U Beogradu je u četvrtak navečer predstavljena knjiga Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa, “Hladni mir: Kavkaz i Kosovo” u kojoj autor analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji.
Događaji na Kavkazu i Kosovu označili su povratak istorije posle dvodecenijskog uljuljkivanja u ideji o kraju iste, kaže Štavljanin.
On se u knjizi bavi pitanjem da li je proglašenje nezavisnosti Kosova presedan ili jedinstven slučaj a u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.
Štavljanin je, predstavljajući svoju knjigu, rekao da se nada se da će razmišljanja sagovornika u ovoj knjizi pomoći boljem razumevanju Balkana, Kavkaza i sveta u kome živimo, naročito spostvene pozicije i interesa.
“Pisanje knjige o događajima koji su u toku je problematično iz više razloga. Prvo, nema dovoljno izvora, pouzdanih izvora, a drugo ne postoji dovoljna distanca jer onda uvek možete da upadnete u potencijalnu zamku da budete nedorečeni, pa čak i jednostrani i neobjektivni”, objasnio je Štavljanin.
U tom kontekstu, on je objasnio da je upravo iz tih razloga pojedina poglavlja knjige pisana na početku, u finišu morao da dorađuje zbog nepredvidljivog razvoja događaja.
“Radeći na ovoj knjizi ponekad sam se osećao kao neko ko radi nešto što je mazohistički, jer je to podrazumevalo mnogo, ne samo rada, već i raznih dilema na koji način obraditi neka pitanja. Ne znate kada će se nešto, kao reka ponornica, pojaviti na površini”, rekao je autor knjige.
Nenad Pejić, pomoćnik direktora RSE, koji je takođe prisustvovao promociji, rekao je da se “boji da će autor već za koju godinu morati da piše neku novu knjigu, jer će se svi ti zamrznuti sukobi teško rešavati”.
Nenad Pejić i Dragan Štavljanin“Bojim se da će dolaziti neki novi i da se na nivou nekakve svetske geopolitike dešavaju ozbiljne stvari koje vode ka tome. Rusija se davno vratila na političku scenu, Amerika je zauzeta, nafta igra tu ulogu koju igra… Vrlo radikalno Moskva uspostavlja kontrolu, po mom uverenju, nad onim što oni sami zovu 'blisko susedstvo' i bojim se da se rjetko dešava u svijetu na međunarodnoj sceni jedan moderan, demokratski pristup od strane režima koji su već unutar sebe podaleko otišli u uspostavljanju jedne nedemokratske kontrole”, rekao je Pejić.
Autor se u knjizi bavi pitanjem da li je proglašenje nezavisnosti Kosova presedan ili jedinstven slučaj, a u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.
Recenzent knjige Slobodan Marković objasnio zašto je ta knjiga važna za čitaoce u Srbiji.
“Ovakvo delo može da doprinese trezvenijem pogledu kada je reč o mestu malih država, pa samim tim i Srbije u svetu. Može da doprinese smanjenju narcizma i sopstvene uloge u sagledavanju međunarodnih odnosa. Male država su u svetskom sistemu više objekat i svako delo koje uspeva da da realističnu sliku dometa spoljnih politika malih država i objektivnu analizu upliva načina uticaja velikih sila je veoma važan za takve sredine”, objasnio je Marković.
Intervju sa Draganom Štavljaninom
Predrag Tomović, urednik u crnogorskom servisu Radija Slobodna Evropa, razgovarao je sa Štavljaninom uoči prezentacije njegove knjige u Beogradu.
Dragan ŠtavljaninRSE: Nagorno Karabah, Abhazija, Južna Osetija – zamrznuti konflikti u svijetu - upućuju na to da hladni rat evidentno nije završen, već da se nastavlja drugim sredstvima i zbog drugačijih interesa.
ŠTAVLJANIN: Može se i tako reći. Nazvao sam to stanjem hladnog mira jer to nije klasični hladni rat između dva bloka, kao u vremenu od 1945. godine do pada Berlinskog zida. Fukujamina idealistička teza o kraju istorije, odnosno prevazi univerzalnih vrednosti, kao što su demokratija i ljudska prava, te samim tim nestanak geopolitičkog nadmetanja velikih sila i hladnog rata, što je bilo karakteristično za istoriju, pokazala se iluzijom. U svakom slučaju, kao jedna od posledica kraja hladnog rata, kraha socijalizma i komunizma, nestanka SSSR-a i bivše Jugoslavije, pojava zamrznutih sukoba nakon krvavih ratova koji su vođeni početkom devedesetih u oblastima koje si pomenuo, je stanje zamrznutog mira. Sukobi su bili zamrznuti jer nije postojalo rešenje. Kada nema rešenja, rešenje se odlaže. Prošlogodišnjim ratom u Gruziji se pokazalo da je stanje zamrznutog mira veoma opasno i da može da se pretvori u veoma vrući rat, sa dalekosežnim posledicama. Taj rat nije ništa rešio. Ostala su mnoga nerešena pitanja. Rat je samo zaoštrio situaciju i ponovo je zamrznuo stanje do nekog novog sukoba, ali na jednom višem nivou, što je mnogo opasnije.
