Otvaranje škole na Palama, i to pod nazivom “Srbija”, je još jedan korak Beograda i Republike Srpske koji je postao upitan za drugi bosansko–hercegovački entitet.
U BiH, političari i analitičari smatraju da se radi o političkoj manipulaciji i korišćenju ustavne odrednice o posebnim i specijalnim vezama u pogrešne svrhe.
Analitičari u Srbiji se pitaju da li je ovaj projekat samo sprovođenje Sporazuma o paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske ili u njemu ima i simbolične, makar i nenamerne, poruke.
Izgradnja škole ne mora biti sporna sama po sebi.
Kada se škola koja nosi naziv “Srbija” ne bi nalazila na nekadašnjim ratnim položajima bosanskih Srba. Da li se tim nazivom sa Pala, odakle je grantiranje Sarajeva odnelo mnoge žrtve, šalje neka simbolična poruka Sarajevu, kako su mnogi njegovi žitelji to shvatili.
Težinu događaju davalo je i prisustvo srpskog predsedika Borisa Tadića, koji je otvorio školu “Srbija” upravo na Palama, a ne u Bosanskom Grahovu ili Glamoču, na primer.
"Otvarajući školu, mi doprinosimo jednoj velikoj stvari – obrazovanju našeg naroda. Hoću da vam kažem da Srbija, kojoj sam ja predsednik, ima svoju odgovornost gde god da živi naš narod. Srbija nije odgovorna samo za građane Srbije. Srbija je odgovorna za sve ljude koji nose naše ime,“ rekao je Tadić.
Otvorenju su nazočili i najviši dužnosnici Republike Srpske, na čelu sa predsjednikom Vlade RS, Miloradom Dodikom, koji je i inicijator cijelog projekta:
"Danas je zaista ovdje divno, među vama, među dobrim ljudima sa Pala, iz Istočnog Sarajeva, među našim ljudima, đacima, sa našim gostima, sa našim dragim predsjednikom gospodinom Tadićem,“ rekao je Dodik.
Adil Osmanović, potpredsednik Republike Srpske, ali i potpredsednik jedne od najvećih bošnjačkih partija Stranke demokratske akcije, smatra da je reč o zloupotrebi saradnje koja je predviđena specijalnim vezama.
“Nije trebalo u tom pravcu se kretati i nije trebalo takve poteze povlačiti. Smatram da bi dobro bilo da je ta saradnja uistinu ostala na jednom kulturnom nivou,” rekao je Osmanović.
Nadomestiti Kosovo sa Republikom Srpskom
Profesor iz Banja Luke Ivan Šijaković smatra da su specijalne i paralelne veze iskorišćene u pogrešne svrhe.
“One se koriste više kao političke, koriste se kao nekakva pozadina ili oslonac, pre svega, za Republiku Srpsku, pa povremeno i za ljude iz političke garniture Srbije. Njihov potencijal ovde nije prisutan –u ekonomskom smislu, naročito,” rekao je Šijaković.
Profesor sa Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Šaćir Filadra smatra da je reč o političkom manipulisanju specijalnim i paralelnim vezama.
“Problem je što se sa specijalnim i paralelnim vezama danas često politički manipulira. Zato bi njihov karakter i obim trebalo detaljnije precizirati i područja na koja se odnose,” rekao je Filandra.
Hoće li ime škole biti prst u oko glavnom gradu ili ostatku BiH nikom nije bilo važno. Objašnjavajući otkud ime škole, premijer RS Milorad Dodik nedavno je rekao da ukoliko Zagreb bude želio da gradi školu u tom entitetu ona se može zvati „Hrvatska“, a ako izgradnju škole bude finansirala Federacija BiH može dobiti čak i ime "Bosna". I danas je ponovio da je ponosan na ime nove škole na Palama:
“Ime „Srbija“ uopšte nije sporno, nikoga ne iritira i ne predstavlja problem sam naziv, kao i mnogi drugi nazivi. Ne vidim da to može biti za bilo koga problematično. Ovo je osnovna škola „Srbija“ i nalazi se u Palama, u RS i u BiH."
