Nužan je mnogo ozbiljniji pristup u borbi protiv ekstremista iz Islamske države. Najpre, ISIS se ne može poraziti samo vazdušnim udarima niti generalno oružjem, ističe u ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa Amr Musa, nekadašnji generalni sekretar Arapske lige i šef egipatske diplomatije.
„Neophodan je i politički plan kojim bi se ispravile greške napravljene u Iraku i Siriji. Strane sile su dozvolile da se u poslednjih nekoliko godina Irakom vlada nedemokratskom, diskriminatorskom pa čak i krvavom politikom“.
Musa je dao intervju Radiju Slobodna Evropa tokom međunarodne konferencije „Forum 2000“ u Pragu.
RSE: Ovih dana militanti Islamske države napreduju u i oko Kobanea, kao i u iračkoj provinciji Anbar. Iako kurdski civili stradaju i preti im masakr, glavni akteri, pre svega Turska, nisu spremni da reaguju. SAD su ograničili svoje operacije na udare iz vazduha. Stiče se utisak da je uspon ekstremista Islamske države posledica surevnjivih geopolitičkih interesa ključnih sila u regionu.
Razne međunarodne politike su dovele do ove situacije na Bliskom istoku.
Musa: Politika međunarodne zajednice u Iraku i Siriji je veoma konfuzna. Razne međunarodne politike su dovele do ove situacije na Bliskom istoku.
Nužan je mnogo ozbiljniji pristup. Najpre, ISIS se ne može poraziti samo vazdušnim udarima, niti generalno oružjem. Nephodan je i politički plan kojim bi se ispravile greške napravljene u Iraku i Siriji.
Strane sile su dozvolile da se u poslednjih nekoliko godina Irakom vlada nedemokratskom, diskriminatorskom pa čak i krvavom politikom.
Strane sile su dozvolile da se u poslednjih nekoliko godina Irakom vlada nedemokratskom, diskriminatorskom pa čak i krvavom politikom.
RSE: Na koga mislite kada kažete međunarodne politike i akteri?
Musa: Ne želim nikoga da prozivam po imenu, ali to je realnost na terenu.
RSE: Mislite na aktere van Bliskog istoka?
Musa: Apsolutno. Bilo je dopušteno iračkoj vladi da čini šta joj je volja. Iran je umešao prste, a i pojedine zapadne sile su doprinele haotičnoj situaciji. To je izazvalo frustracije širom Iraka, pre svega među Kurdima i sunitima. Zbog toga su stanovnici pojedinih delova zemlje pozdravili jačanje ISIS, jer su se našli između dve vatre, odnosno dve loše situacije. S jedne strane, politike iračke vlade koja je diskriminisala sopstvene građane...
RSE: Mislite na Vladu u Bagdadu u kojoj dominiraju šiiti?
Bilo je dopušteno iračkoj vladi da čini šta joj je volja. Zbog toga su stanovnici pojedinih delova zemlje pozdravili jačanje ISIS, jer su se našli između dve vatre.
Musa: Nije trebalo da se šiiti i suniti međusobno sukobljavaju. Međutim, razne politike stranih aktera su stvorile situaciju koja je omogućila uspon ISIS i sličnih organizacija.
RSE: Kada kažete međunarodne politike, da li mislite da su američke snage prerano napustile Irak, ili s druge strane, da je intervencija SAD 2003. bila pogrešna?
Musa: Ne želim da komentarišem politiku SAD. Međutim, činjenica je da su velike sile, kao i susedne zemlje, zloupotrebljavale situaciju u Iraku, što je, kao što sam rekao, omogućilo jačanje ISIS. To se odnosi i na stanje u Siriji.
RSE: Potpredsednik SAD Bajden je nedavno optužio pojedine zemlje, pre svega Tursku, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate za podršku ISIS, a potom im se izvinio...
Musa: Pošto se izvinio, nema smisla bilo šta komentarisati.
RSE: Međutim, i nemački ministar Miler je nedavno optužio Katar da sponzoriše ekstremiste. Prema nekim ocenama zemlje sa većinskim sunitskim stanovništvom, poput Turske i Saudijske Arabije, na različite načine podržavaju ekstremiste u cilju rušenja sirijskog predsednika Asada.
Musa: Ne mislim da ove dve zemlje sada podržavaju ISIS, nakon što je pokazao veoma ružno lice, ubijajući ljude i slično. Ne znam kakvu su mu podršku ranije davale. To je svakako povezano sa situacijom u Siriji.
Ne mislim da Turska i S. Arabija sada podržavaju ISIS, nakon što je pokazao veoma ružno lice, ubijajući ljude i slično.
Potezi koje su akteri sa strane povlačili u ovoj zemlji uopšte se ne mogu nazvati politikom. Najpre su bili uzdržani, zatim su svaki čas menjali pristup. Održane su dve međunarodne konferencije u Ženevi, spremala se i treća, ali, na kraju, od svega toga nije bilo ništa. U međuvremenu, na desetine hiljada ljudi je ubijeno, a nekoliko miliona izbeglo.
Međunarodna zajednica nije bila spremna da interveniše u Siriji a, istovremeno, je dopustila delovanje različitih grupa, uključujući i fanatika, što je dovelo haosa u kome se maltene bori svako sa svakim.
RSE: Zašto Turska i Saudijska Arabija nastoje da zbace Asada? On svakako nije demokrata, ali ne verujem da je glavni razlog kršenje ljudskih prava u Siriji, već verovatno činjenica da je blizak Iranu, pa bi se njegovim svrgavanjem ograničio manevarski prostor Teherana čiji je uticaj u regionu raste nakon zbacivanja Sadama Huseina u Iraku.
