Austrijanci su sanjali skoro dve decenije na ujedinjenje sa Nemačkom, što je napokon Hitler ostvario. Skoro je identična situacija na Krimu. Više od dve decenije većina stanovnika ovog poluostrva je težilo ujedinjenju sa Rusijom i Putin je ispunio njihove snove, kaže za Radio Slobodna Evropa istoričar Andrej Zubov, doskorašnji profesor na državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO). On je zbog ovog poređenja dobio otkaz pre nekoliko meseci.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa tokom međunarodne konferencije “Forum 2000” u Pragu, Zubov ističe da ostaje pri svom stavu, bez obzira na mnogobrojne kritike.
„Ja se bavim naučnim radom i dužan sam da sledim činjenice koje su mi više nego jasne, tačnije da upozorim na opasnost od ponavljanja primera i situacije koja se veoma loše završile po tadašnjeg agresora, mislim na Nemačku. Smatram da će se i aneksija Krima završiti veoma loše po Rusiju“, kaže Zubov.
RSE: Primirje u istočnoj Ukrajini je krhko. U međuvremenu, postavlja se pitanje da li je na pomolu političko rešenje imajući u vidu nameru ruskih pobunjenika da odvoje taj deo zemlje i pripoje ga Rusiji, kao i razlike u stavovima oko decentralizacije i federalizacije Ukrajine?
Zubov: Vreme je najbolji lek za sadašnje probleme. Kada su počeli sukobi pre pola godine u istočnoj Ukrajini, mnogi tamošnji stanovnici želeli su da se ta regija prisajedini Rusiji, kao što je uradio Krim. Međutim, sada se pokazalo da to nije jednostavno učiniti. EU i NATO su jasno predočili Rusiji da je promena granica u Evropi neprihvatljiv i veoma komplikovan poduhvat.
Mislim da je Putin odlučio da za sada ne priključuje nove oblasti Rusiji, jer je to za nju preskupo. Čak i Krim previše košta.
Mislim da je predsednik Putin odlučio da za sada ne priključuje nove oblasti Rusiji, jer je to za nju preskupo. Čak i Krim previše košta, ne samo zbog ogromne količine novca koju treba dati za njegovu integraciju sa Rusijom, već i zapadnih sankcija Moskvi zbog njene politike prema Ukrajini.
RSE: Možda je jedan od razloga zašto Putin odustaje da za sada prisajedini nove oblasti poput Donjecka, procena da bi time izgubio polugu delimičnog uticaja preko tamošnjih Rusa na politiku Kijeva. Štaviše, pod pretpostavkom da se Donjeck i susedne regije priključe Rusije, onda bi ostatak Ukrajine bio po ubrzanoj proceduri primljen u NATO čime bi se Severnoatlantska alijansa približila Moskvi.
Zubov: To je još jedno polje gde je Putin doživeo poraz. On se umešao u Ukrajinu da bi sprečio njeno uključenje u NATO. Međutim, pola godine kasnije svedoci smo da se Severnoatlantska alijansa približila ruskoj granici, ne u Ukrajini već u okolnim zemljama, slanjem svojih snaga u Baltik, Poljsku, a čak i predsednik vojno neutralne Finske ističe da bi trebalo razmotriti njeno učlanjenje u NATO.
RSE: Zbog poređenja aneksije Krima sa anšlusom Austrije od strane Hitlera 1938., ostali ste bez posla na državnom institutu u Moskvi. Mnogi su vam u Rusiji zamerili da je to nategnuto, preterano i neosnovano poređenje.
Zubov: Ja se bavim naučnim radom i dužan sam da sledim činjenice koje su mi više nego jasne, tačnije da upozorim na opasnost od ponavljanja primera i situacije koja se veoma loše završila po tadašnjeg agresora, mislim na Nemačku.
Smatram da je poređenje koje sam pomenuo tačno. Kao što znate, ogromna većina stanovnika tadašnje Austrije bila je za prisajedinjenje Nemačkoj. Čak su njeni predstavnici tokom Versajske konferencije nakon Prvog svetskog rata tražili od sila pobednica da joj se omogući ujedinjenje sa Nemačkom. Međutim, sile Antante nisu to dozvolile. Dakle, Austrijanci su sanjali skoro dve decenije na ujedinjenje sa Nemačkom, što je napokon Hitler ostvario.
Skoro je identična situacija na Krimu. Više od dve decenije većina stanovnika ovog poluostrva je težila ujedinjenju sa Rusijom i Putin je ispunio njihove snove. Smatram da će se i aneksija Krima završiti veoma loše po Rusiju.
