"Ako nemate reći ništa lijepo o pokojniku, onda bar šutite dok traje čin sahrane i slično“, reakcija je iz Ambasade Bosne i Hercegovine u Beogradu povodom objave na društvenoj mreži Tviter Vjerice Radete o smrti Hatidže Mehmedović, predsednice Udruženja "Majke Srebrenice".
Ta visoko pozicionirana funkcionerka Srpske radikalne stranke (SRS), haškog osuđenika Vojislava Šešelja, ismevala je na Tviteru tragediju članova njene porodice stradalih u genocidu u Srebrenici jula 1995. godine.
"Čitam umrla Hatidža Mehmedović iz udruženja biznismenki Srebrenice. Ko li će je sahraniti. Muž ili sinovi?!".
Tvit Vjerice Radete objavljen u ponedeljak 23. jula popodne, sa Tvitera je nestao u utorak tokom dana
„Nečuveno!“, jedino je što je Brankica Janković, poverenica za zaštitu rodne ravnopravnosti, izjavila na upit Radija Slobodna Evropa povodom sporne Radetine objave.
U Parlamentu Srbije, koji do sada nije našao načina da liši poslaničkog mandata haškog osuđenika Vojislava Šešelja, zabeležili smo prve reakcije. Maja Videnović, zamenica predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava, uz opasku da vređanje žrtava genocida zapravo govori o osobama koje su ih izrekle, najavljuje za RSE pokretanje te teme na narednoj sednici skupštinskog odbora.
„Da Odbor za ljudska prava osudi tako nešto. Mimo toga postoji mogućnost da se na nekim drugom odborima pokrene inicijativa da se tako nešto osudi. Međutim, za tako nešto su potrebni glasovi većine. Svedoci smo da je Srpska radikalna stranka marionetska partija Srpske napredne stranke. I da ništa što oni rade ne dovodi do osude Srpske napredne stranke. Naprotiv“, kaže u izjavi za RSE Maja Videnović.
Istup Vjerice Radete će biti povod za novu pritužbu poverenici Brankici Janković koju će joj, najavljuje to za RSE Dušan Pokuševski, istraživač nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava, podneti ta organizacija. Pokuševski je mišljenja da u ovom slučaju ima mesta pokretanju krivičnog postupka.
„Beogradski centar za ljudska prava će tim povodom, Višem javnom tužilaštvu podneti krivičnu prijavu. Krivična dela koja će biti navedena u krivičnoj prijavi su izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, kao i rasna i druga diskriminacija, uz ostavljanje prostora nadležnom tužilaštvu da proceni da li ima i elemenata nekog drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti", rekao je u izjavi za RSE Pokuševski.
Hatidža Mehmedović je u genocidu koje su počinile snage tadašnje Vojske Republike Srpske, što je potvrđeno presudom Međunarodnog suda u Hagu, izgubila supruga i po dvojicu sinova i braće – koji su bili među više od 8.000 ubijenih.
„Politička elita koja je trenutno na vlasti, manje-više, deli to mišljenje. To je prosto nešto toliko gnusno i toliko neljudski i bez empatije i bilo kakvog osećaja za odgovornost“, kaže u svojoj reakciji Sonja Biserko predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Hatidža Mehmedović je u genocidu koje su počinile snage tadašnje VRS, izgubila supruga i po dvojicu sinova i braće
Haški tribunal protiv Radete vodio je postupak po optužbama da je uticala na svedoke tako što ih je, uz još dvoje stranačkih kolega, pretnjama, ucenama i mitom navodila da promene iskaze ili da ne svedoče u procesu protiv Vojislava Šešelja – koji je aprila 2018. osuđen za ratne zločine nad građanima hrvatske nacionalnosti u vojvođanskom selu Hrtkovci u Srbiji.
Nikada međutim nije izručena, a naslednik Haškog suda – Rezidualni mehanizam odlučio je juna 2018. da se postupak protiv nje može voditi u Srbiji.
Za ekstremne javne ispade, poput ovog Vjerice Radete, što uključuje i negiranje i vređanje žrtava genocida, koji zvanična Srbija ne priznaje, u zemlji nikada niko nije odgovarao. Ta slabost ili izostanak kaznene politike za Sonju Biserko se može objasniti osobenostima političke klime.
„Ima podršku vladajuće elite i više puta je bila zaštićena od samog predsednika (Aleksandar Vučić prim. nov.) kada je bila potraživana od strane Haškog tribunala. Jer je jedna od osoba koja još uvek treba da odgovara zato što su, ona i neki drugi, vršili pritisak na svedoke koji su suđenje Šešelju pretvorili u lakrdiju“, kaže Biserko.
Ona navodi da se ovakvi ispadi u potpunosti uklapaju u kontekst relativizacije činjenica o ratnim zločinima nad nesrbima koji su počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije, što je društveni trend u Srbiji ukazuje Biserko, posebno aktuelizovan političkim promenama 2012. godine kada je na vlast došla Srpska napredna stranka – predvođena nekadašnjim bliskim Šešeljevim saradnikom, Aleksandrom Vučićem
„To je jedna slika stanja duha Srbije i njenog društva danas. Ili makar jednog dela njene političke elite koja zapravo sva stradanja na teritoriji bivše Jugoslavije, pogotovo kada se odnose na druge narode, ne samo da dovode u sumnju da su se desila – nego ih još izvrgava ruglu i podsmehu. I mislim da je to Srbiju naknadno dovodi u situaciju iz koje će se teško izvući u moralnom smislu. Na neki način je dovodi na onu liniju sa koje je krenuo Slobodan Milošević“, zaključuje Sonja Biserko.
Hatidža Mehmedović jedna od žena koje su bile simbol borbe očuvanja uspomena na žrtve genocida nad Bošnjacima 1995. Dočekala je 2015. u Potočarima tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića i okačila mu cvet Srebrenice - simbol borbe protiv genocida, masovnih stradanja ljudi i borbe za ljudska prava.