Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u četvrtak, 18. avgusta, da je sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom dogovorio parametre moguće misije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u nuklearnoj elektrani u Zaporožju.
On je nakon razgovora sa Guterešom i turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Lavovu rekao da bi moguća poseta IAEA trebalo da bude obavljena "legalno preko teritorije slobodne od okupatora".
Agencija AP ocenjuje da je u razgovorima u četvrtak ostvaren mali napredak, jer je za dogovor o ključnim pitanjima za okončanje rata potrebna saglasnost Moskve.
Zelenski je dodao da Rusija treba odmah da povuče svoje snage i prestane da granatira nuklearnu elektranu.
On je pozvao Ujedinjene nacije da osiguraju bezbednost Zaporoške nuklearne elektrane na jugoistoku Ukrajine usred sve većeg straha od borbi u toj oblasti i razmeštanja ruskih vojnika na toj lokaciji.
"Posebna pažnja je posvećena temi ruske nuklearne ucene u Zaporožkoj nuklearki. Ovaj namerni teror od strane agresora može imati katastrofalne posledice po ceo svet. Zbog toga UN moraju da osiguraju bezbednost ovog strateškog objekta, njegovu demilitarizaciju i potpuno oslobođenje od ruskih trupa", napisao je Zelenski na Telegramu nakon sastanka.
Dok je ukrajinski lider razgovarao u Lavovu 18. avgusta sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom i generalnim sekretarom UN Antoniom Guteresom, Kijev i Moskva su se međusobno optuživali da planiraju "provokaciju" u fabrici u Zaporožju.
Gutereš i međunarodna zajednica izrazili su duboku zabrinutost zbog rizika od katastrofe u nuklearnoj elektrani Zaporožja, najvećoj u Evropi, usred izveštaja o granatiranju i drugim opasnostima u protekloj nedelji.
Gutereš je izjavio da bi bilo kakvo oštećenje ukrajinske nuklearne elektrane u Zaporožju bila "samoubistvo".
"Moramo da kažemo onako kako jeste: svaka potencijalna šteta u Zaporožju bila bi samoubistvo", rekao je Gutereš tokom posete Lavovu na zapadu Ukrajine.
On je ponovio raniji poziv na "demilitarizaciju" područja oko elektrane, koju je ranije okupirala ruska vojska.
Gutereš je ranije ovog meseca pozvao ruske snage da se povuku iz objekta na "bezbedno demilitarizaciono rastojanje", što je Rusija u četvrtak odbacila.
Ujedinjene nacije su ponudile da pomognu u olakšavanju posete inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Zaporožju, ali Moskva je odbacila ideju da misija putuje preko Kijeva uprkos tome što je obećala da će učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne IAEA pristup nuklearnoj centrali.
Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova nazvao je plan za demilitarizaciju zone oko fabrike "neprihvatljivim" rekavši da bi je to učinilo još ranjivijom na napade.
Rusija ne poriče da ima trupe locirane u fabrici, ali je osporila tvrdnje da je granatirala to područje. Umesto toga, Moskva krivi ukrajinske snage za ispaljivanje artiljerijskih granata u toj oblasti, što zvaničnici u Kijevu negiraju.
Erdogan: Ne želimo novi Černobil
Turski predsednik Erdogan izrazio je zabrinutost zbog ratnih dejstava u blizini ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožju, podsetivši na nesreću u elektrani u Černobilju 1986. Godine.
"Izrazio sam zabrinutost zbog sukoba oko nuklearne elektrane u Zaporožju. Ne želimo da doživimo novi Černobil", rekao je Erdogan na konferenciji za novinare nakon trilateralnog sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom.
Rusija je u martu zauzela elektranu nakon teških borbi, a njome i dalje upravljaju ukrajinski tehničari.
Nužna saglasnost Moskve
Turski lider se sastao sa ukrajinskim kolegom samo dve nedelje nakon što je otputovao u Soči na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom kojih su se dve strane obavezale da će unaprediti ekonomsku saradnju.
Ali, Erdogan je rekao novinarima da je članica NATO-a Turska ostala čvrsto na strani Ukrajine u sukobu i da će nastaviti svoje diplomatske napore da okonča borbe.
"Nastavljajući naše napore da pronađemo rešenje, ostajemo na strani naših ukrajinskih prijatelja", rekao je Erdogan.
Erdogan je rekao da će obavestiti o razgovorima ruskog predsednika Vladimira Putina, s obzirom na to da bi za većinu pitanja o kojima se razgovaralo potrebna saglasnost Kremlja.
