Sudija međunarodnog Mehanizma u Hagu Aminata Luiz Runeni Ngum (Aminatta Lois Runeni N'gum) odlučiće da li taj sud, koji je pravni naslednik Haškog tribunala, ima nadležnost za predmet protiv Petra Jojića i Vjerice Radete, optuženih za nepoštovanje Tribunala.
Sudiji Ngum tu odluku je poverio predsednik Mehanizma, američki sudija Teodor Meron (Theodor), saopšteno je danas iz Haga.
Tribunal, koji se zatvara na kraju godine, prosledio je prošle sedmice na dalje postupanje Mehanizmu predmet protiv dvoje zvaničnika Srpske radikalne stranke.
Predsednik Tribunala Karmel Ađijus (Carmel Agius) na predlog raspravnog veća odlučio je da predmet protiv radikala ustupi Mehanizmu.
Sudija Ađijus je naznačio da je "na Mehanizmu da odluči da li ima nadležnost za predmet protiv Jojića i Radete".
Raspravno veće Tribunala je početkom novembra ocenilo da do zatvaranja tog suda nema dovoljno vremena za suđenje Jojiću i Radeti, i preporučilo da taj proces preuzme i nastavi Mehanizam.
Veće je tada ponovilo svoju raniju ocenu da vlasti Srbije "opstruišu sprovođenje pravde" time što su odbile da u Hagu izruče Jojića i Radetu, na šta su bile obavezne i po međunarodnom i po unutrašnjem pravu.
Tribunal dve godine i po godine traži od Beograda da uhapsi i izruči Jojića i Radetu, koje je u oktobru 2012. optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić preminuo je nedavno u Srbiji. Tribunal je, potom, obustavio postupak protiv njega.
Nalog za hapšenje radikala, optuženih za nepoštovanje suda, Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.
S proleća prošle godine, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.
Na zahtev Tribunala, Interpol je krajem aprila za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice".
Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.
Predsednik Tribunala Karmel Ađijus pozvao je Savet bezbednosti UN da "preduzme mere neophodne da se obezbedi povinovanje Srbije nalozima Tribunala, u skladu sa njenim obavezama".
Sudija Ađijus i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) odbacili su argumentaciju beogradskog suda, podsećajući da su isti sudija i sud, prethodnih godina, u sličnim slučajevima, donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda.
Naveli su primer još jednog člana SRS LJubiše Petkovića, koji je bio izručen iz Srbije i u Hagu osuđen na tri meseca zatvora zbog nepoštovanje Tribunala.
Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće Tribunala je protumačilo da je Srbija obavezna da sarađuje i izruči optužene za nepoštovanje suda i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji sa međunarodnim sudom.
Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala u martu prošle godine oslobođen krivice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a pravosnažna presuda se očekuje. Od novembra 2014, Šešelj je na privremenoj slobodi u Srbiji.
