U okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu koji vodi Vlada Srbije, u Severnoj Mitrovici održan je okrugli sto sa predstavnicima više od 25 srpskih organizacija civilnog društva na Kosovu.
Direktor Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije Žarko Stepanović i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo Dušan Kozarev prisustvovali su ovom okruglom stolu, koji u okviru unutrašnjeg dijaloga organizuje ”Radna grupa Vlade Srbije za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji”.
Na okruglom stolu predstavnici organizacija civilnog društva izneli su brojne probleme, među kojima je, kao gorući, odlazak mladih sa Kosova, problem sa pristupom dokumentima, vizne liberalizacije, zaštite srpskog pisma i jezika, bezbednosti, zaštite ljudskih prava, i posebno prava žena.
Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO “Aktiv” iz Severne Mitrovice kaže za Radio Slobodna Evropa da oni kao organizacija podržavaju svaki proces unutrašnjeg dijaloga, a da najveći problem, ne samo severa, već srpske zajednice na Kosovu u celini, jeste odliv mladih ljudi sa Kosova, koji je utemeljen u njihovim kontinuiranim višegodišnjim istraživanjima.
“To je jedna od stavki koja je na vrhu liste prioriteta, ne samo u našoj organizaciji, nego mislim da treba da bude predmet interesovanja obe vlade, kako ove u Prištini, tako i u Beogradu, jer ukoliko budemo izgubili u narednom periodu jako veliki broj mladih ljudi, neće imati bukvalno nikoga više ko će moći ovaj proces da isprati na jedan kvalitetan način”, kaže Milićević.
Kao problem navodi pristup dokumentima, viznu liberalizaciju, jezičke normative i kvalitet prevoda svih dokumenata bez izuzetka na srspki jezik, za koji kaže da je jedan od ozbiljnijih problema sa kojima se godinama suočavaju, a o kojima su ukazivali više puta pažnju široj javnosti.
“Očekujemo zaista, mislim i na sve predstavnike srpske zajednice na Kosovu, da izvršimo na neki način pritisak na vladu u Prištini da počne sistematski da rešava ovo pitanje”, kaže Milićević.
Jedan od problema je i odlazak mladih (ilustrativna fotografija)
Sanja Vuković iz Mreže za građanski aktivizam u Gračanici i predsedavajuća radne grupe za pitanja jezika u Savetodavnom veću za zajednice, kancelarije predsednika Kosova, rekla je da je zaštita srpskog jezika i pisma na Kosovu veoma ugrožena. Naglasila je da Kosovo ima dobar zakon, i da imaju podršku svih srpskih predstavnika u institucijama na Kosovu za sprovođenje i poštovanje zakona, ali da je vidan nedostatak kapaciteta na tom polju.
Prema izveštajima Kancelarije poverenika za jezike iz Vlade Kosova iz 2014. godine, prevođenjem se na Kosovu bavi samo jedan Srbin, i ima prevodioca kojima srpski jezik nije maternji jezik.
Vuković kaže da kroz par godina, kada ljudi koji se bave prevođenjem odu u penziju, neće biti apsolutno nikoga ko će moći da se bavi prevođenjem i da će doći do situacije da srpski jezik bude skrajnut.
Ona je ponudila i konkretna rešenja, među kojima je uvođenje albanskog jezika u škole.
“Neophodno je da učimo jezike jedni drugih, da znamo ako učimo albanski jezik, time ne izdajemo svoj narod, već stojimo na prvom stubu odbrane svog naroda, jer ako izgubimo srpski jezik, mi nemamo šta da tražimo više ovde. Onog trenutka kada Vlada Republike Srbije bude pokrenula inicijativu da se obnovi katedra za albanologiju na Univerzitetu u Prištini, tj,ovde u Severnoj Mitrovici, pošto su prištinska vlada i Univerzitet u Prištini otvorili katedru za balkanologiju gde se izučava srpski, bosanski i hrvatski jezik, pa će oni eventualno svoje prevodioce školovati, ali mi ne školujemo sami sebe”, rekla je Vuković.
Pozvala je Vladu Srbije da objasni, kako je rekla, narodu da je potrebno da se uči jezik, da se u škole uvede kao izborni predmet albanski, da niko nikog ne primorava ukoliko ne želi da uči taj jezik, ali da svako dete ima mogućnost i opciju za to.
Vuković pozvala da se u škole uvede kao izborni predmet albanski jezik
Navela je i da će to pomoći i konkurentosti na tržištu, ali da se u procesu insistira da to bude recipročno i sa albanske strane.
“Jer ako vlada Srbije ne bude rekla da je to patriotski čin, mi nemamo o čemu da pričamo”, kaže Vuković.
Aca Mitić, programski direktor NVO “Nova društvena inicijativa” naveo je podatke Omladinskog kluba Sinergija gde više od 80 odsto mladih ljudi želi da napusti prostor Kosova, i da je upravo od tih mladih ljudi potrebno izgraditi društveno političke kapacitete.
“I da Srpska lista vidi, i svi ostali, koje su šanse u mladim ljudima, da se izgradi njihov kapacitet kako bi mogli u budućnosti da politički deluju, iz razloga što su mladi uvek bili nosioci društvenih promena, i iskreno smatram da bi trebalo da se pospeši i taj politički aktivizam kod mladih. Mislim da bi možda trebalo da predstavnici Srpske liste uzmu to u obzir i da vidimo da se uloži u kapacitet mladih ljudi koji će u budućnosti biti nosioci društvenih promena", rekao je Mitić.
On je naglasio da je više od 70 odsto ljudi zavisno od budžeta Republike Srbije i da je veoma bitno da se održi finansijska sigurnost Srba na Kosovu i nastavi finansiranje iz Beograda.
“Jedino tako će srpski narod uspeti da opstane ovde”, naglasio je Miitć, navodeći da veliki broj mladih jedinu šansu vidi da se zaposli u državnom sektoru, te da treba raditi na promeni svesti da ne mogu svi u opštinsku upravu i da je privreda jedna velika šansa. Predložio jeda se pokrenu start up preduzeća, da mladi ljudi nađu svoju šansu, kako bi mogli samostalno i održivo da obezbede svoj opstanak na Kosovu.
Jovana Stojanović iz Omladinskog edukativnog kluba Sinergija koji broji 240 volontera, uključujući i studente iz Srbije i ostalih srpskih sredina na Kosovu, rekla je da je najveći problem što mladi žele da odu.
Ona je, na osnovu istraživanja koje su radili, kao ključne razloge za to navela bezbednost. Takođe, Stojanović kaže da svake godine sve manje studenata upisuje “Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici”.
“Mladi ljudi gube interesovanje, ovde ne vide perspektivu, što je još jedan od gorućih problema” rekla je Stojanović, naglasivši da studenti zbog problema s vizama ne mogu da putuju u inostranstvo na dalje usavršavanje. Predložila je da se mladi što više uključe u procese donošenja odluka.
Ivana Đokić iz NVO “Centar za razvoj ljudskih potencijala” rekla je da ne vidi perspektivu na Kosovu ukoliko ne dođe do konkretnih rešenja za zdravstvo i prosvetu.
Okruglom stolu su prisustvovali i ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Dalibor Jevtić, Goran Rakić, predsednik Srpske liste i Igor Simić, poslanik u parlamentu Kosova i šef kancelarije za saradnju sa medijima i civilnim sektorom Srpske liste.