U Srbiji je u 2018. godini bilo malo poboljšanja u oblasti zaštite ljudskih prava, navodi se u velikom godišnjem izveštaju Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava - Human Rights Watch (HRW). Procesuiranje ratnih zločina na sudovima napredovalo je sporo, a uz to je nedostajalo neophodne političke podrške. Sistem azila i dalje ima mana, a uslovi za tražioce azila nisu poboljšani. Novinari su izloženi pritiscima i pretnjama, kao i tužbama za izveštavanje o osetljivim temama. Prenosimo glavne akcente.
Migranti, tražioci azila i raseljena lica
Između januara i kraja jula, Srbija je registrovala 4.715 tražilaca azila, u poređenju sa 3.538 u istom periodu 2017. U 2018. najbrojini su bili Pakistanci, a slede ih Avganistanci i Iranci. Do kraja jula, UNHCR je procenio da je u Srbiji bilo oko 6.098 tražilaca azila i drugih migranata, u poređenju sa 4.700 koliko ih je bilo u avgustu 2017.
Tražioci azila, kao i još neki od migranata smešteni su u 18 centara pod državnom upravom širom Srbije, uključujući prihvatne centre, centre za azil i tranzitne centre, čiji je ukupni kapacitet 5.880.
Pročitajte i ovo: Stefanović: Od Evrope tražimo savet kako dalje sa migrantimaKrajem marta, Srbija je usvojila novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti sa ciljem usklađivanja zakonodavstva sa međunarodnim i EU standardima.
Proces za određivanje azila, međutim, i dalje je neadekvatan sa slabom stopom priznavanja tog statusa i dugim kašnjenjima pre donošenja odluka. Između januara i avgusta, samo 151 tražilac azila podneo je zahtev u Srbiji, a vlasti su odobrile status izbeglice samo za devet osoba i supsidijarnu zaštitu za 14 njih.
U protekloj deceniji, Srbija je odobrila status izbeglica za ukupno 53 lica i supsidijarnu zaštitu za 74 osobe. Do kraja jula, 257 dece bez pratnje su registrovana kod srpskih vlasti, najviše njih iz Avganistana, u poređenju sa 101 u istom periodu 2017. godine.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Ja sam Mustafa, imam trinaest i živim u Beogradu pod otvorenim nebom'
Srbijii nedostaju procedure za procenu starosne dobi za decu bez pratnje, što stariju decu dovodi u rizik da budu tretirani kao odrasli umesto da dobiju posebnu zaštitu. Za decu bez pratnje postoje samo tri ustanove sa ukupnim kapacitetom od 43 mesta.
Ostala deca bez pratnje ostaju u otvorenim centrima za azil, kao što su centri za prijem i tranzit, često sa odraslim osobama koje nemaju veze sa njima, što ih čini ranjivim na zlostavljanje i eksploataciju.
Postignut je mali napredak ka trajnim rešenjima za izbegla i interno raseljena lica iz vremena ratova na Balkanu koji žive u Srbiji. Prema Komesarijatu za izbeglice i migracije, u julu je zabeleženo 26.702 izbeglih, u poređenju sa 27.802 u istom periodu 2017. Najviše ih je iz Hrvatske. Takođe zabeleženo je i 199.584 interno raseljenih lica, većinom sa Kosova, u poređenju sa 201.047 prethodne godine.
Mediji
Novinari su nastavili da doživljavaju napade i pretnje i neadekvatan tretman od strane vlasti. Provladini mediji su nastavili da “blate” nezavisne medije i novinare. Od januara do sredine avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) registrovalo je 50 incidenata nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, uključujući četiri fizička napada i 18 slučajeva zastrašivanja novinara od strane državnih službenika.
Pročitajte i ovo: Propisima za javni sektor Poreska uprava gasi Južne vesti?U avgustu je nezavisni dnevni list Južne Vesti izvestio da je poreska služba pokrenula proceduru da prisili internet stranicu tog medija da plati 8.500 evra odštete. Južne Vesti su u prošlosti bile podvrgnute brojnim poreskim inspekcijama bez ikakvih naznaka o nepravilnostima. Komisija za ispitivanje ubistava trojice istaknutih novinara, Dade Vujasinović 1994. godine, Slavka Ćuruvije 1999. godine i Milana Pantića 2001, nije napredovala, ocenjeno je u izveštaju.
Ratni zločini
Suđenja za ratne zločine i dalje su ometana zbog nedostatka političke volje, adekvatnih resursa i slabih mehanizama podrške svedocima, navodi se. Procesuirano je nekoliko visokih zvaničnika koji su uključeni u ozbiljne ratne zloupotrebe sudovima u Srbiji. Do avgusta 2018. godine, 11 slučajeva ratnih zločina još je bilo u fazi istrage, a 19 ih je bilo pred srpskim sudovima. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije izdalo je u toku istog perioda dve nove optužnice. U prvih osam meseci 2018. godine prvostepeni sudovi nisu doneli presude u predmetima ratnih zločina. Apelacioni sud je oslobodio šest lica i vratio jedan slučaj prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Od osnivanja Tužilaštva za ratne zločine 2003. godine, izdato je 44 konačnih presuda, 74 lica je osuđeno, a 50 oslobođeno. Prva suđenja u Srbiji za ratne zločine u Srebrenici ponovo su počela u novembru 2017. godine nakon kašnjenja. Osam bosanskih Srba, bivših pripadnika policije sa boravištem u Srbiji optuženi su za ubistvo više od 1.300 civila bošnjačke nacionalnosti iz Srebrenice u julu 1995. godine. U junu je svedok napustio suđenje, navodeći da je primao pretnje uprkos tome što je imao zaštićeni identitet.