RSE: Šta, u stvari, Putin želi. Da li mu je prioritetno da spreči širenje NATO kako bi učvrstio poziciju Moskve na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, ili se pribojava prelivanje revolucija „u boji“ i u samu Rusiju.
Zubov: Mislim da se pribojava paralele između Ukrajine i „Arapskog proleća“. Naime, pobuna protiv autoritarnog režima u Tunisu ubrzo se prelila na druge arapske zemlje. U tome su veliku ulogu odigrale i verska i jezička sličnost u toj regiji. To znači da su stanovnici Egipta, Sirije, Jemena, Libije i drugih zemalja mogli da veoma dobro shvate suštinu revolucije u Tunisu. Prenošenje poruka i iskustava olakšali su i novi društveni mediji.
Kada je došlo do revolucije u Ukrajini, Putin se uplašio bi se ona mogla proširiti i na Rusiju jer je u njoj ista politička situacija. Mislim na autoritarni, korumpirani režim, nizak životni standard građana.
Kada je došlo do revolucije u Ukrajini, Putin se prilično uplašio bi se ona mogla proširiti i na Rusiju jer je u njoj ista politička situacija. Mislim na autoritarni, korumpirani režim i nizak životni standard građana. Pri tom u Rusiji i Ukrajini se govori istim ili veoma sličnim jezikom, oni dele zajedničku kulturu, pravoslavnu veru. Dakle, veće su sličnosti nego među arapskim zemljama. Putin želi da spreči da Rusija sledi primer Ukrajine.
Drugi je razlog nastojanje Moskve da zadrži Ukrajinu u ruskoj sferi uticaja, ali ne zbog straha od širenja NATO. Sam Putin je početkom 2000-ih, tačnije nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra, govorio o nužnosti stvaranja zajedničke bezbednosne strukture u koju bi bili uključeni NATO, Rusija i Japan, tačnije da se uspostavi Alijansa na severnoj hemisferi, odnosno zajednički bezbednosni sistem od Vankuvera do Vladivostoka. Dakle, Putin je tada bio spreman na saradnju sa Zapadom, doduše pod posebnim uslovom da mu se dozvoli da na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza bude neosporni lider.
RSE: Međutim, Putin i dalje uživa ogromnu podršku građana koja je, zapravo, sada dodatno ojačala, bez obzira na zapadne sankcije koje nanose štetu Rusiji.
Mislim da sankcije tek počinju da stvaraju probleme u Rusiji. Obični ljudi koji ne razumeju baš najbolje makroekonomiju osetiće to na svojoj koži za pola godine.
Zubov: Mislim da sankcije tek počinju da stvaraju probleme u Rusiji. Obični ljudi koji ne razumeju baš najbolje makroekonomiju osetiće sankcije na svojoj koži za pola godine.
RSE: Tokom 1990-ih, kada je međunarodna zajednica uvela sankcije Miloševiću, njegova pozicija je dodatno ojačana umesto da bude uzdrmana, što su na Zapadu procenjivali na početku. On je uspeo da predstavi sebe kao patriotu znatnom delu srpskog življa koji ga brani od spoljašnjeg neprijatelja. Zbačen je sa vlasti tek nakon osam godna od stupanja kaznenih mera na snagu.
Zubov: Možda će i u Rusiji biti potrebno toliko vremena za promene, a moguće je i znatno kraće.
RSE: Neki smatraju da Putin ne može izgubiti vlast na demokratskim izborima već jedino u nekoj vrsti puča koji bi izveli njegovi najbliži saradnici, kao što je, na primer, zbačen Hrušćov.
Zubov: Podsetio bih kako je Putin došao na vlast 1999. Tadašnji predsednik Boris Jeljcin ga je imenovao za premijera, a onda je podneo ostavku. Prema Ustavu, u takvim okolnostima predsednik ruske vlade privremeno preuzima funkciju šefa države do pola godine, nakon čega se raspisuju izbori. Dakle, moguće je zamisliti i takvu situaciju u dogledno vreme, jer domaći ekonomisti smatraju da je nemoguće da Rusija nastavi da normalno funkcioniše u uslovima tako oštrih sankcija.
Dosta običnih ljudi vidi u Putinu pobornika ideje o Velikoj Rusiji i ako bi prestao da podržava iredentizam u Ukrajini, to bi mnogi Rusi doživeli kao izdaju.
