Osam meseci nakon katastrofalnih poplava, Obrenovac, jedna od najteže pogođenih opština u Srbiji, polako oživljava. Mnogi stanovnici su koliko - toliko obnovili svoje uništene domove, većina škola ponovo radi, otvoreni su dom zdravlja, pošta, gradska biblioteka... Ipak, hotel na samom ulasku u grad i obližnja kasarna, i dalje su dom za više stotina ljudi koji su ostali bez krova nad glavom, a na većini zgrada i kuća voda je ostavila uočljive tragove i štetu.
„Ja sam Dejan Popović, iz ulice Bogoljuba Uroševića Crnog gde smo živeli pre poplava. Sada smo ovde, u hotelu, dok ne vidimo šta će se rešiti sa našim pitanjem.“
Naš sagovornik i članovi njegove porodice su među oko 300 ljudi koji, osam meseci nakon katastrofalnih poplava koje su opustošile Obrenovac, i dalje žive u prihvatnom centru, hotelu na ulazu u ovu beogradsku opštinu.
„Naša kuća je poplavljena skroz, takoreći. Kuća ima dva ulaza, jedan deo je bio skroz u vodi, nije se video čak ni krov, dok je drugi deo virio jedno pola metra iz vode. Četiri i po metra je bila dubina vode u delu u kome mi živimo. Dvadesetčetiri dana je voda bila u kući i sve je uništeno. Bukvalno sve.“
Dejan, u privremeno dodeljenoj hotelskoj sobi, živi sa suprugom, dva sina i majkom. Otac mu je, zbog nedostatka prostora, smešten u drugi prihvatni centar, nekadašnju kasarnu nedaleko od hotela.
„Prvih dana sam htela samo u Kolubaru da idem, a sada, šta da radiš, okrenuli smo se ovoj deci...“, kaže Dejanova majka dok grli svoja dva unuka. Jedan je peti razred osnovne, drugi prvi razred srednje škole. Trude se, kaže nam, da se život, koliko je moguće, odvija normalno, uprkos vandrednim okolnostima. U njihov privremeni dom došli smo dok su, u improvizovanoj kuhinji i sa pozajmljenim posuđem spremali slavu.
„Napravili smo kuhinju, da je nazovemo tako... Nešto spremamo po tuđim kućama i donosimo, nešto spremamo sami“, kaže nam Dejan.
„Vidiš kako rerna dole visi, uključiš dve ringle, iskoči osigurač... Drugi ti da šerpu, drugi ti da lonac. Doneseš jedan rešo on neće da radi, doneseš drugi, on opet isto. Lonce su mi dali tamo gde čistim po zgradama. Isprosiš, posle vratiš i tako...“, dodaje Dejanova majka.
„Niko od gostiju neće zameriti na uslovima, pa kako bude da bude“, kaže Dejan na kraju.
Porodica Popović sada čeka na novo rešenje o kategorizaciji štete i pomoći koju će dobiti kako bi obnovili svoju kuću. Prvobitno su svrstani u takozvanu četvrtu kategoriju, što podrazumeva pomoć od 350.000 dinara (oko 2.900 evra), nedovoljno da se domaćinstvo osposobi za povratak. Uložili su žalbu i čekaju odgovor.
„Tih 350.000... čak ni sa 600.000 (oko 4.900 evra) nešto veliko ne bi moglo da se promeni, ali ne znam... razmišljam se i o nekom kreditu“, zaključuje Dejan.
Da je malo verovatno da će samo dodeljena pomoć biti dovoljna za obnovu kuće, uverili smo se i sami. Sa Dejanom i njegovim mlađim sinom odlazimo da posetimo imanje koje je stradalo u poplavama.
Dok izlazimo iz kola, iz dvorišta ka nama trči mali, razigrani, žuti mešanac. „Otišao je, pa ga jedno vreme nije bilo, pa se vratio“, kaže nam dečak dok mazi kuče.
RSE: Kako se zove?
„Žuća“
RSE: I Žuća se sam pojavio?
„Da, sam se vratio posle nekog vremena“
„Gde je Žuća proveo tri meseca nakon poplava niko ne zna“, dodaje Dragutin Popović, Dejanov otac koji nas dočekuje ispred teško oštećene porodične kuće. Na ispucalom zidu, tik ispod krova, jasna je linija do koje je došla voda. Praktično, iznad površine bio je samo vrh krova. Pomoćni objekat potpuno je iskrivljen i gledajući u gomilu dasaka naslućujemo da je to nekada bila veća šupa.
Dejan nas uvodi u kuću. Mračno je i oseća se težak miris vlage. Plafon gotovo i da ne postoji, samo napukle grede koje štrče kroz iskidanu izolaciju. „To nam je bila dnevna soba, ovde je bila kuhinja... Vidite pukotine po zidovima“, pokazuje nam Dejan.
