Završna konferencija OEBS-a: Bez konsenzusa o određenim pitanjima

Predsedavajući OEBS-a, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u petak kasno uveče na kraju ministarskog saveta OEBS-a da konsenzus o određenim pitanjima nije bio moguć iako je uloženo mnogo truda da do njega dođe.

Dačić je rekao da je poseban akcenat stavljen na borbu protiv terorizma, uključujući fenomen stranih boraca terorista, kao i na suprotstavljanje radikalizaciji i ekstremnom nasilju koji mogu da dovedu do terorizma.

"Izražena je duboka zabrinutost zbog krize u i oko Ukrajine, koja je bila jedan od ključnih elemenata u razgovorima. Postoji zajednički interes da kao zajednica reagujemo na izazove terorizma i nasilnog ekstremizma koji duboko pogađaju celokupan prostor Evrope i Bliskog istoka. Prepoznata je potreba za hitnim rešavanjem migracione i izbegličke krize, kao i njen značajan uticaj na niz država učesnica i Partnera za saradnju, s obzirom da OEBS može da odigra korisnu ulogu u reagovanju na krizu", rekao je Dačić i dodao da se sve članice nisu složile oko uzroka krize u Ukrajini, ali da su izrazile podršku angažovanju OEBS-a u toj krizi.

Ministri su se takođe založili za punu primenu sporazuma iz Minska i nesmetan i slobodan pristup posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini, rekao je Dačić.

"Postignuta je široka saglasnost da učvršćivanje primirja u istočnoj Ukrajini i preduzimanje daljih koraka u pravcu postizanja trajnog političkog rešenja mora i dalje ostati najviši prioritet kako bi se izbegao dalji gubitak života i ljudska stradanja, a što bi predstavljalo osnovni uslov za napredak u prevazilaženju šire krize evropske bezbednosti", rekao je Dačić.

Uprkos tome što države učesnice imaju različita viđenja o najboljim načinima za uključivanje u konstruktivni dijalog u cilju iznalaženja zajedničkih rešenja za ove izazove, značaj uključivanja u takvu debatu nije osporavan, a prilike za saradnju u zajedničkom suprotstavljanju ovim izazovima se moraju pronaći i podržati, rekao je Dačić.

Brojne države učesnice konstatovale su važnu ulogu civilnog društva i nezavisnih medija, koji pomažu u obezbeđivanju punog poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i vladavine prava, kao i promovisanju dobrog upravljanja i razvijanju slobodnih i pluralističkih društava, rekao je Dačić.

"Želim Nemačkoj i Austriji sve najbolje u važnom zadatku koji će obavljati tokom naredne dve godine. Posebno, svom nasledniku na mestu predsedavajućeg OEBS-u, ministru spoljnih poslova Štajnmajeru, želim puno uspeha u narednoj godini", rekao je Dačić.

Generalni sekretar OEBS-a, Lamberto Zanijer je prethodno, u pauzi između zasedanja rekao da su članice OEBS-a "suočene smo sa krizama – neke od njih su aktivne, neki konflikti su zamrznuti, ali ono što je važno, jeste da mi nećemo zamrznuti dijalog. Potrebno je da nastavimo da razgovaramo, ali je ponekad čak i to teško.“

Predsedavajući OEBS-a i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, prethodno je suspendovao završni sastanak 22. Ministarske konferencije do 19 časova. On je pozvao učesnike da ulože napor kako bi se "uspostavio mehanizam za prevenciju konflikata i deeskalaciji postojećih sukoba".

Pre toga, Dačić je najavio zasedanje pripremnog komiteta u 18 i 30, sa ciljem da se u 19 časova nastavi sa radom i pređe na donošenje odluka. On je podsetio da je način odlučivanja u OEBS-u konsenzus i pozvao sve delegacije da "u skladu sa svojim diskusijama pokažu u praksi smisao za pravljenje kompromisa i dogovora, kako bi usvojili što više važnih odluka".

Podsetimo da je završna konferencija prvobitno bila najavljena za 14 sati, ali je od tada konstantno odlagana sve do 18 sati, kada su se javnosti obratili aktuelni i predstojeći predsedavajući OEBS-a šef diplomatije Srbije i ministar spoljnih poslova Nemačke, Frank Valter Štajnmajer, da bi usvojene zaključke izneli tek oko 23 sata.

