Hoće li i koliko globalna kriza usporiti evropski put Crne Gore, posebno zbog toga što se njen privredni rast do sada gotovo isključivo bazirao na direktnim stranim investicijama, čega je sve manje i kakve su alternative u naredne dvije godine - tema je rasprave koju je organizovao nezavisni nedjeljnik "Monitor".
Kriza, iako nešto sporije, stigla je u Crnu Goru i pokazala sve njene strukturne nedostatke. Direktne strane investicije na kojima se proteklih godina bazirao fantastičan rast i ekonomski bum Crne Gore sve su manje i očigledno je da taj model ima svoje falinke te ga treba promijeniti, posebno zato što sve prognoze govore da se ni nakon izlaska iz krize globalno tržište neće više ponašati po principima od ranije.
Vicepremijer i ministar finansija Igor Lukšić tvrdi da se Crna Gora do sada uspješno borila sa ekonomskom krizom i pored određenih problema poput onih u finansijskom sektoru kada su morali da intervenišu , pri tom je u teškim uslovima ispunjavala svoje evropske obaveze. Ministar Lukšić posebno naglašava to da se do sada nijesu morali obraćati međunarodnim finansijskim institucijama:
"Ono što se nameće kao zaključak je da ekonomska kriza ne može biti uzrok eventualnom usporavanju pridruživanja u Evropsku uniju. Ona će svakako uticati na vođenje fleksibilnije ekonomske i monetarne politike, određene fiskalne politike zemalja Evropske unije, stagnacije ekonomskog razvoja ne evropskom nivou, ali više od navedenog neće suštinski uticati na napore koje Crna Gora preduzima na njenom putu ka evropskoj porodici."
Jan Peter Olters, šef kancelarije Svjetske banke u Crnoj Gori, iznio je nekoliko preporuka:
"Crna Gora je u mogućnosti da privlači strane investicije i to će pomoći da shvati koji su to njeni socioekonomski ciljevi ali u klimi globalne nelikvidnosti i smanjenja investicija to se ne može uzeti zdravo za gotovo. Na taj način, kada govorimo o odgovoru na krizu kreatori politika će imali nekoliko opcija, ali će se morati koncentrisati na one mjere koje su najefikasnije i kod ovih inovacija i povećanje cjelokupne produktivnosti."
Ekonomisti smatraju da će Crna Gora ipak u dogledno vrijeme morati posegnuti za novim zaduženjima, a ekspert iz Beča Vladimir Gligorov o tome kaže:
"Dugovi javnog sektora nisu tako veliki prema tome postoji prostor da se premosti problem likvidnosti, problem rashoda i prihoda proširivanjem ili njenim zaduživanjem ili povećanjem fiskalnog deficita."
Sa druge strane, što se evropske perspektive Crne Gore tiče, profesor Univerziteta Mediteran Milenko Popović se, kako i sam kaže, upustio u špekulaciju da bi Crna Gora, možda čak i u paketu sa Hrvatskom, se mogla integrisati u evropski prostor i objasnio zašto:
"Za očekivati je da uskoro kada Srbija ispuni plan poštovanja Haškog suda, za očekivati jedan novi uslov, a to je priznanje Kosova jer jedino se tako može razrešiti ova drama koja je nastala. U toj situaciji za očekivati je takođe da tako nešto naiđe na izuzetno jako i snažno protivljenje u Srbiji, i u toj situaciji Crna Gora bi mogla da posluži kao jedan dobar izlogSrbiji, evropski izlog prema Srbiji."
Sa druge strane, takođe ekonomski analitičar, Mila Kasalica smatra sljedeće:
"Sama Evropska unija nas može takođe usporiti u onom dijelu u kom kroz, po mom mišljenju, neprikladan naziv Zapadni Balkan, i dalje Balkan sagledava i zemlje Balkana, kao omiljena kolonija i kao kraj svijeta, a ne kao dobar partner koji treba u budućem vremenu u sljedećih deset, petnaest godina da ide prema evropskim integracijama u kvalitativnom smslu."
Međutim unverzitetski profesor Milan Popović iznio je još oštrije kritike na račun briselske administracije ali zbog bliskosti sa crnogorskim vlastima što je po njegovom sudu glavna prepreka demokratizaciji društva i njegovom ekonomskom napretku:
“Evropska unija sa svojim realpolitikama u Crnoj Gori postaje dodatni pa čak i glavni sistemski izvor sistemske ili velike korupcije, da postaje saučesnik vlasti Crne Gore koje ima konekcije na organizovani kriminal i da na taj način, da upotrebim diplomatama dragu frazu, postaje deo problema a ne njegovog rešenja."