„Ovde je tata stavljao pur penu, to je bila moja soba, a ona tamo mamina i tatina“, dodaje njegov sin
Dok razmišlja šta i kako dalje, Dejan Popović, više za sebe, kaže da se u medijima stalno priča kako se Obrenovac gradi. “I ja nekoj familiji van Obrenovca prosto ne mogu da objasnim kada me pitaju: 'Kako vi ništa, a stalno slušamo da se nešto deli, neke kuće, neka pomoć... Prosto ne možeš da objasniš da ako danas podele 40 kuća, da je to kap u vodi u odnosu na 11.000 domaćinstava.“
Čučković: Završna faza obnove
Iz razrušene kuće porodice Popović, odlazimo do Opštine Obrenovac, gde predsednika Miroslava Čučkovića pitamo kako napreduje obnova grada.
“Obnova Obrenovca ulazi u završnu fazu. Mi smo završili sa isplatom pomoći svakoj porodici – 6.200 domaćinstava je dobilo državnu pomoć u iznosu od milijardu i 800 miliona dinara. Za 81 porodicu kojima su kuće pale, sagrađene su nove kuće, a ostatak od njih 17 koji su imali pravosnažno rešenje su dobili novac, s obzirom da su tako tražili”, rekao nam je predsednik opštine Čučković i dodao da je u planu izgradnja novih kuća od donacija.
Iz Opštine, krećemo da posetimo jednu od porodica koje su imale sreće da dobiju novi dom. Usput, vozeći se kroz grad, primećujemo da se, nakon stravičnih slika koje su iz Obrenovca otišle u maju prošle godine, život polako vraća na njegove ulice. Obnovljeno je nekoliko škola i obdaništa, otvoreni su dom zdravlja, pošta, gradska biblioteka...
Prepoznajemo i prodavnicu koju smo videli kada smo, neposredno nakon što se deo vode povukao, uz pratnju žandarmerije krajem maja ušli u Obrenovac. Umesto srče, mulja i robe prekrivene blatom, zatičemo vlasnicu Radmilu Ivanović kako na nove police ređa piće i slatkiše i priprema otvaranje.
„U objekat sam ušla posle tri, četiri meseca. Tada je krenulo adaptiranje, popravka zidova, podova... Prvo raščišćavanje, pa smo tek kasnije krenuli u radove. Videćemo kako će i šta biti, ali polakoi svi kreću, pa i ja“, rekla nam je Radmila Ivanović.
Novi dom u novoj godini
Stižemo i do domaćinstva Lalović – Milošević, jedne od porodica kojima je nakon poplava izgrađena nova kuća.
„Dobili smo novu kuću u koju smo se uselili pred novu godinu, tačno pred prvi sneg“, rekao nam je po ulasku Marko Milošević. Njegov očuh Radosav Lalović podseća nas da je pre osam meseci to mesto izgledalo „kao u horor filmovima... Blato, krš i lom. Sve popadalo, sve mokro, sve na zemlji, sve u blatu“
Iako još nemaju sav nameštaj, zahvalni su što su prvi sneg ipak dočekali u novoj kući, izgrađenoj od donacije Evropske unije. Dom im je, od poplava do izgradnje, bio objekat u dvorištu, sastavljen od dasaka i najlona. Sada je unutra automobil.
„Uđite, slobodno... Malo se oseća memla, ali šta ćete“, kaže nam Marko dok zavrće najlon kako bi nas uveo unutra. „Ovde su svuda bila stavljena ćebad, jorgani, kreveti... Sve je to bilo sređeno, ali opet kada ujutru počnu mrazevi, ulazilo je u kosti.“
Na izlasku iz Obrenovca, ponovo prolazimo pored hotela čiji su jedini gosti oni koje je poplava ostavila bez krova nad glavom. Ispred zatičemo Jovana Petrovića. Vodi nas do sobe u kojoj živi sa suprugom Suzanom, petoro male dece i bakom. „Nemamo mi odavde gde da idemo... Gde ćemo? Nemam krov nad glavom“, kaže.
Zatvaranje prihvatnih centara i rešenje stambenog pitanja ljudi čiji je to privremeni dom, jedan je od prioriteta opštine Obrenovac, uverava predsednik opštine Miroslav Čučković. “To konkretno znači da smo se izborili da smo se izborili da za 40 romskih porodica koje imaju 256 članova, od toga 100 dece, švajcarska fondacija izgradi kuće za 22 porodice. Mi smo opredelili plac sa infrastrukturom u Kolubarskoj ulici. Za ostalih 18 porodica koje su u hotelu i u kasarni, potpisali smo ugovor sa EU za izgradnju jedne zgrade solidarnosti za njih sa 18 stanova.”
Naši sagovornici, porodica Petrović, strpljivo čekaju na rešenje i nadaju se da će do kraja leta napustiti hotel.
„Mi smo iz opštinskih stanova, tamo smo bili 30 godina i ostvarili smo pravo. Rekli su da će do aprila početi gradnja i za nas koji smo ugroženi i da će možda do kraja jula da se uđe tamo“, rekao nam je Jovan Petrović.
Osim zbrinjavanja ugroženih i obnove grada, prema rečima nadležnih, radi se i na sistemu odbrane kako se poplave iz maja ne bi ponovile. Predsednik opštine rekao je da u Obrenovcu ovih dana očekuju ekspertski tim iz Holandije koji će napraviti procenu rizika i dati modele odgovora na eventualnu, buduću kriznu situaciju, kako bi se izbegle nove katastrofe.