Štajnmajer je rekao da će se nemačko predsedavanje OEBS-om tokom 2016. godine fokusirati na to da se stvori mogućnost za dijalog.

„Mi ćemo tokom našeg predsedavanja OEBS-u morati da se pozabavimo i Ukrajinom i rešavanjem konflikata u Ukrajini, ali i u drugim oblastima OEBS regiona. Bićemo uspešni jedino ako svi budemo spremni i voljni da se posvetimo ovome i zato tražim vašu podršku ne samo da se uključimo u dijalog već i da pokažete spremnost pre dijaloga da postignete kompromis, ne samo sada, već i u 2016. godini“, rekao je Štajnmajer.

Štajnmajer: Završetak saveta kasni, konsenzus iziskuje duge pregovore

Štajnamer i Dačić su se, potom, na kratko obratili novinarima. Uz izvinjenje što se kasni sa završetkom Ministarskog saveta OEBS, Štajnmajer je rekao da su to procesi u OEBS-u, princip konsenzusa koji iziskuje duge pregovore, pa čak i o tekstovima koji se učine na prvi pogled nespornim. Prema njegovim rečima, postizanje konsenzusa zahteva mnogo vremena i truda.

Dačić je tom prilikom precizirao da je proces pregovaranja i dalje u toku i da se usaglašavaju tekstovi. „Za svaku odluku, pa i najmanju, potreban je konsenzus“, rekao je Dačić.

"Iako pojedinačne države imaju kontroverzne pozicije i stavove, jedino ujedinjeni možemo da živimo u miru i jedni pored drugih", rekao je Štajnmajer na konferenciji za medije posle koje je napustio Kombank arenu. „OEBS je jedna od retkih institucija u kojoj istok i zapad mogu podjednako da se predstave. To treba da iskoristimo kao jednu od prednosti naše organizacije“, dodao je šef nemačke diplomatije.

Dačić je, inače, ranije je najavio je da će biti razmatrano više odluka, između ostalih protiv terorizma, o izbegličkoj krizi, borbi protiv narkotika, o podršci aktivnostima OEBS-a u Ukrajini, kao i borbi protiv diskriminacije.

Lavrov na marginama OEBS samita: Ostajemo saveznici sa Srbijom

Na marginama samita i u petak je održan niz bilateralnih sastanaka.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić, sastao se sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom, nakon čega je Lavrov izjavio "da je Rusija zadovoljna razvojem odnosa sa Srbijom", sa kojom, kako je rekao, "ima intenzivan politički dijalog i kontakte na visokom nivou".

„Uvek smo bili saveznici u svim ratovima i teškim situacijama i to ćemo ostati“, rekao je Lavrov posle razgovora sa Vučićem.

Prema rečima ruskog ministra, „odnosi Srbije i Rusije nisu opterećeni ispolitizovanim razmišljanjima, ni pokušajima da se uvode restriktivne mere što omogućava razvoj ekonomske i trgovinske saradnje“.

On je dodao i da su ruska preduzeća zainteresovana za uččešće u procesu privatizacije u Srbiji.

Kritike na račun OEBS-ove kancelarije za slobodu medija

“Departman za slobodu medija u okviru OEBS-a je politizovan i orijentisan na opsluživanje jednostranih interesa nekih zemalja OEBS-a”, izjavio je danas u Beograd šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, istakavši da bi suprotno tome institucije OEBS trebalo da rade objektivno i na osnovu jasnog mandata.

Lavrov je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem u Vili Bokeljka rekao da u tom departmanu OEBS-a kategorički odbijaju opšteprihvatljiva načela koja bi trebalo da postoje.

Kao primer je naveo hapšenje dvojice turskih novinara protiv kojih su najavljene tužbe, o čemu se na primer šefica tog departmana Dunja Mijatović oglasila, ali ne i u drugim slučajevima kršenja slobode medija, što je diskriminacija po svim osnovama.