S druge strane, ako Putin želi ukidanje sankcija onda će morati da prekine agresiju na Ukrajinu, što bi, pak, izazvalo razočarenje mnogih ruskih građana. Dosta običnih ljudi vidi u Putinu pobornika ideje o Velikoj Rusiji i ako bi prestao da podržava iredentizam u Ukrajini, to bi mnogi Rusi doživeli kao izdaju pomenute politike.
RSE: Da li to znači da je znatnom delu Rusa važnija ta ideja o moćnoj Rusiji koja može da se ravnopravno nosi sa ostalim velikim silama, pre svega SAD-om, ili demokratija?
Zubov: Pretpostavljam da je i za vreme Miloševića, Srbima bila važnija ideja Velike Srbije nego demokratskog društva i približavanja Evropskoj Uniji.
RSE: Putin dolazi u četvrtak u Beograd i tom prilikom će biti organizovana vojna parada – prvi put posle 30 godina – povodom 70-te godišnjice od oslobođenja Beograda, ali koja se tradicionalno obeležava 20. oktobra. Međutim, zvaničnici u Srbiji su očito spremni da se prilagode rasporedu njima važnog gosta pa će ceremonija biti održana četiri dana ranije. Rusija nastoji da očuva, pa i proširi uticaj na Balkanu, pre svega u Srbiji, iako zemlje regije teže članstvu u EU. Međutim, Srbija nastoji da zadrži i dobre odnose sa Moskvom jer zavisi od ruskog gasa, zatim od njene podrške u UN u sprečavanju prijema Kosova. Zbog toga Beograd nastoji da balansira između Rusije i EU u ukrajinskoj krizi.
Konkretni benefiti od pristupanja evropskom bloku biće važniji građanima Srbije nego idealističko sanjarenje o uniji sa Putinovom Rusijom od koje ne mogu da dobiju konkretnu pomoć.
Zubov: Smatram da Srbija neće dugoročno gledano podržavati rusku politiku, jer ona zajedno sa ostalim balkanskim zemljama teži članstvu u EU. Konkretni benefiti od pristupanja evropskom bloku biće važniji građanima Srbije nego idealističko sanjarenje o nekakvoj uniji sa Putinovom Rusijom od koje ne mogu da dobiju konkretnu pomoć.
RSE: Međutim, kao što sam pomenuo, Srbija zavisi 100-procentno od ruskog gasa. Takođe, Rusija ima kontrolni paket akcija u Naftnoj industriji Srbije, zatim blokira prijem Kosova u UN, što je Beogradu veoma važno. Prema nekim procenama, Moskva ima delimičnu kontrolu i nad službama bezbednosti u Srbiji. To znači da Beogradu neće biti lako da se otrgne uticaju Rusije.
Zubov: Ne poznajem detaljno prilike u Srbiji, ali smatram da je ona dramatično promenila svoju spoljnopolitičku orijentaciju nakon pada Miloševića, okrećući se ka EU. Naravno da joj podrška Rusije mnogo znači ali ne može da bude stoprocentna zamena za saradnju sa drugim partnerima u međunarodnoj zajednici, pre svega u Evropi.
Istovremeno, treba imati u vidu da Rusija ne odbacuje saradnju sa EU i NATO kao svoje trajno spoljnopolitičko opredeljenje. Trenutno zategnuti odnosi Rusije i Zapada su više pokušaj taktičkog nadmudrivanja. U daljoj budućnosti Moskva će svakako želeti da sarađuje sa EU, a možda čak i NATO. Stoga se može reći da je od strateškog interesa i Beograda i Moskve saradnja sa Zapadom.
RSE: To je bila politika Jeljcina kao i Putina na početku mandata. Međutim, stiče se utisak da Kremlj definitivno prekida veze sa Zapadom, osim ekonomske saradnje, i okreće se Aziji, pre svega Kini.
Najveći strah u Rusiji je od mogućnosti da postane satelit Kine kao i da bude izložena agresiji muslimanskog ekstremizma i radikalizma sa juga zemlje - mnogo više nego podozrenje prema Zapadu.
Zubov: To je nerealna i neizvodljiva opcija. Zapravo, najveći strah u Rusiji je od mogućnosti da postane satelit Kine kao i da bude izložena agresiji muslimanskog ekstremizma i radikalizma sa juga zemlje. Ti strahovi su mnogo jači nego podozrenje prema Zapadu. Zbog toga je u strateškom interesu Rusije partnerstvo sa Evropom a ne da postane kineski satelit i meta napada islamskih fundamentalista. Stoga smatram da će u budućnosti Rusija biti okrenuta Zapadu, a ne Istoku.
