Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je u četvrtak, 11. januara, prekid vatre dok se njegova zemlja bori protiv ruske invazije, rekavši da bi Kremlj iskoristiti pauzu da ponovo naoruža i pregrupiše svoje trupe kako bi porazile ukrajinsku armiju.
"Pauza na ukrajinskom ratištu neće značiti pauzu u ratu", rekao je Zelenski tokom posete Estoniji.
"Pauza bi išla na ruku (Rusiji). To bi nas kasnije moglo slomiti", dodao je ukrajinski predsednik.
Ograničeni prekidi vatre su povremeno predlagani otkako je Rusija pokrenula sveobuhvatni rat u februaru 2022. godine, ali nikada nisu stupili na snagu.
Obe strane se bore da popune svoje zalihe nakon 22 meseca borbi i suočavaju se sa izgledima za produženi sukob. S obzirom da je linija fronta duga oko 1.500 kilometara uglavnom statična
tokom zime, obema stranama su potrebne artiljerijske granate, projektili i dronovi koji omogućavaju udare dugog dometa.
Zelenski je rekao da Moskva dobija artiljerijske granate i projektile od Severne Koreje i bespilotne letelice iz Irana.
Bela kuća je 4. januara citirala zvaničnike američke obaveštajne službe da je Rusija nabavila balističke rakete od Severne Koreje i da ih traži od Irana.
Zelenski je boravio u estonskoj prestonici Talinu u okviru dvodnevnog obilaska baltičkih zemalja, koje su među najvećim pristalicama Ukrajine.
Sastao se sa premijerkom Kajom Kalas, koja mu je dala košulju sa estonskom rečju "Kaitsetahe" (Volja za odbranu) — odštampanom na prednjoj strani, koju je Zelenski nosio dok se obraćao parlamentu.
Tiranija mora biti poražena. Tiranija mora biti gubitnik", rekao je Zelenski. "Uvek. Uvek. Uvek", dodao je.
Zelenski je rekao da su on i Kalas razgovarali i o Ukrajincima koji su pobegli u Estoniju kada je počeo rat, rekavši na konferenciji za novinare da svako od njih koji je u godinama za regrutaciju "mora da pomogne Ukrajini i bude u Ukrajini".
Njegovi komentari su usledili nakon što su poslanici u Kijevu vratili nacrt zakona o mobilizaciji vladi na doradu, rekavši da bi mogao da sadrži odredbe kojima se krše ljudska prava.
Nacrt zakona ima za cilj da uvede ograničenja građanima koji su izbegli dužnosti po osnovu mobilizacije, dok se Ukrajina bori sa nedostatkom vojnog osoblja.
Zelenski je prošlog meseca rekao da ukrajinska vojska želi da mobiliše još do 500 hiljada vojnika, ali da je zamolio starešine da iznesu detalje o "veoma osetljivoj stvari" pre nego što odluče da li će podržati njihovu inicijativu.
On takođe vrši pritisak na saveznike da Ukrajini pruže veću podršku pored milijardi dolara vojne pomoći sa Zapada.
"Ukrajini treba više, potrebno joj je bolje oružje", rekao je predsednik Alar Karis tokom konferencije za novinare sa Zelenskim.
"Moramo povećati kapacitete vojne proizvodnje kako bi Ukrajina dobila ono što joj je potrebno", rekao je on.
"I nije sutra, trebalo bi da ga dobiju danas", dodao je estonski predsednik.
Zemlje Evropske unije su do sada obezbedile 85 milijardi evra (93 milijarde dolara) za pomoć Ukrajini, rekao je Karis.
Ali podrška je usporila, uznemirujući Ukrajince kojima bi bilo teško da se sami suprotstave svom većem susedu.
Plan administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da Kijevu pošalje 60 milijardi dolara novih finansijskih sredstava je blokiran u Kongresu.
Obećanje Evrope u martu prošle godine da će obezbediti milion artiljerijskih granata u roku od 12 meseci nije ispunjeno, jer je isporučeno samo 300 hiljada.
Zelenski kaže da su Ukrajini posebno potrebni sistemi protivvazdušne odbrane kako bi se zaštitila od ruskih vazdušnih napada koji su više puta pogađali civilna područja, iako moskovski zvaničnici insistiraju da gađaju samo na vojne ciljeve.
Nedavni masovni ruski baraž — više od 500 dronova i projektila ispaljenih između 29. decembra i 2. januara, prema zvaničnicima u Kijevu — troše ukrajinske resurse protivvazdušne odbrane i čine je ranjivom osim ako ne može da obezbedi dalje snabdevanje oružjem.
Ruska raketa S-300 je u sredu uveče pogodila hotel u Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini, pri čemu je povređeno 13 ljudi, uključujući turskog novinara, rekao je regionalni guverner Oleh Sinjehubov. On je rekao da je grad napadnut četiri noći zaredom.
Zelenski je u sredu dobio obećanje o većoj podršci Litvanije, a posle Estonije ide u Latviju.
Male istočnoevropske zemlje su među najvećim političkim, finansijskim i vojnim pristalicama Ukrajine. Neki na Baltiku se brinu da bi oni mogli biti sledeća meta Moskve.
Ove tri zemlje je zauzeo i anektirao Josif Staljin tokom Drugog svetskog rata, a povratile su nezavisnost raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine. Pridružile su se NATO-u 2004, stavljajući se pod vojnu zaštitu SAD i njihovih zapadnih saveznika.