Zamrznuti sukobi naprosto nemaju rešenja dok se obe strane ne usaglase, a one se ne mogu usaglasiti jer je to nulta igra. Jedna strana želi da se otcepi, a države, od kojih žele da se otcepe, žele da ih sačuvaju u svom sastavu. Jedino rešenje su neke šire integracije, kao što je Evropska unija, gde će granice izgubiti na značaju. Ali, vidimo na slučaju Evropske unije, da je pitanje nacionalnog suvereniteta veoma bitno. To pogotovo vidimo po teškoćama oko ratifikacije Lisabonskog sporazuma, koji bi trebao još više da relativizuje nacionalni suverenitet i ojača evropske strukture. Pitanja su isuviše složena i sigurno će ostati dugo, ne samo nerešana, nego će biti izvorem potencijalno novih sukoba.
RSE: Interesantna je pozicija globalno najjačih igrača - Rusije i SAD-a - u krizi koja se odnosi na Gruziju. Rusija je na strani Abhazije i Južne Osetije, a Zapad podržava demokratiju, razvoj demokratije u Gruziji i Vladu u Gruziji. Koji su stvarni razlozi takvog ponašanja Moskve i Vašingtona?
ŠTAVLJANIN: Sve to pokazuje da se u rešavanju etničkih sukoba toliko ne poštuju principi, iako obe strane na tome insistiraju, već da se tu radi o određenim interesima. Zapad smatra da je Kosovo poseban slučaj, zbog mnogo razloga, a da ostale etničke sukobe treba rešavati u okviru postojećih država koje žele da se otcepe. Pozicija Moskve je drugačija i ona smatra da su svi sukobi slični na neki način i da treba tražiti univerzalna rešenja.
Sa stanovišta geostrategije, Rusija, nakon raspada SSSR-a, smatra da su njene granice ugrožene. To je inače stari problem kroz istoriju sa sanitarnim kordonom, kojim je Rusija opterećena. Rusija smatra da se ulaskom Gruzije u NATO, Zapad približava njenim granicama i da je ona potencijalno ugrožena. U Rusiji postoji strah od njenog raspada, koji je realan. Rusija je htela intervencijom u Gruzuji da demonstrira svoju moć i da pokaže da se ona sa time ne slaže, da pokaže gde je linija razdvajanja. Suštinski se ništa nije promenilo jer su te dve separatističke regije ionako funkcionisale nezavisno od Gbilisija. Zapadu je s druge strane isuviše stalo do Gruzije, i zbog demokratije i zbog strateških razloga, zbog energetskih koridora.
Kao što je Moskva priznanjem Južne Osetije i Abhazije na neki način podrela svoj kredibilitet u podržavanju Srbije u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta vezanog za Kosovo, tako je i Zapad na neki način svoju poziciju relativizovao time što s jedne strane smatra da Kosovo ima pravo da bude nezavisno, a da druge regije nemaju. Naravno, to su različiti slučajevi po mnogo čemu. To pokazuje da su male etničke teritorije, oko kojih postoje sukobi, veoma pogodno tlo i pogodan instrument da ih velike sile koriste u svom odmeravanju. To je karakteristično za istoriju. Tokom hladnog rata nije vođen III svetski rat, niti su vođeni regionalni ratovi, ako izuzmemo Korejski, već su vođeni ratovi koji podrazumevaju da se male zemlje tuku međusobno, a da iza njih stoje velike sile. Primera je mnogo, kao što su bliskoistočni ratovi i mnogi ratovi po Africi. To je na žalost problem i nalaže potrebu nalaženja nekog univerzalnog rešenja, makar principa po kojem će se rešavati pitanje separatističkih regija.
RSE: Gde planiraš da promovišeš knjigu i da li očekuješ da će ona jednog dana postati štivo, recimo, za studente Fakulteta političkih nauka?
