Parlament Severne Makedonije je u utorak, 11. februara ratifikovao Severnoatlantski dogovor, ali će stupiti na snagu kada i poslednja zemlja članica NATO to uradi.
Makedonija će, dakle, postati trideseta država članica NATO-a kada Španija, kao poslednja ovaj dogovor ratifikuje.
Makedonski parlament glasao je pre, jer se raspušta zbog prevremenih parlamentarnih izbora u Severnoj Makedoniji, zakazanih za 12 april.
Pročitajte i ovo: Španska politička kriza zakočila ulazak Sjeverne Makedonije u NATOPredsednik države Stevo Pendarovski na sednici parlamenta poručio je da se sada, kada Severna Makedonija i formalno postaje trideseta država članica NATO-a, "odgovornost povećava, a reforme ne staju".
Vaš browser nepodržava HTML5
Parlament Severne Makedonije ratifikovao dogovor o pristupu NATO-u
"Današnje glasanje ’za’ ratifikaciju Severnoatlantskog dogovora je veliki korak u zaokruživanju makedonske državnosti i udaranje pečata našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Čast da donesemo ovu istorijsku odluku smo dobili mi, predstavnici građana u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti", poručio je Pendarovski, te dodao da sada preostaje da svi građani osete efekte sveg uloženog truda u proteklim decenijama.
Nakon sednice na kojoj je ratifikovan Protokol, pred zgradom državnog parlamenta je zvanično podignuta zastava NATO-a.
Vaš browser nepodržava HTML5
Zastava NATO-a u Skoplju
Dugogodišnje čekanje
Sporazum o članstvu Severne Makedonije u NATO-u je potpisan 6. februara 2019. godine, nakon čega su zemlje članice Alijanse ratifikovale Protokol. Jedino Španija nije to uradila, zbog političkih dešavanja u toj državi i ponovljenih parlamentarnih izbora.
Makedonske aspiracije su počele krajem 1993. godine, kada je Parlament usvojio Rezoluciju o članstvu u NATO-u. Šest godina kasnije, 1999, na samitu u Vašingtonu, Makedonija je postala kandidat za punopravno članstvo u Alijansi.
Zbog višegodišnjeg spora sa grčkom o imenu makedonske države, 2008. godine propao je pokušaj učlanjenja na samitu u Bukureštu. Konačno, početkom 2019. godine Protokol je potpisan, nakon što je prethodno postignut Prespanski dogovor sa Grčkom i rešen spor o imenu.
Pročitajte i ovo: Godinu dana Severne MakedonijePalmer: SAD očekuju zeleno svetlo za EU
U međuvremenu se nastavljaju napori zvaničnog Skoplja da počne pristupne pregovora sa EU, odluke Brisela u oktobru prošle godine da Severna Makedonija i Albanija ne dobiju datum za početak pregovora.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer u izjavi za Radio Slobodna Evropa je rekao da se SAD mnogo nadaju da će EU u martu početi pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"Neposredno pitanje na agendi, pitanje kojim će se Evropski savet suočiti na sastanku u martu će biti dali da otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. SAD se mnogo nadaju da je odgovor na to pitanje ’da’. Smatramo da je neophodno da ove dve zemlje imaju jasan evropski put i evropsku perspektivu", kazao je Palmer.
Pročitajte i ovo: Nova metodologija najpre za Severnu Makedoniju i AlbanijuPalmer je izrazio zabrinutost i zbog uticaja Rusije u regionu i, kao što je rekao, pokušaja da se potkopa međunarodna podrška makedonsko-grčkom dogovoru.
"Zabrinuti smo zbog ruskih namera u odnosu na Zapadni Balkan", rekao je Palmer i ukazao "na ruske napore da umanje podršku za Dogovor iz Prespe između Skoplja i Atine, kao još jedan primer za maligne aktivnosti od strane ruske države".
Verbalna nota zbog table
Inače, Prespanski dogovor ovih dana je aktueliziran, nakon što je zvanična Atina poslala makedonskom Ministarstvu spoljnih poslova verbalnu notu u kojoj upozorava na kršenje ovog dogovora.
Ministar Nikola Dimitrov je istakao da se u noti navodi da je ministarka za rad i socijalnu politiku Rashela Mizrahi nekoliko puta prekršila dogovor time što pres konferencije drži ispred table na kojoj piše "Republika Makedonija", a ne Severna Makedonija. Dimitrov je zatražio ostavku ministarke jer, kako je naglasio, ona ugrožava evroatlantske integracije zemlje.
Vaš browser nepodržava HTML5
Severna Makedonija na Zapadnom Balkanu u jugoistočnoj Evropi
Ministarka je odgovorila kako je tabla sa imenom bila tu kada je ona nasledila tu funkciju, te odbila promeniti tablu, rekavši da će, ako treba, platiti i kaznu.
Mizrahi je ministarka u takozvanoj tehničkoj vladi na predlog opozicione VMRO DPMNE, koja se kategorički protivila dogovoru sa Grčkom i promeni imena makedonske države iz "Republika Makedonija" u Severna Makedonija.
U periodu do prevremenih izbora u aprilu, opozicija ima ministre u dva ministarstva i zamenike u još tri, u vladi čiji je zadatak da organizuje izbore i omogući uslove da oni budu po evropskim standardima.