Hunter za RSE: Čuvaj se Rusa i kad darove nose

Robert Hanter

Beograd može pokušavati da suprotstavlja Zapad i Rusiju, ali da to neće uspeti, kaže u intervjuu za RSE Robert Hanter (Robert Hunter), viši savetnik u američkoj “Rand korporaciji” i bivši ambasador SAD u NATO.

"Pred Srbijom su uslovi koje mora da ispuni – a najvažniji da izruči Mladića Haškom tribunalu - da bi postala članica Evropske unije. To nije stvar političkog ili geopolitičkog cenjkanja”, rekao je Hanter.

RSE: Šta poseta ruskog predsednika Medvedeva Srbiji, koja je ovde nazvana istorijskom, predstavlja u pogledu srpskih i ruskih političkih, ekonomskih i geostrateških interesa?

Hunter: Jasno je da Rusija teži da uspostavi što više uticaja u različitim delovima istočne Evrope i da sada nastoji da obnovi tradiciju bliskih odnosa koju je sa Srbijom nekada imala. Nadam se, međutim, da je gospodin Medvedev u Beogradu ostavio poruku da je Moskva saglasna da je legitimno mesto Srbije u Evropskoj uniji i da će joj pružiti podršku da učini sve što je neophodno da u bliskoj budućnosti postane punopravna članica Evropske unije.

RSE: Čini se da Rusija nema mnogo protiv Srbije u EU, ali da ima protiv Srbije u NATO savezu.

Hunter
: Znate, mislim da srpska kandidatura u ovom trenutku i nije na dnevnom redu NATO saveza, ali u nekom trenutku može biti, s obzirom na to da prema kriterijumima Severnoatlantske alijanse svaka država-članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju može postati legitiman kandidat za NATO. Rusija i sama zadovoljava te kriterijume, ali ona nije zainteresovana za ulazak u Alijansu.

Smatram da ovo pitanje mora da se stavi u širu perspektivu NATO saveza i Rusije i to oživljavanjem konsenzusa koji su postigli pre više od jedne decenije, naime, saglasnosti da i jedna i druga strana mogu samo profitirati stabilizacijom i integrisanjem istočne i srednje Evrope u evroatlantske institucije. U konkretnom slučaju o kojem me pitate, ne bi smeo da postoji konflikt između eventualnog učlanjenja Srbije u NATO savez jednog dana i zdravih, produktivnih odnosa između Rusije i Severnoatlantske alijanse.

"Srbija ne sme sebi vezati ruke"

RSE:
Rusija je, međutim, kao što je poznato, veoma nervozna jer smatra da je NATO okružuje, približavajući se sve više i samim njenim granicama. U Srbiji su prilično oštre podele u pogledu učlanjenja zemlje u Alijansu. Međutim, ako bi Srbija jednog dana odlučila da postane članica NATO, šta mislite, kako bi Rusija reagovala?

Hunter: Ja se nadam da će pitanje članstva Srbije u NATO savezu, ukoliko Beograd pokaže takvu aspiraciju, biti postavljeno u trenutku kad Zapad i Istok, kada NATO I Rusija, ako hoćete, uspostave odnose punog uzajamnog poverenja i konstruktivne saradnje, tako da se na moguće srpsko članstvo u NATO savezu iz Moskve neće gledati kao na bilo kakvu rusku bezbednosnu pretnju.

RSE: Rusija je odobrila Srbiji zamašan kredit od 1.5 milijardi dolara. Iako još ne znamo ni njegovu ekonomsku cenu, postoji strah da bi taj zajam mogao imati još veću političku cenu.

Hunter: Postoji stara izreka, odnosno, parafraza stare grčke izreke o Danajcima: Čuvaj se Rusa i kad darove nose. Ali, na stranu izreke.
Ako se iza tog novca ne krije nikakav drugi motiv, osim pomoći da se pokrene srpska ekonomija, onda, razume se, nema ničeg spornog u vezi s njim; međutim, ako cena ruskog novca bude radila protiv temeljnog interesa Srbije da se integriše u evroatlantske institucije, onda je to veoma loš dil. Beograd bi, po mom sudu, trebalo da postigne saglasnost sa Moskvom o još jednoj kapitalno važnoj stvari: naime, da je za Srbiju od ključnog interesa da se njeno snabdevanje energentima iz centralne Azije i Kavkaza obezbeđuje ne iz samo jednog nego iz više tokova; da to ne bude samo preko gasovoda Južni tok nego i preko Nabuka, ako bude realizovan. Uprkos tome što Rusija time ne bi bila oduševljena. Naime, ako Srbija ima ambiciju da se integriše u evroatlantske institucije najbolji bi joj savet bio da ne vezuje sebi ruke totalno postajući klijent samo jedne strane. Na to Rusija verovatno ne bi gledala sa simpatijom, ali važno je shvatiti da se cena onoga što nam danas izgleda kao zgoditak u bliskoj budućnosti može pokazati kao suviše visoka.

RSE: Rusija je obezbedila zajam Srbiji od više od milijardu evra, ali nije, recimo, Ukrajini. Zašto, na kojim kriterijumima je zasnivala te odluke?

Hunter:
Nisam ni očekivao da Rusija obezbedi novac za Ukrajinu, ali očekujem da Evropska unija i drugi učine dosta za Ukrajinu zato što je njena budućnost već definisana. U suštini, Rusija bi trebalo da razume da je ekonomski napredak svih zemalja u njenom okruženju, u krajnjoj liniji, u njenom sopstvenom interesu. Osim toga, Rusija time takođe stiče šansu da se uspostavi kao članica, odnosno, kao punopravni partner, evroatlantskih institucija. I obrnuto: sve što bude mirisalo na staromodnu geopolitku radiće protiv istinskih ruskih interesa.

RSE: Spoljna politika Srbije je bez jasnog fokusa. Ima mišljenja da Beograd, frustriran zastojem i sporosti u širenja Evropske unije, pokušava da se približi Rusiji ili čak da izvuče i neku korist igrajući na kartu suprotstavljanja Zapada i Rusije. Čini li se i vama da se ta igra igra?

Hunter: Beograd može pokušavati da suprotstavlja Zapad i Rusiju, ali to neće uspeti. Pred Srbijom su neki fundamentalni uslovi koje mora da ispuni – a najvažniji među njima je da izruči Mladića Haškom tribunalu - da bi postala članica Evropske unije. To nije stvar političkog ili geopolitičkog cenjkanja.