"Pravi uspeh jedne politike bi bio da ono što se zove Federacija BiH bila otvorena škola koja se zove Srbija. Kada se to događa u Republici Srpskoj, onda je to prosto trešnja na vrhu kolača koja treba da ukrasi te specijalne odnose i da zapravo bude neka vrsta pobodene zastave teritorijalnog vlasništva da tako kažem,“ rekao je Milenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa:
U situaciji kada u Republici Srpskoj Bosnu i Hercegovinu ne doživljavaju kao svoju domovinu, i otvoreno poručuju da su okrenuti Srbiji, a na drugoj strani ovaj entitet vide kao genocidnu tvorevinu koju treba ukinuti, neophodno je oprezno postupanje. Da li je politika Beograda dobro izvagana.
Upravo taj segment državne politike je Boris Tadić preuzeo od prethodnog srpskog premijera Vojislava Koštunice, poznatog po tvrdoj nacionalnoj politici. U Tadićevoj Demokratskoj stranci podsećaju da Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma ima obavezu da se stara o opstanku BIH, ali i srpskog naroda u njoj. Jelena Trivan, portparolka DS-a:
“Srbija može biti samo pomoć Bosni i Hercegovini da opstane i bude stabilna. Zato je besmislena svaka ideja, svako povezivanje sadašnjeg rukovodstva, sadašnje Srbije na evropskom putu sa Srbijom devedesetih. Jasno je da ratne traume dugo traju i da su sećanja na njih još živa, ali svi moramo da prihvatimo da Srbija ima jednu drugu ulogu u međunarodnoj politici i da Srbija više ne može biti viđena očima devedesetih. U tom smislu nema nikakve bojazni da Srbija ima bilo kakve teritorijalne pretenzije.”
Nenad Prokić, dramski pisac i poslanik opozicionog LDP-a ipak upozorava:
“Svako neoprezan sa bilo čije strane taj problem odlaže za ko zna koliko još decenija. Ovakvi potezi, jednostrani potezi koji na bilo koji način narušavaju, ionako krhku ravnotežu, samo stvar čine težom. Svaka vrsta trapavog ponašanja bi morala da bude isključena. Ovo jeste jedno trapavo ponašanje,” rekao je Nenad Prokić, dramski pisac i poslanik opozicionog LDP-a.
Kitičari Sporazuma o paralelnim vezama Srbije sa Republikom Srpskom optužuju Beograd za mešanje u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine, odgovara im se da je Srbija takav sporazum ponudila i drugom entitetu - Federaciji BIH. Upravo to što Beograd ne sarađuje sa Federacijom je dodatni argument za tvrdnje da politika Beograda nije uravnotežena.
Za Aleksandra Popova iz Centra za regionalizam i kopredsednika Igmanske inicijative mnogi potezi Beograda mogu delovati kao negiranje celovitosti BIH i favorizovanje RS.
“Imamo često nekritičku podršku pojedinim potezima i izjavama Milorada Dodika koje ne idu u pravcu stvaranja funkcionalne države. To su neke stvari koje mogu bez ikakve potrebe da iritiraju neke druge etničke grupe u Bosni i Hercegovini i da dovedu u pitanje namere Srbije u odnosu na BiH. Tim pre što stalno vise u vazduhu one povremene najave o referendumu od strane Milorada Dodika za izdvajanje od Bosne i Hercegovine," rekao je Popov.
"Dovođenjem svega toga sa idejama da se gubitak dela Kosova nadomesti sa Republikom Srpskom, mislim da bi Srbija trebalo da bude mnogo opreznija. U Evropi bi Srbija stekla mnogo veći ugled ukoliko bi se pojavila kao jedan faktor koji bi doprinosio stabilnosti BiH tako što bi zapravo održavala specijalne veze sa celom državom, a ne samo sa jednim entitetom,” dodao je Popov.
ANKETA:
Beograđani, sa kojima smo razgovarali takođe na jednom simboličnom mestu, pored nekadašnje zgrade Savezne skupštine, koja je bila reprezent zajedništva jugoslovenskih naroda i narodnosti, ne vide ništa sporno ni u otvaranju škole “Srbija” na Palama, ni u politici Beograda prema Banjaluci:
“To vidim više kao želju za dokazivanjem jedinstva srpskog naroda. Ne vidim u čemu je problem, podrška nije vojna, nego je čisto politička ili ekonomska…,” rekao je jedan od njih.
“Ako tamo živi srpski narod, onda stvarno tako može i škola da se zove,” kaže drugi Beograđanin.
“Nema razloga da se Beograd drugačije ponaša. To je normalna stvar, što se ne bi pomagalo?” rekao je naš treći sagovornik.