ŠTAVLJANIN: Knjiga će prvo biti promovisana u Beogradu, a potom i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Da li će postati štivo, to ne znam. Možda će je neki ljudi sa našeg govornog područja, kao što sam i ja koristio mnoštvo izvora pišući ovu knjigu, koji su bilo veoma korisni, koristi u nekom daljem istraživanju. Za studente može biti interesantna u onoj meri u kojoj budu izučavali međunarodne odnose, pogotovo odnose Rusije i Zapada, ili konkretno zamrznute sukobe na Kavkazu, te sličnosti i razlike između Kavkaza i Kosova. Da li će je upotrebljavati kao neku vrstu literature, nije na meni da procenjujem.
Događaji na Kavkazu i Kosovu označili su povratak istorije posle dvodecenijskog uljuljkivanja u ideji o kraju iste, kaže Štavljanin.
On se u knjizi bavi pitanjem da li je proglašenje nezavisnosti Kosova presedan ili jedinstven slučaj a u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.
Štavljanin je, predstavljajući svoju knjigu, rekao da se nada se da će razmišljanja sagovornika u ovoj knjizi pomoći boljem razumevanju Balkana, Kavkaza i sveta u kome živimo, naročito spostvene pozicije i interesa.
“Pisanje knjige o događajima koji su u toku je problematično iz više razloga. Prvo, nema dovoljno izvora, pouzdanih izvora, a drugo ne postoji dovoljna distanca jer onda uvek možete da upadnete u potencijalnu zamku da budete nedorečeni, pa čak i jednostrani i neobjektivni”, objasnio je Štavljanin.
U tom kontekstu, on je objasnio da je upravo iz tih razloga pojedina poglavlja knjige pisana na početku, u finišu morao da dorađuje zbog nepredvidljivog razvoja događaja.
“Radeći na ovoj knjizi ponekad sam se osećao kao neko ko radi nešto što je mazohistički, jer je to podrazumevalo mnogo, ne samo rada, već i raznih dilema na koji način obraditi neka pitanja. Ne znate kada će se nešto, kao reka ponornica, pojaviti na površini”, rekao je autor knjige.
Sukobi će se teško rešavati
Nenad Pejić, pomoćnik direktora RSE, koji je takođe prisustvovao promociji, rekao je da se “boji da će autor već za koju godinu morati da piše neku novu knjigu, jer će se svi ti zamrznuti sukobi teško rešavati”.
Autor se u knjizi bavi pitanjem da li je proglašenje nezavisnosti Kosova presedan ili jedinstven slučaj, a u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.
Recenzent knjige Slobodan Marković objasnio zašto je ta knjiga važna za čitaoce u Srbiji.
“Ovakvo delo može da doprinese trezvenijem pogledu kada je reč o mestu malih država, pa samim tim i Srbije u svetu. Može da doprinese smanjenju narcizma i sopstvene uloge u sagledavanju međunarodnih odnosa. Male država su u svetskom sistemu više objekat i svako delo koje uspeva da da realističnu sliku dometa spoljnih politika malih država i objektivnu analizu upliva načina uticaja velikih sila je veoma važan za takve sredine”, objasnio je Marković.
Intervju sa Draganom Štavljaninom
Predrag Tomović, urednik u crnogorskom servisu Radija Slobodna Evropa, razgovarao je sa Štavljaninom uoči prezentacije njegove knjige u Beogradu.
ŠTAVLJANIN: Može se i tako reći. Nazvao sam to stanjem hladnog mira jer to nije klasični hladni rat između dva bloka, kao u vremenu od 1945. godine do pada Berlinskog zida. Fukujamina idealistička teza o kraju istorije, odnosno prevazi univerzalnih vrednosti, kao što su demokratija i ljudska prava, te samim tim nestanak geopolitičkog nadmetanja velikih sila i hladnog rata, što je bilo karakteristično za istoriju, pokazala se iluzijom. U svakom slučaju, kao jedna od posledica kraja hladnog rata, kraha socijalizma i komunizma, nestanka SSSR-a i bivše Jugoslavije, pojava zamrznutih sukoba nakon krvavih ratova koji su vođeni početkom devedesetih u oblastima koje si pomenuo, je stanje zamrznutog mira. Sukobi su bili zamrznuti jer nije postojalo rešenje. Kada nema rešenja, rešenje se odlaže. Prošlogodišnjim ratom u Gruziji se pokazalo da je stanje zamrznutog mira veoma opasno i da može da se pretvori u veoma vrući rat, sa dalekosežnim posledicama. Taj rat nije ništa rešio. Ostala su mnoga nerešena pitanja. Rat je samo zaoštrio situaciju i ponovo je zamrznuo stanje do nekog novog sukoba, ali na jednom višem nivou, što je mnogo opasnije.