Pročitajte i ovo: Tužba protiv Srbije u Strazburu zbog 'Siminih četnika'U junu je Apelacioni sud u Beogradu oslobodio šest bivših pripadnika paravojne grupe, koja se naziva “Simini četnici” krivice za ubistvo 27 Roma u selu Skočić, kod Zvornika (BiH) u julu 1992. godine.
Sud je ipak troje od šestorice okrivljenih našao krivim za nečovečno postupanje, kršenje fizičkog integriteta, seksualno poniženje i silovanje i osuđeni su na 6 do 10 godina.
U januaru, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je zatvorske kazne osmorici bivših pripdanika Teritorijalne odbrane Vukovara za masakr oko 200 ljudi na Ovčari (farma kod Vukovara), 1991. godine. Sud je optuženima izrekao kaznu zatvora u trajanju od 5 do 20 godina. Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične tribunal (MICT) Serž Bramerc pozvao je Srbiju u junu da zvanično prizna zločine počinjene u Srebrenici 1995. godine kao genocid.
Pročitajte i ovo: Šešelj osuđen na deset godina za zločine u HrtkovcimaMICT u Hagu je u aprilu osudio Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora zbog podsticanja zločina nacionalističkim govorima u Vojvodini, tokom rata 1992. godine. Tribunal je oslobodio Šešelja krivice za ratne zločine u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Šešelj je već odslužio kaznu, pošto je u Hagu bio od 2003. godine. Nakon ukidanja oslobađajuće presude 2013. godine, u junu je počelo ponovno suđenje bivšim zvaničnicima srpske državne bezbednosti Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću u MICT-u. Stanišić i Simatović se terete za zločine protiv čovečnosti koje su počinile srpske snage u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj tokom rata.
Branioci ljudskih prava
Branitelji ljudskih prava nastavili su da rade u neprijateljskom okruženju. Online pretnje aktivistima za ljudska prava su nastavljene, a istrage su se odvijale sporo. U avgustu je prekršajni sud u Rumi kaznio osam aktivista Inicijative mladih za ljudska prava sa po 420 evra (476 dolara) za prekid govora osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina u januaru 2017. godine. Aktivisti su tom prilikom bili napadnuti i izbačeni sa događaja.
Pročitajte i ovo: Aktivizam skuplji od zločinaSeksualna orijentacija i rodni identitet
Napadi i pretnje lezbejkama, gej, biseksualnim i transrodnim (LGBT) osobama i aktivistima za njihova prava su nastavili. Od januara do sredine avgusta Organizacija za prava LGBT osoba DA SE ZNA! Zabeležila je devet incidenata protiv LGBT osoba, uključujući četiri fizička napada i pet slučajeva pretnji i zastrašivanja. Istrage su često su spore, a sudski procesi retki. Parada ponosa održana je u septembru bez većih incidenata.
Vaš browser nepodržava HTML5
Još jedna Parada bez incidenata, zakoni na čekanju
Prava osoba sa invaliditetom
Tokom 2018. godine, Vlada Srbije nastavila je da promoviše pristup obrazovanju svoj deci sa smetnjama u razvoju. Deca i odrasli sa invaliditetom i dalje se smeštaju u ustanove. Ostaje da se usvoji vremenski plan za premeštanje osoba sa invaliditetom iz institucija i osiguravanje podrške za to da život nastave u društvu/zajednici.
Ključni međunarodni akteri
Tokom aprilske posete Beogradu, visoka predstavnica Evropske unije za inostrane poslove Federika Mogerini fokusirala se na pristupanje Srbije Evropskoj uniji i procesu dijaloga na relaciji Beograd-Priština, ali nije javno poslala poruku za potrebom poboljšanja ljudskih prava. U svom izveštaju iz aprila 2018. godine u kontekstu pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Evropska komisija je naglasila da je nedostatak napretka u pogledu slobode izražavanja "zabrinjavajuć", a Savet EU je pritisnuo Srbiju u junu da pojača napore na istraživanju slučajeva napada na novinare.
Pročitajte i ovo: Izveštaj EK: Srbija nije napredovala u ključnim oblastimaU januaru je Savet UN za ljudska prava pomenuo Srbiju u svom periodičnom pregledu. Srbija je prihvatila 175 od 190 preporuka od strane država, ali je odbacila važne preporuke za uzdržavanje od krivičnog gonjenja novinara, branitelja ljudskih prava i drugih članova civilnog društva kao sredstva odvraćanja od slobodnog izražavanja mišljenja, navodi se. U januaru je Komitet UN za eliminaciju svih oblika rasne diskriminacije, nakon što je pregledao Srbiju, izrazio zabrinutost zbog niskog procenta romske dece koja pohađaju sve nivoe obrazovanja, kao i zbog segregacije Romske dece u školama, i prinudnih iseljenja Roma bez odgovarajućeg postupka i obezbeđivanja alternativnog smeštaja.
Komitet Saveta Evrope za sprečavanje mučenje i nečovečno ili ponižavajuće kažnjavanje (CPT) u maju je objavio izvještaj koji izaziva zabrinutost zbog maltertiranja osoba u policijskom pritvoru i pozvao vlasti u Srbiji da preduzmu mere da se zaustavi nasilje policijskih službenika nad privedenim i zatvorenim osobama. U februaru je tadašnji komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks pozvao Srbiju da ne glorifikuje ratne zločince i izrazio zabrinutost za stanje slobode medija i neprijateljsko okruženje u kojem novinari rade.