištine, a ne vide mogućnost suživota Srba i Albanaca, podržavaju sporazume iz Brisela i Vašingtona ali ne vide korist od njih. BCBP navodi da je istraživanje javnog mnjenja pokzalo i da većina građana Srbije podržava rešavanje kosovskog spora ali da ne zna šta je cilj pregovora Beograda sa Prištinom.
"Polovina građana Srbije podržava dijalog Beograda i Prištine, iako više od 90 odsto ljudi ne oseća nikakvu korist od njega. Petina građana misli da je krajnji cilj vlasti očuvanje teritorije Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244, dok polovina smatra da bi to bio i idealni ishod pregovora", saopštio je BCBP.
Pročitajte i ovo: Zašto se na Kosovu mladi Albanci i Srbi sporazumevaju na engleskom?Taj NVO centar iz istraživanja je zaključio da postoji, kako je naveo, kognitivna disonanca.
"Tri četvrtine građana ne bi prihvatilo da kosovski Albanci budu javni zvaničnici u Srbiji ili da budu u braku sa nekim od članova njihove porodice, a dve trećine odbija da im budu nadređeni na poslu. Donekle ohrabruje da bi dve trećine građana prihvatilo kosovske Albance kao stanovnike iste države i kao komšije", zaključuje BCBP.
Ovo istraživanje pokazalo je, kako je saopštio BCBP, da se 64 odsto građana o odnosnima Kosova i Srbije informiše preko televizije.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a pregovori Srbije i Kosova uz posredovanje EU otpočeli su 2011. godine.
Od tada predstavnici dve zemlje se, uz povremene prekide dijaloga zbog političkih razloga, sastaju u Briselu u nastojanju da normalizuju odnose. Tokom 2020. godine, SAD su otpočele aktivnije uključivanje u rešavanje problema.
Pročitajte i ovo: Šta piše u sporazumu Kosova i Srbije?Jedna od poslednjih realizovanih diplomatskih inicijativa koja se tiče odnosa Srbije i Kosova bila je uz posredstvo administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, tokom koje su 4. septembra u Beloj kući najviši predstavnici Beograda i Prištine potpisali Vašingtonski ekonomski sporazum.