Lider opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Medojević, međutim, skoncentrisao se isključivo na kritiku domaće političke i ekonomske elite:
“I ovdje je ključno pitanje koje smo trebali da postavimo stvarnim nosiocima moći u Crnoj Gori kada će da prestanu da kradu državu i pljačkaju narod !?.To je ekonomsko pitanje nije političko.”
Vicepremijer i ministar finansija Igor Lukšić tvrdi da se Crna Gora do sada uspješno borila sa ekonomskom krizom i pored određenih problema poput onih u finansijskom sektoru kada su morali da intervenišu , pri tom je u teškim uslovima ispunjavala svoje evropske obaveze. Ministar Lukšić posebno naglašava to da se do sada nijesu morali obraćati međunarodnim finansijskim institucijama:
"Ono što se nameće kao zaključak je da ekonomska kriza ne može biti uzrok eventualnom usporavanju pridruživanja u Evropsku uniju. Ona će svakako uticati na vođenje fleksibilnije ekonomske i monetarne politike, određene fiskalne politike zemalja Evropske unije, stagnacije ekonomskog razvoja ne evropskom nivou, ali više od navedenog neće suštinski uticati na napore koje Crna Gora preduzima na njenom putu ka evropskoj porodici."
Jan Peter Olters, šef kancelarije Svjetske banke u Crnoj Gori, iznio je nekoliko preporuka:
"Crna Gora je u mogućnosti da privlači strane investicije i to će pomoći da shvati koji su to njeni socioekonomski ciljevi ali u klimi globalne nelikvidnosti i smanjenja investicija to se ne može uzeti zdravo za gotovo. Na taj način, kada govorimo o odgovoru na krizu kreatori politika će imali nekoliko opcija, ali će se morati koncentrisati na one mjere koje su najefikasnije i kod ovih inovacija i povećanje cjelokupne produktivnosti."
Ekonomisti smatraju da će Crna Gora ipak u dogledno vrijeme morati posegnuti za novim zaduženjima, a ekspert iz Beča Vladimir Gligorov o tome kaže:
"Dugovi javnog sektora nisu tako veliki prema tome postoji prostor da se premosti problem likvidnosti, problem rashoda i prihoda proširivanjem ili njenim zaduživanjem ili povećanjem fiskalnog deficita."
Sa druge strane, što se evropske perspektive Crne Gore tiče, profesor Univerziteta Mediteran Milenko Popović se, kako i sam kaže, upustio u špekulaciju da bi Crna Gora, možda čak i u paketu sa Hrvatskom, se mogla integrisati u evropski prostor i objasnio zašto:
"Za očekivati je da uskoro kada Srbija ispuni plan poštovanja Haškog suda, za očekivati jedan novi uslov, a to je priznanje Kosova jer jedino se tako može razrešiti ova drama koja je nastala. U toj situaciji za očekivati je takođe da tako nešto naiđe na izuzetno jako i snažno protivljenje u Srbiji, i u toj situaciji Crna Gora bi mogla da posluži kao jedan dobar izlog
Evropska unija i dalje Balkan sagledava i zemlje Balkana, kao omiljena kolonija i kao kraj svijeta, a ne kao dobar partner.
Sa druge strane, takođe ekonomski analitičar, Mila Kasalica smatra sljedeće:
"Sama Evropska unija nas može takođe usporiti u onom dijelu u kom kroz, po mom mišljenju, neprikladan naziv Zapadni Balkan, i dalje Balkan sagledava i zemlje Balkana, kao omiljena kolonija i kao kraj svijeta, a ne kao dobar partner koji treba u budućem vremenu u sljedećih deset, petnaest godina da ide prema evropskim integracijama u kvalitativnom smslu."
Međutim unverzitetski profesor Milan Popović iznio je još oštrije kritike na račun briselske administracije ali zbog bliskosti sa crnogorskim vlastima što je po njegovom sudu glavna prepreka demokratizaciji društva i njegovom ekonomskom napretku:
“Evropska unija sa svojim realpolitikama u Crnoj Gori postaje dodatni pa čak i glavni sistemski izvor sistemske ili velike korupcije, da postaje saučesnik vlasti Crne Gore koje ima konekcije na organizovani kriminal i da na taj način, da upotrebim diplomatama dragu frazu, postaje deo problema a ne njegovog rešenja."
Lider opozicionog Pokreta za promjene Nebojša Medojević, međutim, skoncentrisao se isključivo na kritiku domaće političke i ekonomske elite:
“I ovdje je ključno pitanje koje smo trebali da postavimo stvarnim nosiocima moći u Crnoj Gori kada će da prestanu da kradu državu i pljačkaju narod !?.To je ekonomsko pitanje nije političko.”