Obrazlažući nacrt amandmana Ustava u Sobranju premijer Makedonije Zoran Zaev je istakao da je tim amandmanima makedonski identitet sačuvan i da se ustavnim promenama ubrzava proces integracije u EU i NATO. On je pozvao sve poslanike da podrže amandmane za ustavne promene i istakao da parlament treba da donosi odluke u interesu države i bude arena za ideje za postizanje blagostanja Makedonije, a ne prostor za podele.
Osam poslanika iz nezavisne poslaničke grupe koji su do nedavno bili u poslaničkoj grupi opozicione VMRO DPMNE su se na početku sednice izjasnili kao uzdržani u, kako je rečeno, interesu javne rasprave uz uslov za podršku njihovom amandmanu kojim se garantuje očuvanje nacionalnog identiteta u Ustavu.
Prethodno je opoziciona VMRO DPMNE, na početku plenarne sednice, zatražila da se utvrđivanje nacrta amandmana skine sa dnevnog reda, ali taj predlog nije prošao jer su za njega glasala samo 22 poslanika u parlamentu sa 120 mesta.
Istovremeno sa održavanjem plenarne sednice, protivnici ustavnih promena okupljeni oko udruženja koja su organizovala bojkot referenduma, okupili su se pred zgradom parlamenta, uz pojačano policijsko obezbeđenje. Demonstranti, obučeni u "žute prsluke" po ugledu na demonstrante u Francuskoj i Belgiji, uz patriotske pesme i antivladine parole, zahtevaju smenu vlasti i najavjuju da će pred parlamentom dočekati Novu godinu.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest pred Sobranjem protiv promene imena Makedonije
Na dnevnom redu sednice u Sobranju su četiri amandmana koja su ušla u parlamentarnu proceduru 19. oktobra, kada se skupila dvotrećinska većina da bi izglasala potrebu od otvaranja Ustava. Nakon toga usledila je debata u ustavnoj komisiji gde je usvojen nacrt-tekst amandmana, u kojem su prethodno ugrađene i primedbe osmoro poslanika opozicije koji su glasali “Za”.
Prvi amandman odnosi se na promenu imena “Republika Makedonija” u “Republika Severna Makedonija” u celom tekstu Ustava. Drugi amandman se odnosi na odluke i proglas ASNOM-a (Antifašističko Sobranje narodnog oslobođenja Makedonije) iz 1944. godine, kojima se dodaje i Ohridski okvirni ugovor iz 2001 godine. Treći predviđa da Republika poštuje suverenitet, teritorijalni integritet i političku nezavisnost susednih država. U četvrtom amandmanu se navodi da Republika štiti, garantuje i neguje kulturno nasleđe makedonskog naroda, kao i pripadnike koji žive u inostranstvu.
Pročitajte i ovo: Ustavni amandmani u složenoj parlamentarnoj proceduri SobranjaDa bi četiri ustavna amandmana prošla na ovom glasanju, potrebna je obična većina, odnosno 61 glas od ukupno 120 poslanika.
Prema Delovniku za rad Sobranja, na ovoj sednici se vodi opšti pretres i pretres o tekstu svakog amandmana. Nakon debate, poslanici se izjašnjavaju o svakom amandmanu posebno, sa većinom glasova od ukupnog broja parlamentaraca.
Pročitajte i ovo: Policija čuva poslanike koji su podržali promenu imena MakedonijeKada prođe ova faza, ustavni amandmani ponovo idu u Komisiji za ustavna pitanja. Nakon te procedure i predviđene javne debate, amandmani opet dolaze na plenarnu sednicu, koja se očekuje sredinom januara. Ako na tu sednicu za njih glasa 80 i više poslanika, ustavne izmene stupaju na snagu, odnosno time bi bio zavšen makedonski deo obaveza koje proizilaze iz Dogovora sa Grčkom.
Pročitajte i ovo: Duži pregovori o imenu nego osvajanja Aleksandra MakedonskogMakedonska i grčka vlada su u junu dogovorili sporazum pod kojim je Atina pristala da ukloni svoje prigovore prema bivšoj jugoslovenskoj republici, što bi odblokiralo makedonski put pridruživanja NATO-u i Evropskoj uniji, a u zamenu da zemlja promeni ime u Republika Severna Makedonija.
Makedonci su na referendumu 30. septembra sa više od 90 posto podržali dogovor sa Grčkom, ali je glasanje privuklo samo 34 posto birača što je manje od neophodnih 50 posto da bi se referendum proglasio valjanim. Uprkos tome, premijer Zoran Zaev je obećao nastaviti napore ka tome da se izmeni Ustav i promjeni ime države.