Deklaracija o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti Srbije koju je najavio Aleksandar Vučić, šef države i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke, običan je akt za unutrašnjepolitičku upotrebu, smatra novinar Ljubodrag Stojadinović.
Za Zašto? Radija Slobodna Evropa Stojadinović kaže da deklaracija: "Predstavlja pokušaj da se na nivou stranke kojoj Vučić pripada stvori još jedna predstava o njegovoj apsolutnoj moći, o čoveku koji svojim znanjem, svojom voljom, svojom snagom određuje poziciju države. On naprosto nije u stanju da to uradi. Pozicija ove države ne zavisi od njega. Ona je određena mnogim drugim elementima koji utiču na sudbinu Srbije, kao države koja se nalazi u jednom okruženju kome inače ne pripada ni po svom opredeljenju ni po tendencijama“.
Aleksandar Vučić najavio je donošenje dokumenata pod nazivom "Deklaracija o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti Srbije" ali tu inicijativu nije precizno objasnio. Šef države i njen idejni tvorac tokom posete jednom proizvođaču vina u Vojvodini konstatovao je da bi bilo lepo da se deklaracija usvoji na Sretenje, 15. februara kada Srbija slavi Dan državnosti.
"U tom smislu Vučić u stvari radi samo ono što uvek radi, a to je jedna vrsta političke obmane, jedan potpuno beznačajni akt koji će biti donet ili možda čak i neće biti donet. I on nikakvog značaja nema ni za sadašnju poziciju Srbije ni za poziciju Srbije u budućnosti. Sudbinu Srbije će odrediti, kao i uvek, neki drugi. Njegovo pristajanje na bilo šta što očekuje Srbiju kroz instituciju predsednika države ne zavisi od njega", ocenio je Stojadinović.
Neutralnost Srbije u međunarodnim i vojnim odnosima zvanična je od 2007. godine kada je proklamovana Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, takozvanom Deklaracijom o Kosovu, u kojoj se kaže da se proglašava vojna neutralnost Srbije.
Deklaracijom se država odredila da ne želi da postane članica Severnoatlantske alijanse zbog, kako je u njoj zapisano, "ukupne uloge NATO pakta koja počinje protivpravnim bombardovanjem Srbije 1999. godine". Kako je navedeno, to ostaje do eventualnog raspisivanja referenduma na kom bi se donela konačna odluka o tom pitanju.
"Politička nezavisnost ili vojna neutralnost nije deklarativna stvar. Ona postoji ili ne postoji. Dakle, nije stvar u definiciji nego u onome šta zaista jeste. Vučić pokušava da ono što je već jednom doneto, po mom ličnom sudu kao stvar koja je vrlo nepouzdana jer mi nismo ni politički ni vojno neutralni, on želi da to ponovo počne od njega. To je ta ideja koja ga drži. Inače mislim da je takva ideja u odnosu snaga u svetu, oko nas, i na osnovu situacije u državi apsolutno besmislena", kaže Stojadinović.
Pročitajte i ovo: Pašićevski akt Vučića ili signal ZapaduZvanična pozicija Srbije su evrointegracije i Evropska unija. Prema istraživanju Ministarstva za evropske integracije iz jula 2019. godine, podrška članstvu u Evropskoj uniji je natpolovična iako je drastično opala u odnosu na prethodnu deceniju, 53 odsto, dok se tome protivi četvrtina stanovništva. Istraživanje javnog mnjenja Instituta za evropske poslove iz prošlog marta pokazalo je da je protiv članstva Srbije u NATO savezu 79 odsto građana, da ga podržava 10 odsto, dok 11 odsto nema stav po tom pitanju.
"Članstvo u Evropskoj uniji znači disperziju suvereniteta prema zajednici gde se ide. Ta vrsta tendencije podrazumeva odricanje od dela suvereniteta. To su inače uradile zemlje koje su mnogo moćnije od nas. Zbog toga je ova ideja, kao i mnoge druge, jedna velika politička laž, jedan spin, zabluda ili iluzija o moći. Mislim pre svega da država Srbija ovakva kakva je, sa režimom koji je u ovom trenutku na vlasti, ne može da uđe u Evropsku uniju. Niti takav režim ima legitimitet da uvede Srbiju bilo gde izvan neke vrste haosa u koji je već Srbija uvedena", zaključio je Ljubodrag Stojadinović.
Analitičari koji su govorili za Radio Slobodna Evropa novu inicijativu ocenjuju kao signal Zapadu da Srbija ima alternativu u odnosu na članstvo u Evropskoj uniji. Potvrdu opravdanosti izgradnje čvršćih veza Srbije sa Rusijom i Kinom predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao je nedavno, nakon odluke Evropske unije da ne odobri pristupne pregovore Severnoj Makedoniji i Albaniji, opisavši je konstatacijom da Srbija mora sama o sebi da brine i da bi zapadnobalkanske zemlje trebalo više da se okrenu regionalnoj saradnji.
Krajem oktobra 2019. Srbija je poslednji put pokazala kako može i na Istok kada je u Moskvi sklopila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom ali i zajedničkom srpsko-ruskom vojnom vežbom na kojoj je, po prvi put van granica Rusije, učestvovao raketni sistem S-400.