Prošlo je godinu dana od usvajanja ustavnih izmena kojima se promenilo ime Makedonije u Republika Severna Makedonija za sveukupnu upotrebu. Makedonska strana ocenjuje da je dogovorom zemlja dobila više, a nove grčke vlasti, koje su bile protivnici dogovora kada su bili u opoziciji, sada kažu da poštuju dogovoreno i da podržavaju makedonske evrointegracije.
Dogovorom, koji je sklopljen 17. juna 2018. godine u Prespi, rešen je spor o imenu koji je započeo po osamostaljenju Makedonije i njenog prijema u Ujedinjene nacije 1993. godine. Grčka se protivila i nije prihvatala ustavno ime Makedonije, zbog čega se zemlja učlanila u UN pod privremenom referencom - Bivša jugoslovenska republika Makedonija. Zbog grčkih blokada, Makedonija je ostala van Evropske unije i NATO.
Zaev: Dobile su obe strane
Parlament je 11. januara 2019. godine usvojio 4 amandmana Ustava, predviđenih Dogovorom iz Prespe, čime je država preimenovana.
Doskorašnji premijer Zoran Zaev, tokom čijeg mandata je promenjeno ime, u jednom intervjuu pre novogodišnjih praznika, rekao je da je ponosan na Prespanski dogovor i da je njime zemlja dobila više.
“Ako pitate mene, sebično ću reći da smo mi dobili više, ali ako pitate Grke, reći će da su oni dobili više. Dobile su obe strane, jer su dobile prijateljstvo. Tim prijateljstvom mi smo verifikovali i utvrdili naš makedonski identitet, naš makedonski jezik, konačno imamo našu ličnu kartu u UN, na taj način smo dobili imovinski list. Više nije važno dali su nas priznale 132 ili 134 zemlje, sada su nas svi priznali” rekao je Zaev.
Politički analitičar Albert Musliu kaže da je Dogovor doneo više pozitivnih, nego negativnih stvari i da se godinu dana kasnije već vidi oporavljanje društva.
“Država je našla svoje mesto u međunarodnoj zajednici, kao stabilnija. U narednim nedeljama ili mesecima mi ćemo postati članica NATO-a i porodice, koja je realno najjača na svetu i odlučuje u kom pavcu se on kreće. Sa druge strane, imali smo ne tako negativne implikacije na unutrašnjoj sceni, ipak je bilo reakcija, trenutak koji smo prevazišli nije bio emotivno lak, ali bih rekao da smo imali jedno veliko razočarenje sa oktobarskom odlukom EU da ne dobijemo datum za početak pregovora”, ističe Musliu.
Dogovor predviđa da Makedonija o promenjenom imenu obavesti sve međunarodne organizacije, a novo ime da koristi i za unutrašnju upotrebu. Za uzvrat, Grčka se obavezuje da ne blokira zemlju u članstvu u međunarodnim organizacijama. Najveći deo obaveza je na makedonskoj strani.
U susret glasanju u obe zemlje je bilo protesta nezadovoljnih građana, koji su se stišali nakon finaliziranja ustavnih izmena.
Preimenovane institucije, novo ime i u dokumentima
Novo ustavno ime najpre se našlo na tablama na graničnim prelazima sa Grčkom, kao i na tablama na aerodromima. U skladu sa dogovorom, odmah su bila preimenovana ministarstva i državne institucije, kao i njihove internet stranice. Građani su u pasošima dobili pečate sa naznakom da taj dokument pripada Republici Severnoj Makedoniji. Vozila su prilikom izlaza iz zemlje dobijala nalepnicu sa novim oznakama. Novo ime je umetnuto i u svedočanstvima u školama. Preimenovane su bile i državne institucije koje u svom imenu sadrže naziv Makedonija. Sve druge organizacije, kompanije, udruženja koja nisu državna, javna i ne dobijaju finansijsku podršku od države mogu se imenovati kao makedonski i koristiti pridev makedonski, a ostale su institucije Severne Makedonije.
Spomenici iz antičkog perioda su dobili tablice sa objašnjenjem da su spomenici koji pripadaju antičkoj helenskoj istoriji i svetskom kulturnom nasleđu, a sa druge strane su odstranjene oznake sa suncem iz Vergine sa simbola javnih institucija i na javnim prostorima. Sunce iz Vergine je simbol koji je bio i na državnoj zastavi u prvih nekoliko godina nakon osamostaljenja Makedonije, a zastava je promenjena zbog protivljenja Grčke.
Državljanstvo u Ustavu je sada “makedonsko/državljanin Severne Makedonije”, a jezik makedonski. Himna, grb i zastava nisu promenjeni, a ostali su i kodovi MK-MKD. Kancelarije za veze u Atini i u Skoplju su podignute na nivou ambasada.
Himna, grb i zastava nisu promenjeni, a ostali su i kodovi MK-MKD
Dogovor predviđa da nadležni organi u svim novim dokumentima, u korespondenciji i u novim materijalima koriste novo ime. A kod postojećih dokumenata i materijala izdatih od makedonskih vlasti, treba imati tehnički i politički period promene. Prvi se odnosi na dokumenta za međunarodnu upotrebu koji se trebaju promeniti najkasnije za pet godina.
Politički prelazni period se odnosi na dokumenta za unutrašnju upotrebu, koji se trebaju menjati kako će se otvarati neko poglavlje kada zemlja pregovara za ulazak u EU i biće finalizovan u roku od pet godina od tada.
Prema Dogovoru, bila je formirana i zajednička komisija o istorijskim i obrazovnim pitanjima koja radi na objektivnom naučnom tumačenju istorijskih događaja. Od kraja 2018. godine do sredine prošle, komisija je odrzala četiri sastanka. Formirana je i Komisija za trgovinske oznake i imena, koja treba dogovoriti uslove o korišćenju termina “Makedonija” i “makedonski” od privatnih kompanija.
Sa 'Severnom' na korak do NATO-a
Rešavanjem spora sa Grčkom deblokirani su integrativni procesi u NATO-u, ali zemlja još uvek čeka datum za početak pregovora sa EU. Nakon što je grčki parlament ratifikovao Dogovor o imenu, Severna Makedonija je u februaru prošle godine potpisala protokol o članstvu u NATO-u, ali taj dokument još uvek čeka na potpis Španije, da bi Severna Makedonija i zvanično postala 30-ta zemlja članica Alijanse. Do sada je protokol ratifikovan od 28 zemalja članica, a kada to uradi i Španija, koja je imala izbore i nedavno formirala vladu, ratifikacija treba proći i u makedonskom Sobranju.
Sa druge strane, iako je Severna Makedonija očekivala datum za početak pregovora sa EU, to se nije desilo, što je rezultiralo dogovorom političkih lidera u zemlji za prevremene izbore, koji su planirani za 12. april.
Facebook Forum