Sa sastancima održanim na tako visokom nivou — to je bila prva Erdoganova poseta Ukrajini od početka rata, a druga generalnog sekretara UN Antonija Gutereša — neki su se nadali iskoracima, ako ne ka opštem miru, onda u najmanje o konkretnim pitanjima. Ali, nije postignuto ništa opipljivo.
Na sastanku u zapadnom gradu Lavovu, daleko od linija fronta, lideri su razgovarali o proširenju razmene ratnih zarobljenika
Erdogan se pozicionirao kao posrednik u naporima da se zaustave borbe. Dok je Turska članica NATO-a, njena nestabilna ekonomija se oslanja na Rusiju za trgovinu, pa pokušava da zauzme srednji kurs između dve zaraćene strane.
Turski predsednik je posle pregovora pozvao međunarodnu zajednicu da ne odustaje od diplomatskih napora da se okonča rat u kome je ubijeno na desetine hiljada ljudi i proterano više od 10 miliona Ukrajinaca iz svojih domova.
On je ponovio da je Turska spremna da deluje kao "p"srednik" dodajući da "sam i dalje uveren da će se rat završiti za pregovaračkim stolom”.
Turska je u martu bila domaćin razgovora u Istanbulu između ruskih i ukrajinskih pregovarača koji nisu uspeli da okončaju neprijateljstva.
Intenzivirane borbe
U međuvremenu, na bojnom polju, najmanje 17 ljudi je poginulo tokom noći u teškim ruskim raketnim udarima na ukrajinsku oblast Harkov, saopštile su u četvrtak ukrajinske vlasti.
Ruska vojska je tvrdila da je gađala bazu stranih plaćenika u Harkovu, ubivši 90 njih. Ukrajinska strana to nije komentarisala.
Ukrajinska vojska saopštila je 18. augusta da su njene snage uzvratile ruski napad u južnom regionu Hersona.
U poslednjem incidentu na ruskom tlu u blizini granice sa Ukrajinom, zapaljeno je skladište municije u jednom selu u Belgorodskoj oblasti, rekao je regionalni guverner. Nema prijavljenih žrtava. Na video snimku objavljenom na internetu, čija autentičnost nije mogla da se proveri, vide se narandžasti plamen i crni dim, uz zvuk višestrukih eksplozija.
Ruski zvaničnici su saopštili da je njihova protivvazdušna odbrana oborila bespilotne letelice na Krimskom poluostrvu koje je okupirala Rusija u Kerču i blizu aerodroma Belbek u crnomorskoj luci Sevastopolj. Eksplozije poslednjih nedelja na poluostrvu uništile su ratne avione i izazvale drugu štetu na vojnim aerodromima.
Pojačavajući međunarodne tenzije, Rusija je rasporedila ratne avione koji su nosili najsavremenije hipersonične rakete u svoju Kalinjingradsku oblast, enklavu okruženu članicama NATO Litvanijom i Poljskom.
Izvezeno 600 hiljada tona ukrajinskog žita od 22 miliona
Takođe na dnevnom redu u četvrtak bilo je povećanje izvoza žitarica. Ranije ovog leta, UN i Turska su posredovali u sporazumu koji je otvorio put Ukrajini da izveze 22 miliona tona kukuruza i drugog žitarica zaglavljenih u njenim crnomorskim lukama zbog ruske invazije.
Blokada je pogoršala svetsku nestašicu hrane, podigla cene i pojačala strah od gladi, posebno u Africi. Pa ipak, čak i sa dogovorom, do sada je izvezen neznatan deo ukrajinskog žita — oko 600.000 tona - prema proceni Turske.
Zelenski je u četvrtak rekao da je predložio proširenje isporuka. Gutereš je, sa svoje strane, pohvalio uspeh operacije, ali je dodao: "Postoji dug put pre nego što se ovo pretoči u svakodnevni život ljudi u njihovoj lokalnoj pekari i na njihovim pijacama".
Prvi brod koji je isplovio u skladu sa sporazumom napustio je Ukrajinu 1. avgusta. Od tada je 25 teretnih brodova isplovilo iz ukrajinskih luka.
Rusija i Ukrajina su dva najveća svetska izvoznika žitarica. Zaustavljanje izvoza dovelo je do povećanja cena na globalnom nivou zbog straha od široko rasprostranjene nestašice hrane, posebno u siromašnim zemljama.
- Prvi brod s ukrajinskim žitom isplovio prema Libanu
- Isplovila još četiri broda sa ukrajinskim žitom
- Iz Ukrajine krenuo prvi brod UN-a sa žitaricama za Afriku
"Dogovorili smo se da nastavimo koordinaciju primene inicijative za žito", napisao je Zelenski posle sastanka sa Guterešom, koji bi trebalo da poseti ukrajinsku crnomorsku luku 19. avgusta.
Izvor: Redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom, AP, AFP
