Loši uslovi rada, zastarjela oprema, ali i maćehinski odnos vlasti prema zdravstvu doveli su do toga da Bosna i Hercegovina ostaje bez ljekara. Pedijatar i sindikalac Izet Hočko u razgovoru za Radio Slobodna Evropa ocjenjuje da je stanje u zdravstvu katastrofalno, da se ljekarska profesija svela na niske grane zaslugom i vlasti i ljekara. Nema preciznih podataka o broju doktora koji su zbog boljeg životnog standarda napustili Bosnu i Hercegovinu, no kako kaže Izet Hočko, predsjednik sindkata doktora i stomatologa Kantona Sarajevo, ljudi još uvijek nisu svjesni veličine tog problema.
RSE: Mnogi koji napuštaju Bosnu i Hercegovinu kao razlog svog nezadovoljstva navode loše stanje u zdravstvu. Dugo godina ste ljekar, možete li ocijeniti koliko je zaista loše stanje u zdravstvu?
Hočko: Situacija u zdravstvu u Bosni i Hercegovini, u Federaciji Bosne i Hercegovine i Kantonu Sarajevu, ja bih čak rekao, a da ne pretjeram, katastrofalna. Iz dana u dan kvalitet zdravstva pada. Nema novih ljekara u dovoljnom broju. Oni iskusni kvalitetni odlaze. Svakog dana odlaze. Više i ne znamo broj onih koji idu, jer taj podatak treba dati Ljekarska komora. Ljekarska komora ne opravdava svoje postojanje u ovom trenutku, u ovom sastavu. Ovo nam se dešava zbog toga što su mnogi zakazali. Nažalost, ne mogu reći nema kraja, jer došli smo do kraja, ali to neće niko da prizna. Trebaju biti nezadovoljni oni što rade, a još više građani, korisnici usluga nas profesionalaca.
Pročitajte i ovo: Pacijenti čekaju pregled, ljekari uslove za radRSE: Šta Vama kao pedijatru nedostaje za normalan rad, a šta nedostaje pacijentima?
Hočko: Pedijatriji pogotovo nedostaje puno toga. U ovom trenutku mi nemamo opremljenu laboratoriju, nemamo reagensá, tako da ne možemo čak uraditi ni preoperativne pripreme, a da ne govorimo o svakodnevnim nalazima koje se trebaju raditi. Mi radimo sa zastarjelom opremom, inventarom, sa svime onim koje nije prikladno ovom trenutku. Prošlo je vrijeme stetoskopa. Zbog nedostatka opreme i nedostatka materijala i nedostatka dovoljno iskusnog i kvalitetnog kadra... A kadar zbog neadekvatnih uslova, a i zbog boljeg standarda svakog dana odlazi.
RSE: Je li imate neke podatke koliko je ljekara otišlo iz javnog zdravstva?
Hočko: Do prije godinu, dvije imali smo neke podatke. Otprilike jedan ljekar na dan je odlazio iz Federacije Bosne i Hercegovine. Međutim, poseban je problem sa Ljekarskom komorom u Kantonu Sarajevo, jer uopšte nemamo podatke ni koliko ima članova, ni koliko ih je novih došlo, ni koliko je otišlo u penziju, ni koliko je otišlo vani, tako da ne postoje ti zvanični podaci, ali u svakom slučaju to se osjeća u svim zdravstvenim ustanovama - odlazak u sve većem broju.
RSE: Koliko se cijeni ljekarski posao u Bosni i Hercegovini?
Hočko: Pa ne pretjerujem ako ću reći da smo pali na najniže grane.
RSE: U kojem smislu?
Hočko: I odnos društva i odnos države prema ovoj struci, ali i odnos ljekara prema ovome poslu nezadovoljnih zbog nedostatka uslova za kvalitetan rad. Ljudi prestaju biti motivisani da ostanu tu i odlaze iz ovog beznađa.
Pročitajte i ovo: Sve bolesti zdravstva u BiHRSE: Ko je odgovoran za takvo stanje?
Hočko: Apsolutno vlast koja ne sluša apel, ne sluša vapaj. Mi u sindikatu stalno govorimo da se treba nešto uraditi kako bi se zaustavio odlazak ljekara iz Bosne i Hercegovine, međutim, ne nailazimo uopšte na pozitivan pristup ovom problemu. I sami ljekari su izgubili volju. Vide da ovdje nema pomoći i onda je ovo postao opšti metež ko će prije otići.
RSE: Koliko se politika miješa u zdravstvo i na koji način?
Hočko: Previše. Rade samo ono što mogu loše napraviti. Ništa kvalitetno, apsolutno! Sve se zasniva na tome da se pare drugdje daju, da se ne ostave zdravstvu, da se ne ostavi uposlenicima u zdravstvu, ni pacijentima. Mnogo je para u opticaju u zdravstvu, ali od tih para malo koristi imaju i sami građani, korisnici usluga i zaposlenici u zdravstvu.
RSE: Šta će masovni odlazak ljekara značiti za bh. građane?
Hočko: Ja bih rekao ovo je krah, ovo je potop. Poražavajuće je što ljudi ne shvataju to. Treba izgleda da u potpunosti se desi to, pa će onda osjetiti da više pomoći nema. Kad se to desi, stvarno pomoći više neće biti, jer mi nemamo odakle dovesti nove ljekare. Niko neće doći da radi u ovim uslovima, niko neće doći da radi za ovu platu. Svima će biti cilj otići na Zapad.