Novim ruskim kreditom za rekonstrukciju železnice u Srbiji finansiraće se, između ostalog, po drugi put tehnička dokumentacija za elektrotehničku infrastrukturu za deonicu Stara Pazova - Novi Sad, jer je došlo do "novog opredeljenja da se cela pruga od Beograda do Budimpešte treba planirati, projektovati i rekonstruisati za dvokolosečni saobraćaj i brzine vozova do 200 km/h", piše u odgovoru Ministarstva saobraćaja Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Iako je Ministarstvo saobraćaja najavilo da bi sporazum o kreditu sa Rusijom, kojim će se finansirati izgradnja Jedinstvenog dispečerskog centra i rekonstrukcija železnica, trebalo da bude potpisan "u prvoj polovini 2019. godine", pregovori o uslovima kredita još uvek traju, potvrdili su iz tog Ministarstva. Ipak, ugovor o izvođenju radova na rekonstrukciji železnice potpisan je u januaru ove godine sa ruskom kompanijom RŽD International i na ovaj način Srbija je bez tendera odabrala "željenog" izvođača radova na rekonstrukciji železnice, bez jasne ideje pod kojim uslovima će to finansirati.
Ista pruga, nova brzina vozova
Ugovorom koji je javno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije potpisalo 17. januara 2019. sa Ruskim železnicama (RŽD International), tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu, predviđeni su radovi na izgradnji Jedinstvenog dispečerskog centra, ali i, između ostalog, elektrotehničke infrastrukture za prugu na deonici Stara Pazova - Novi Sad.
Izgradnja ove deonice pruge delom je već finansirana iz "starog" kredita Ruske Federacije zaključenog 11. januara 2013. godine, a ugovor o izgradnji ove deonice potpisan je 21. novembra 2017. godine. Iz Ministarstva saobraćaja navode da je planirano da se ponovo finansira izrada dokumentacije za ovu deonicu jer je došlo do promene planova.
"Prema inicijalnim planovima tadašnjeg rukovodstva Železnica Srbije, projekat za deonicu Stara Pazova – Novi Sad obuhvatao bi rekonstrukciju za dvokolosečni saobraćaj i brzine saobraćaja vozova do 160 km/h, vođeni primerom svih zemalja u regionu", navode iz Ministarstva.
Međutim, kako dalje navode, odlučeno je da se pruga gradi za brzinu vozova do 200 km/h.
"Elektrotehnički uređaji za brzine do 200 km/h su drugačiji, drugih standarda i skuplji. Kako u kreditnom aranžmanu koji je potpisan 2013. godine, ovo nije bilo predviđeno, bilo je neophodno izraditi novu tehničku dokumentaciju za celu deonicu pruge Stara Pazova – Novi Sad uz planiranje novih kreditnih sredstava", piše u odgovoru Ministarstva RSE od 21. marta ove godine.
Pročitajte i ovo: Ko sme da vidi rusko-srpski ugovor o železnici?Međutim, u aneksu ugovora iz 2017. o izgradnji ove deonice nije navedeno da će biti izrađena tehnička dokumentacija za brzinu vozova do 160 km/h, već je ovim ugovorom, kako piše, finansiran Glavni projekat rekonstrukcije pruge "za brzinu saobraćaja do 200 km/h", što znači da je ova brzina vozova bila predviđena i ranije, ugovorom iz 2017. godine.
Iz Ministarstva saobraćaja nisu razjasnili kako je istim ugovorim predviđena i tehnička dokumentacija za brzinu vozova do 160 km/h i Glavni projekat za 200 km/h, ali iz njihovog odgovora se može zaključiti da je finansirana izrada i jedne i druge dokumentacije.
Bilbord u centru Beograda
Odabrani izvođač protiv slobodnog nadmetanja
"Prema EU direktivi o javnim nabavkama, međudržavni sporazumi mogu da predvide izuzetke od opštih procedura javnih nabavki. Međutim, ovim sporazumima je potrebno odrediti procedure javnih nabavki koje će se primeniti", piše u odgovoru zvaničnika Evropske komisije na pitanje RSE da li je zaključivanje međudržavnih sporazuma, poput planiranog srpsko-ruskog sporazuma o kreditu, u skladu sa EU standardima imajući u vidu da je izvođač radova u ovom slučaju odabran unapred, mimo procedura javne nabavke.