Kompromitovanje sporazuma o specijalnim vezama?
Iz Sarajeva već stižu reakcije na posjetu predsjednika Srbije Borisa Tadića Palama. Savjetnik bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Damir Arnaut:
“Oko ovog slučaja ima niz problema i svi liče na provokaciju. Naime, jučer je zamjenica srbijanskog ambasadora posjetila Ministarstvo vanjskih poslova BiH da nas obavijesti o dolasku gospodina Tadića u BiH i usmeno je navela da će sletjeti na sarajevski aerodrom, međutim, da će svu organizaciju ove posjete vršiti protokol Vlade RS, dakle entitetski protokol je u direktnoj komunikaciji Kabinetom predsjednika susjedne države. Drugi problem je otvaranje škole pod tim nazivom i to će definitivno biti predmet ocjene ustavnosti.“
Otvaranje škole na Palama još jednom je pokrenulo pitanje opravdanosti specijalnih i paralelnih veza sa susjednim državama. Služe li te veze političkom nadmetanju, ličnim promocijama i pokazivanju moći ili onome, zašta su, ako je vjerovati Dejtonskom mirovnom sporazumu, namijenjene - jačanju ekonomskih i kulturnih veza? I baš kao i oko drugih bitnih pitanja u zemlji, specijalne odnose Srbije i RS političari - u zavisnosti iz kog entiteta dolaze - različito doživljavaju. S druge strane, analitičari su složni u ocjeni da njihovo postojanje ne treba dovoditi u pitanje.
Pitanje je, međutim, zašta se, kako i kada ovakvi sporazumi koriste. Profesor iz Banja Luke Miodrag Živanović smatra da ove veze mogu omogućiti bolju ekonomsku i kulturnu saradnju ali da u bosanskohercegovačkim uslovima mogu predstavljati i blokadu i kočnicu:
„Mislim na sljedeće: da se u BiH događaju ili realizuju takve veze, ne preko države BiH i njenih institucija, nego preko onoga što se zovu ne samo entiteti ili kantoni, nego preko onog što se zove etnička matrica. Preko toga se zapravo kompromituje sam sporazum o specijalnim vezama.“
Zvaničnici u Republici Srpskoj tvrde da je ovaj entitet imao mnogo koristi, prije svega ekonomske, od specijalnih veza sa Srbijom. Predsjednik RS Rajko Kuzmanović:
“Te veze se ostvaruju na jedan najbolji mogući način, na polju ekonomije, privrede, obrazovanja, zdravstva i ostalog.“
No u pamćenju javnosti vjerovatno će ostati najupečatljiviji slučaj sa traktorima, kada su poljoprivrednici iz RS koji su imali sreću da prvi dobiju ključeve subvencioniranih IMT traktora, istog dana ostali bez njih. Traktore je subvencionirala Srbija, a dodjela ključeva bila priređena za kamere i reflektore, a sve u sklopu paralelnih i specijalnih veza, ili možda političke promocije.
Dejtonom zagarantovanim specijalnim i paralelnim odnosima entiteta sa susjednim državama politički se manipuliše, kaže profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Šaćir Filandra. Ipak potrebu postojanja takvih veza ne treba dovoditi u pitanje dodaje Filandra:
“Hoću da vjerujem da je osnovna intencija jednog takvog sporazuma bila taj njegov pozitivni kapacitet. S druge strane, taj kapacitet može da ima svoje negativne refleksije u onom momentu kada se određene energije iz Beograda i Zagreba, koje su negativne, neke unutarnje energije toga društva, mogu transponirati na Bosnu, gdje onda te specijalne veze služe kao faktor destabilizacije.“
Potpisivanje sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima sa susjednim državama predviđeno je Dejtonskim mirovnim sporazumom. Prije četrnaest godina bio je cilj zaustaviti rat i ovakvi sporazumi dio su kompromisa, kaže Mirza Kušljugić, bivši ambasador BiH pri UN-u:
“Kao što su svi drugi kompromisi pravljeni oko Ustava, osnovni cilj pregovarača Holbruka američke administracije, bio je da zaustavi rat. Kompromisi koji su činjeni da bi došlo do potpisivanja Dejtonskog sporazuma su tako veliki, da mi, evo, njihove posljedice trpimo do današnjeg dana.“