Srbija ne odustaje od Evropske unije, tvrde predstavnici vlasti u Beogradu povodom novog državnog dokumenta o neutralnosti, dok ga pojedini analitičari vide kao poruku Briselu da Srbija ima alternativu. Ideju o usvajanju nove deklaracije o političkoj i vojnoj nezavisnosti Srbije izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ta ideja podrazumeva da Srbija nastavlja saradnju sa Evropom, Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom i Kinom, izjavio je Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.
"To, pre svega, znači da ne želimo da budemo deo bilo kog vojnog saveza. Znači da se Srbija vraća tradicionalnoj politici koju su vodili Ilija Garašanin, Milovan Milovanović i Nikola Pašić. A to je politika - Balkan balkanskim narodima", naveo je Martinović.
Osim što je zvanično najavljena pod imenom "Deklaracija o političkoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti Srbije", ova inicijativa nije precizno objašnjena. Šef države i njen idejni tvorac Aleksandar Vučić tokom posete jednom proizvođaču vina u Vojvodini konstatovao je da bi bilo lepo da se usvoji na Sretenje, 15. februara kada se slavi Dan državnosti.
Nikola Burazer, izvršni urednik portala "European Western Balkans", kaže za Radio Slobodna Evropa da nije jasno kakav bi bio njen smisao.
"Možda se smisao pre svega može naći u tome što je politika neutralnosti veoma popularna kod građana Srbije. Pa je stoga možda korisno za vlast da donese takvu deklaraciju pred parlamentarne izbore na proleće", navodi Burazer.
Podrška članstvu u EU natpolovična
Prema istraživanju Ministarstva za evropske integracije iz jula 2019. godine, podrška članstvu u Evropskoj uniji je natpolovična iako je drastično opala u odnosu na prethodnu deceniju, 53 odsto, dok se tome protivi četvrtina stanovništva. Istraživanje javnog mnjenja Instituta za evropske poslove iz prošlog marta pokazalo je da je protiv članstva Srbije u NATO savezu 79 odsto građana, da ga podržava 10 odsto, dok 11 odsto nema stav po tom pitanju.
Neki od Beograđana ocenili su u anketi za RSE da je dobro biti neutralan.
"Ne treba se priklanjati ni jednima ni drugima. Treba proceniti situaciju, stvari se brzo menjaju, treba plivati niz vodu. Velike su igre u pitanju, ulozi su veliki, veliki su to igrači", smatra penzioner Zoran, dok njegov sugrađanin Jovan dodaje:
"Pa možda rezolucija nije loša ideja. Da se usvoji pa ćemo da vidimo."
Opozicija: Deo predizbornih obećanja vlasti
Predstavnici opozicije u Skupštini Srbije, koju deo bojkotuje od februara, nisu oduševljeni ovom idejom jer je uglavnom vide kao deo predizbornih obećanja vlasti.
"To je tipična Vučićeva deklaracija. Ni on sam ne zna šta bi ona trebalo da znači ali važno mu je da zvuči kao nešto veliko i istorijsko", rekao je Zoran Živković, lider Nove stranke.
Boško Obradović, iz opozicionog pokreta Dveri, kaže da ne očekuje baš ništa od javne inicijative šefa države.
"Nema razloga komentarisati bilo koju najavu Aleksandra Vučića. Jedina tema, tema svih tema, jeste afera Krušik o tome kako je uništena državna firma i kako je profit prebačen u privatne firme trgovaca oružjem koji su bliski vrhu Srpske napredne stranke", izjavio je Obradović.
Neutralnost Srbije u međunarodnim i vojnim odnosima zvanična je od 2007. godine kada je proklamovana Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, takozvanom Deklaracijom o Kosovu, u kojoj se kaže da se proglašava vojna neutralnost Srbije.
Deklaracijom se država odredila da ne želi da postane članica Severnoatlantske alijanse zbog, kako je u njoj zapisano, "ukupne uloge NATO pakta koja počinje protivpravnim bombardovanjem Srbije 1999. godine". Kako je navedeno, to ostaje do eventualnog raspisivanja referenduma na kom bi se donela konačna odluka o tom pitanju.
Politikolog Nikola Burazer smatra da je za Srbiju u EU politička neutralnost nemoguća.
"Ali to svakako može poslati poruku državama članicama da zvanični Beograd ima alternativu evrointegracijama. Sve glasnije se govori o tome da Srbija treba da traži svoj put u političkom, vojnom i ekonomskom smislu", ističe Burazer.
Potvrdu opravdanosti politike izgradnje čvršćih veza Srbije sa Rusijom i Kinom predsednik Srbije Aleksandar Vučić našao je nedavno, nakon odluke Evropske unije da ne odobri pristupne pregovore Severnoj Makedoniji i Albaniji, opisavši je konstatacijom da Srbija mora sama o sebi da brine i da bi zapadnobalkanske zemlje trebalo više da se okrenu regionalnoj saradnji.
"Svakako da Zapad na takve signale ne gleda blagonaklono. Mada se može reći da ništa od toga nije neposredan problem kada su u pitanju evropske integracije jer Srbija im je i dalje deklarativno posvećena. Za sada taj proces ipak nije doveden u pitanje", zaključuje Nikola Burazer.
Krajem oktobra 2019. Srbija je poslednji put pokazala kako može i na Istok kada je u Moskvi sklopila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom ali i zajedničkom srpsko-ruskom vojnom vežbom na kojoj je, po prvi put van granica Rusije, učestvovao raketni sistem S-400.
Facebook Forum