Musa: O svim tim pitanjima koja ste pomenuli moglo bi da se raspravlja na seminarima. Međutim, realnost na terenu je da je više od 150.000 ljudi u Siriji ubijeno a nekoliko miliona raseljeno. To je prava humanitarna katastrofa i o tome treba razgovarati, a ne kakav uticaj imaju Iran ili Turska. Ovo nije igra već veoma ozbiljna situacija.
RSE: Kako rešiti tu situaciju?
Musa: Krizi u Siriji treba pristupiti na drugačiji način. Njom ne treba da upravlja samo jedna politička snaga, već koalicija u kojoj će biti zastupljene različite opcije.
RSE: O tome bi se odlučilo na demokratskim izborima?
Musa: Naravno. To bi omogućilo stvaranje nove Sirije u kojoj bi svoje mesto našli svi: alaviti, šiitri, suniti, hrišćani i ostali.
RSE: Međutim, kako organizovati slobodne izbore kada ISIS kontroliše znatan deo Sirije, a Bašar el Asad nije previše zainteresovan za otvorenu i ravnopravnu političku utakmicu. Na koji način može da se prisili na takav scenario?
Musa: Ovde nije reč o prisiljavanju Asada da nešto prihvati. Takođe, problemi u Siriji ne mogu da se reše ni na međunarodnoj konferenciji na kojoj bi učestvovalo 15-tak zemalja kako bi njihovi predstavnici samo pokazati svetu svoju elokventnost.
Smatram da Savet bezbednosti treba da uzme ovo pitanje u svoju nadležnost. On sada ne radi svoj posao i postao je predmet podsmeha.
Smatram da Savet bezbednosti treba da uzme ovo pitanje u svoju nadležnost. On sada ne radi svoj posao i postao je predmet podsmeha kada je reč o zalaganju za međunarodni mir i bezbednost, umesto da bude ključna institucija. Šta je učinio Savet bezbednosti u rešavanju problema u Siriji, Iraku, Libiji, Jemenu?
RSE: Međutim, Savet bezbednosti, kako ste ga opisali, samo je izraz dubokih podela i sukobljenih interesa glavnih aktera na globalnoj sceni.
Musa: Treba pokrenuti ova pitanja pred Savetom bezbednosti, a onda će svet moći da vidi koliko je odgovorna svaka članica ovog tela ponaosob.
RSE: Vi se zalažete za stvaranje novog regionalnog ekonomskog, bezbednosnog i političkog sistema koji bi okupio sve zemlje, uključujući Iran, Tursku i Izrael. U kojoj meri je to izvodljivo?
Musa: Tu ideju sam inicirao 2010. godine još dok sam bio generalni sekretar Arapske lige, kao deo nove politike dobrosusedskih odnosa u arapskom svetu. Dakle, treba da razgovaramo sa svojim susedima i uspostavimo forum koji će nas približiti. Reč je o 22 arapske zemlje i svim njihovim susedima u Aziji, Africi i Mediteranu. Lideri ovih zemalja tada nisu prihvatili moju inicijativu.
U međuvremenu sam govorio o novom Bliskom istoku. Potrebno je uspostaviti novi regionalni sistem nakon svih promena. To nije moguće učiniti sutra, ali se treba pripremiti za vreme koje dolazi. Istovremeno, neophodan je i novi regionalni sistem bezbednosti kako bi se sprečilo širenje terorizma i trke u naoružanju.
RSE: Na kraju o situaciji u Egiptu. Nakon zbacivanja Mubaraka na demokratskim izborima su pobedili Muslimanska braća. U međuvremenu, vojska je zbacila šefa države Morsija. General Sisi je ojačao svoju lidersku poziciju na izborima čija je demokratičnost krajnje upitna. Prilično razočaravajući ishod demokratskih procesa koji su počeli kao pokret građana u „Arapskom proleću“ pre tri godine.
Ako dovodite u sumnju pobedu Sisija, onda treba da se raspitate u EU koja je nadgledala izbore. Nisam čuo za ocene i primedbe koje ste naveli.
Musa: Najpre, ne slažem sa tim što ste rekli o vojnoj upravi u Egiptu. To nije tačno. Gospodin Sisi nije više načelnik Generalštaba Armije već legitimno izabrani predsednik. Ako dovodite u sumnju njihovu regularnost, onda treba da se raspitate u Evropskoj Uniji koja je nadgledala izbore. Nisam čuo za ocene i primedbe koje ste naveli.
Možete da to nazovete pučem ali to je onda vaš problem. Za nas je to bila revolucija. O tome mi odlučujemo a ne vi.
Dakle, reč je o početku demokratskog procesa i mi ne vidimo problem na način na koji ga vi vidite. Verovatno ste čuli komentare iz pojedinih zapadnih izvora, pre svega tekst koji je pre neki dan objavio „Njujork tajms“. To je naš problem. Možete da to nazovete pučem, ako želite, ali to je onda vaš problem.
Mi smo zadovoljni. Trideseti jun prošle godine je bila istinska, autentična revolucija protiv Muslimanske braće zbog zloupotrebe vlasti i zato su zbačeni. Nakon toga je doneta „Mapa puta“, usvojen je Ustav, predsednik je izabran, a uskoro će biti održani i parlamentarni izbori. Da ponovim, mi smo zadovoljni i imam puno poverenja u gospodina Sisija. Ne želim da trošim vaše vreme objašnjavajući da li je to bio puč ili revolucija. Za nas je to bila revolucija. O tome mi odlučujemo a ne vi.
