Tri meseca posle katastofalnih poplava koje su pogodile Srbiju, a pogotovo Obrenovac, u tom gradu počela je obnova porušenih kuća. U prvoj fazi vojska Srbije radi na raščišćavanju ruševina devet domova, od ukupno njih 69. Za izgradnju novih domova na njihovom mestu, čiji je rok završetka 60 dana, nadležni su izdali pravosnažna rešenja.
Nekadašnja kuća od 74 kvadrata četvročlane porodice Ivanović, danas je samo gomila beskorisnog šuta koji raščišćava nekoliko vojnih kamiona i bagera. Tu je, u Kninskoj ulici u Obrenovcu, do majskih poplava bio ušuškan čitav život ove porodice, počevši od onih najobičnijih stvari koje čine svaki dom: pokućstva i bele tehnike, do najdražih zajedničkih uspomena. I glava kuće, Veselin latio se lopate. Pomaže, kaže nam, koliko može:
„Radno ceo dan, od jutra-od pet sati pa do ponoći. Idem na posao, vratim se. Pa opet raščišćavaj, čisti nešto, pripremiš, odradiš. Nadam se da ću živeti normalno kao što sam i živeo pre poplave.“, rekao nam je Veselin.
Poplave, čije razmere ne pamte ni starije generacije u Srbiji, potopile su kuće, stanove, puteve, mostove, pruge. Materijalna šteta je procenjena na milijardu i po evra, oštećeno je između 10 i 11 hiljada domaćinstava, a mnogobrojne porodice su mesece provele živeći u prihvatnim centrima širom Srbije.
Ivanovići su se u poslednja tri meseca, koliko su bez krova nad glavom, snalazili kako su znali i umeli. Jedno vreme su odsedali kod rođaka a već mesec i po njih petoro, uključujući i brata Veselinove supruge Slađane, žive u jednosobnom šatoru u vlastitom dvorištu. Šator su dobili kao pomoć Vatrogasne brigade, priča nam Slađana.
„Ustanem ujutru, umijemo se na česmi, idemo u poljski WC. Kuvam kod komšinica, za doručak i večeru se snađemo. Kod sestre odemo, istuširamo se, ona ima mašinu, opere nam veš. Nešto što treba pere se i na ruke. Šator non stop održavam da bude higijena. Imam utisak da ne živimo u 21. veku. Živeli jesmo, ali sad trenutno ovo je 19. vek. Moramo nekako funkcionisati odavde, snaći ćemo se nekako.“, kaže Slađana.
Dodatni problem, s obzirom na trenutne uslove života porodice Ivanović, jeste skori početak školske godine. Jedan od njihovih sinova, Vladan treba da pođe u četvrti razred srednje škole. Svestan da će mu biti teže nego većini vršnjaka, Vladan nam je rekao da neće dozvoliti da ga to omete.
"Škola počinje. Treba da spavaš u šatoru, a jesen će. Kiša i hladnije vreme. Malo je teško. Bar kako su rekli ovo je za dva meseca gotovo, strpeću se pa moram. Kad smo čuli da će možda graditi kuće, malo mi je laknulo. Sad kad je konačno počelo pao mi je kamen sa srca. Stvarno olakšanje veliko. Mada još ništa nije gotovo, ali dobro. Bitno je da je počelo da se radi.“, kaže nam Vladan.
Nekoliko metara uz ulicu nalazi se ono što je ostalo od porodićne kuće Petra Jovanovića. Na placu su se nekada nalazile dve građevine. Petrova je potpuno srušena, dok je sinovljeva od poplave pretrpela unutrašnja oštećenja. Ovaj sedamdesetogodišnji penzioner očekuje da će se za dva meseca useliti u novi kuću na istom placu, kako su i obećali nadležni.
„Nemamo više ni stolica, vidi tamo. Nema ništa. Sve je zatrpano. Tu su stvari, televizor, frižider, zamrzivač. Evo vidi se ovde šporet.
RSE: Imate li procenu štete?
„Pa ne zna se. Bili su ovde, napravili zapisnik. Bilo ih je više, ovako, onako. Tu smo živeli baba i ja. Nadamo se. Neki su dobili rešenje za popravku, a za ovo treba da se zida. Kako će biti, ja ne znam.“, odgovara Petar.
Dane posle prvog udara majskih poplava obeležio je veliki odziv u prikupljanju pomoći, kako u onome što je ugroženima bilo najpotrebnije, tako i u novcu. Vlada je otvorila račune za uplatu devizne i dinarske pomoći, a na donatorskoj konferenciji u Briselu obezbeđeno je oko milijardu evra za Srbiju.
Senku na sve to međutim baca sporost nadležnih u izdavanju rešenja o proceni štete i isplati novca oštećenima, što je izazvalo nezadovoljstvo građana. Iz Vladine kancelarije za pomoć poplavljenima najavili su usvajanje novog projekta koji bi omogućio da pomoć dopre do većeg broja građana.