Zamrznuti sukobi naprosto nemaju rešenja dok se obe strane ne usaglase, a one se ne mogu usaglasiti jer je to nulta igra. Jedna strana želi da se otcepi, a države, od kojih žele da se otcepe, žele da ih sačuvaju u svom sastavu. Jedino rešenje su neke šire integracije, kao što je Evropska unija, gde će granice izgubiti na značaju. Ali, vidimo na slučaju Evropske unije, da je pitanje nacionalnog suvereniteta veoma bitno. To pogotovo vidimo po teškoćama oko ratifikacije Lisabonskog sporazuma, koji bi trebao još više da relativizuje nacionalni suverenitet i ojača evropske strukture. Pitanja su isuviše složena i sigurno će ostati dugo, ne samo nerešana, nego će biti izvorem potencijalno novih sukoba.
RSE: Interesantna je pozicija globalno najjačih igrača - Rusije i SAD-a - u krizi koja se odnosi na Gruziju. Rusija je na strani Abhazije i Južne Osetije, a Zapad podržava demokratiju, razvoj demokratije u Gruziji i Vladu u Gruziji. Koji su stvarni razlozi takvog ponašanja Moskve i Vašingtona?
ŠTAVLJANIN: Sve to pokazuje da se u rešavanju etničkih sukoba toliko ne poštuju principi, iako obe strane na tome insistiraju, već da se tu radi o određenim interesima. Zapad smatra da je Kosovo poseban slučaj, zbog mnogo razloga, a da ostale etničke sukobe treba rešavati u okviru postojećih država koje žele da se otcepe. Pozicija Moskve je drugačija i ona smatra da su svi sukobi slični na neki način i da treba tražiti univerzalna rešenja.
Sa stanovišta geostrategije, Rusija, nakon raspada SSSR-a, smatra da su njene granice ugrožene. To je inače stari problem kroz istoriju sa sanitarnim kordonom, kojim je Rusija opterećena. Rusija smatra da se ulaskom Gruzije u NATO, Zapad približava njenim granicama i da je ona potencijalno ugrožena. U Rusiji postoji strah od njenog raspada, koji je realan. Rusija je htela intervencijom u Gruzuji da demonstrira svoju moć i da pokaže da se ona sa time ne slaže, da pokaže gde je linija razdvajanja. Suštinski se ništa nije promenilo jer su te dve separatističke regije ionako funkcionisale nezavisno od Gbilisija. Zapadu je s druge strane isuviše stalo do Gruzije, i zbog demokratije i zbog strateških razloga, zbog energetskih koridora.
Kao što je Moskva priznanjem Južne Osetije i Abhazije na neki način podrela svoj kredibilitet u podržavanju Srbije u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta vezanog za Kosovo, tako je i Zapad na neki način svoju poziciju relativizovao time što s jedne strane smatra da Kosovo ima pravo da bude nezavisno, a da druge regije nemaju. Naravno, to su različiti slučajevi po mnogo čemu. To pokazuje da su male etničke teritorije, oko kojih postoje sukobi, veoma pogodno tlo i pogodan instrument da ih velike sile koriste u svom odmeravanju. To je karakteristično za istoriju. Tokom hladnog rata nije vođen III svetski rat, niti su vođeni regionalni ratovi, ako izuzmemo Korejski, već su vođeni ratovi koji podrazumevaju da se male zemlje tuku međusobno, a da iza njih stoje velike sile. Primera je mnogo, kao što su bliskoistočni ratovi i mnogi ratovi po Africi. To je na žalost problem i nalaže potrebu nalaženja nekog univerzalnog rešenja, makar principa po kojem će se rešavati pitanje separatističkih regija.
RSE: Gde planiraš da promovišeš knjigu i da li očekuješ da će ona jednog dana postati štivo, recimo, za studente Fakulteta političkih nauka?
ŠTAVLJANIN: Knjiga će prvo biti promovisana u Beogradu, a potom i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Da li će postati štivo, to ne znam. Možda će je neki ljudi sa našeg govornog područja, kao što sam i ja koristio mnoštvo izvora pišući ovu knjigu, koji su bilo veoma korisni, koristi u nekom daljem istraživanju. Za studente može biti interesantna u onoj meri u kojoj budu izučavali međunarodne odnose, pogotovo odnose Rusije i Zapada, ili konkretno zamrznute sukobe na Kavkazu, te sličnosti i razlike između Kavkaza i Kosova. Da li će je upotrebljavati kao neku vrstu literature, nije na meni da procenjujem.
