Gde je Rusija među donatorima u Srbiji?

Evropska unija najveći je donator Srbije od 2000. godine - kada su u Srbiji sprovedene političke promene pa sve do danas - sa ukupno dve milijarde i devetsto šezdeset miliona evra, potvrdilo je istraživanje Ministarstva za evropske integracije Srbije objavljeno u utorak.

Ono što, međutim, iznenađuje u istraživanju je činjenica da, uprkos tome što Rusija nije ni među prvih deset, 21 odsto građana veruje da je upravo ta zemlja najveći donator Srbiji.

"Srbi iz emotivnih razloga žive u zabludi da su Rusi, za koje smatraju da su najveći slovenski prijatelji - istovremeno i finansijska podrška", precizira za Radio Slobodna Evropa (RSE) Mihajlo Crnobrnja, iz nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji, razloge zbog kojih je u prošlosti visok procenat građana, u potpunoj suprotnosti sa egzaktnim činjenicama, živeo u ubeđenju da je Rusija najznačajniji investitor i donator Srbiji.

Crnobrnja se u razgovoru za RSE priseća i rezultata nekih istraživanja u koja je imao uvid po kojima je čak 41 odsto građana Srbije decidno iznosio takve tvrdnje. Sada je, kaže, evidentno da taj procenat opada - iako je, kako kaže, daleko od realnog stanja stvari.

"Što se tiče odnosa Evropske unije prema aktivnostima, ne samo investicijama u Srbiji, mislim da nisu obavili informisanje onih koji primaju ta sredstva. Mislim tu na građane i na državu. Ne samo Evropska unija nego, ako se ne varam, četiri zemlje EU prevazilaze Rusiju - što se tiče investicija i finansijske podrške", kaže Crnobrnja.

Pročitajte i ovo: Bećev: Srbi vole Rusiju pre svega jer su kivni na Zapad

U poslednjih osamnaest godina novcem Evropske unije, ili njenih pojedinačnih članica, obezbeđivana je podrška razvoju demokratije, vladavine prava, borbe protiv korupcije, ekonomije i konkurentnosti - neophodnih kriterijuma za članstvo Srbije u EU sa kojom je pregovore otpočela 2014. godine i do sada otvorila 14 od ukupno 35 poglavlja. Posebno je ostala upamćena pomoć koju je Evropska unija Srbiji pružila tokom poplava maja i septembra 2014. godine.

Pročitajte i ovo: Građani Srbije ne znaju za pomoć EU i SAD

Sa druge strane, izrazita pažnja u javnosti i delu medija posvećena je vojno-tehničkoj saradnji Rusije i Srbije, čiji je simbol šest letelica migova 29, koji su Srbiji poklonjeni - ali Ministarstvo odbrane Srbije nikada nije otkrilo tačne troškove njihove modernizacije i osposobljavanja za letenje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je taj posao sa ruskom stranom urađen pod posebnim uslovima. "Tačni podaci i cifre su poverljivi i ne mogu se otkrivati", rekao je predsednik Srbije u avgustu prilikom probnog leta dva aviona.

Na tom tragu su i odgovori građana na pitanje o tome ko je najveći donator Srbije:

Ko je najveći donator Srbije?

Tradicionalnim istorijsko-kulturno-religijskim vezama, temeljem kojih veći deo građana Srbije bazira svoj odnos i tumačenje Rusije u savremenom svetu, Jelica Kurjak bivša ambasadorka Srbije u Moskvi, pridodaje i, kako ga naziva, sindrom čuvanja leđa. Naša sagovornica tako označava podršku jednoj od glavnih spoljnopolitičkih pozicija Srbije koja se odnosi na njen čvrst stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

Pročitajte i ovo: Jačanje ruskog pritiska na srpske sredine na Kosovu

"Rusija to obilato koristi. Ona ovde itekako nastupa takozvanom mekom silom. Svim drugim sredstvima kompenzuje nedostatak ekonomskog uticaja. Pre svega preko crkve, pravoslavnih organizacija, raznih društava rusko-srpskog prijateljstva. Da ne govorimo o podršci oko Kosova od koje je stvoren mit. A niko neće da kaže da je Rusija prva otvorila konzularno odeljenje posle svih tih završenih ratova", ukazuje Jelica Kurjak.

I naša sagovornica uočila je delimičnu promenu stavova u javnosti poimanja ruske pomoći Srbiji. Takav trend tumači u činjenici da su se građani na terenu uverili u drastične razlike između medijske promocije i faktičkog stanja.

"Čula sam da se nešto radi prema Republici Srpskoj, nešto prema Kosovu preko Crkve. Ali nisam čula da je Rusija ušla u neki projekat - da su oni nešto veće donirali u Srbiji. Nisam sigurna da će Srbija ići na veća ulaganja. Mislim da, imajući u vidu njeno ekonomsko stanje i četvorogodišnje sankcije, neće tako nešto raditi. Biće kao i do sada: parcijalno, ad hoc - od vremena do vremena, situacije do situacije. Ograničiće se na delovanje preko meke sile", ukazuje Jelica Kurjak.

Nakon Evropske unije, među državama koje prednjače u doniranju Srbije su Sjedinjene Države, Nemačka, Švedska i Italija. Na dnu lestvice kao devetoplasirana nalazi se Narodna Republika Kina - sa do sada datih 31,4 miliona evra.