Planirani sporazum o ruskom kreditu u iznosu od 172,5 miliona evra predstavlja nastavak ruskog projekta izgradnje železnice u Srbiji. Naime, Srbija je prvi ovakav sporazum o kreditu za izgradnju železnice potpisala 2013. godine, a iznos ovog kredita je 800 miliona dolara (oko 709 miliona evra). Na osnovu sporazuma iz 2013. godine, ruska kompanija RŽD International, između ostalog, angažovana je na izgradnji deonice železničke pruge od Stare Pazove do Novog Sada u okviru projekta modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, a, prema navodima Ministarstva završene su, između ostalih, deonice na Koridoru X Golubinci - Ruma, Sopot Kosmajski - Kovačevac, Vinarce - Leskovac - Đorđevo.
Pročitajte i ovo: Srbija tražila novi kredit od Rusije za železnicuNovim ruskim kreditom Srbija finansira izgradnju Dispečerskog centra i dalju izgradnju železničke infrastrukture, a izvođač radova je unapred poznat (i sa njim je ugovor već potpisan) – RŽD International.
Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je u decembru 2018. godine da Srbija veliki deo svojih infrastukturnih projekata realizuje upravo na osnovu međudržavnih sporazuma kojima se konkurencija svodi na unapred odabranu firmu iz zemlje koja daje kredit za takve radove. Takvo ugovaranje velikih poslova, prema oceni te organizacije, ima negativne efekte po EU integracije, a naročito na pregovore o Poglavlju 5 koje se odnosi na javne nabavke i javno–privatna partnerstva.
"Ono što je tu bitno kad je reč o pregovorima je što nastavak takve prakse može negativno da se odrazi na ocenu o ispunjavanju obaveza Srbije iz Poglavlja 5 jer džaba što mi usklađujemo zakone sa evropskim direktivama ako ih nećemo primenjivati na slučajeve najvećih infrastrukturnih radova. Tu nije reč o samo jednoj državi, već se takvi sporazumi zaključuju i sa Kinom i sa Emiratima i sa Rusijom, u poslednje vreme i sa SAD i Turskom. Taj trend je zabrinjavajući sa stanovište vladavine prava", kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparetnost Srbija za RSE.
Nenadić navodi da, kada je reč o ekonomskom aspektu, građani dobijaju samo parcijalne informacije o tome kolika je vrednost kredita i kolika je vrednost samih radova, ali nemaju informaciju o tome koliko bi bilo plaćeno za te iste radove kada bi se do izvođača došlo na slobodnom nadmetanju.
"Mi kao građani nemamo mogućnost da donesemo argumentovani sud da li je taj posao isplativ ili ne", dodaje on.
Savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija ne deli Nenadićev stav u pogledu sporazuma sa Ruskom Federacijom o modernizaciji železnice.
"Ja ne vidim problem u tome da se sa Rusijom kao velikim proizvođačem šinskih vozila ugovara na taj način. Reč je o kompaniji (RŽD International) iza koje stoji država Rusija i ona neće propasti", navodi Bušatlija.
Bušatlija smatra da je modernizacija železnice u Srbiji "pitanje razvoja države", te ne vidi problem u direktnom ugovaranju posla sa državom "koja u tome može da pomogne".
"To su krediti koji su vrlo povoljni", ističe on.
Iz Ministarstva finansija do kraja rada na ovom članku nisu odgovorili na pitanje RSE pod kojim uslovima Srbija planira da zaključi ugovor o kreditu sa Rusijom. Prema prethodnom sporazumu o kreditu, srpska strana je plaćala ruskoj strani kamatu na korišćenje kredita po stopi od 4,1 procenat godišnje. Takođe, sporazumom je bilo predviđeno da srpska strana plaća penale u visini od 1 procenta iznosa kredita ukoliko ne iskoristi sredstva na vreme.
Ministarka saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović je na konferenciji za novinare u oktobru 2018. navela da je Srbija morala da plati kamatu zbog nepovučenih sredstava, što je državu, kako kaže, koštalo 4 miliona evra.
Pažnju evropskih zvaničnika privukao je prošle 2018. godine drugi projekat izgradnje železničke infrastrukture u Srbiji. Srbija je 2018. godine u Sofiji sa konzorcijumom kineskih kompanija potpisala ugovor vredan 943 miliona evra za gradnju treće deonice brze pruge Beograd - Budimpešta, projekta koji zajednički realizuju Kina, Mađarska i Srbija. Evropska komisija je tada ispitivala usklađenost železničkog projekta Beograd - Budimpešta sa zakonodavstvom Evropske unije.
"Razumemo potrebe Srbije za investicijama i njene napore da iskoristi sve raspoložive mogućnosti za finansiranje unapređenja svoje infrastrukture. Važno je, međutim, da projekat podržava, a ne potkopava, napore Srbije da u potpunosti implementira evropske standarde i postane članica Evropske unije", piše u odgovoru zvaničnika Evropske komisije RSE na pitanje u vezi sa ovim projektom.