Mijatovićeva se, kaže Lavrov, nije oglasila kada je u pitanju kršenje slobode medija u Ukrajini gde su, kako je rekao, sve ruske televizije zabranjene, a štampani mediji cenzuirisani ili zabranjivani.

Premijer Vučić se, pridružio tim ocenama navevši nekoliko primera napada na vladu.

Inače, nakon sastanka Vučića i Lavrova, novinarima je omogućeno da postave samo jedno pitanje i ta mogućnost data je TV Pink, a pitanje te televizije, uprkos aktuelnim svetskim temama, odnosilo se na kritike koje je Lavrov izrekao na račun Dunje Mijatović.

Mijatović: Lavrov napadima neće zaustaviti kritike

Ovim povodom je reagovala predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović, koja je rekla da ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napadima neće zaustaviti kritike u društvu.

"Lavrov ne može i neće zustaviti kritike i slobodne glasove u našim društvima i drugde napadajući predstavnika OEBS-a za slobodu medija", napisala je Mijatović na Tviteru.

Mijatović je u drugoj poruci navela da izjava Lavrova nije istinita i da je OEBS reagovao povodom stanja slobode medija u Ukrajini.

"Umesto rešavanja pretnji i napada na novinare napadaju se medjunarodne institucije", navela je Dunja Mijatović.

Štajnmajer i Vučić: Srbija da nastavi sa reformama

Vučić se prethodno sastao sa šefom nemačke diplomatije i budućim predsedavajućim OEBS-a Frankom Valterom Štajnmajerom. Štajnmajer je tom prilikom rekao da nemačko angažovanje u Siriji ne bi trebalo da bude dugoročno i da Bundestag donosi odluku o intervenciji na godinu dana.

"Niko nije zainteresovan, ni Amerikanci, ni mi, ni Rusi da se to pretvori u angažman koji će se rastezati na duži niz godina", rekao je Štajnmajer.

Podsetimo da je u Bundestagu odlučeno da se Nemačka uključi u borbu protiv Islamse države, slanjem 1.200 vojnika, koji će biti podrška i neće učestvovati u ratnim dejstvima.

Što se odnosa Srbije i Nemačke tiče, Štajnmajer je rekao da očekuje da Srbija nastavi sa reformama, pogotovo što je rešen spor o pregovaračkom poglavlju 35, čiji je nacrt platforme, podsetimo, izazivao burne reakcije vlasti u Srbiji.

“Smatram da, što se tiče pristupnog procesa, možemo biti zadovoljni na obe strane. Dugogodišnja neslaganja oko otvaranja poglavlja - da li će to biti poglavlje 35 ili ne – sada će se poglavlja otvoriti i smatram da će se vrlo brzo ostvariti rezultati i pomaci”, naveo je Štajnmajer.

Nemački ministar spoljnih poslova ocenio je i da je Srbija spremna za saradnju u rešavanju migrantske krize, te da je saradnja sa Srbijom po tom pitanju dobra.

Štajnmajer je izjavio i da je potrebno realizovati ono što su dogovorili Beograd i Priština u Briselu i da mu nije poznato da to neko dovodi u pitanje.

"Što se tiče statusa Zajednice srpskih opština na tome treba i dalje raditi. Najvažnije je to što je u primeni Sporazuma o normalizaciji postignut takav napredak da je mogla biti doneta odluka o otvaranju poglavlja", kosntatovao je Štajnmajer.

Premijer Srbije je rekao da je Srbija spremna da prihvati dodatne obaveze u rešavanju migrantske krize ukoliko to od nje zatraže Nemačka i Evropska unija.

“Sve što dobijemo kao evropski zadatak, Srbija će ispuniti”, rekao je Vučić.

Vučić je izjavio da je Nemačka najvažnija zemlja za Srbiju, jer je ona ta koja je u EU ključna u donošenju odlkuka o evropskim integracijama Srbije.

On je naveo da je kroz Srbiju prošlo najviše migranata, jer dolaze i iz Bugarske i iz Makedonije, ali se u Srbiji ne zadržavaju, dodajući da se Srbija se ponaša odgovorno i himano "Mi smo spremni da prihvatimo i veću ulogu", rekao je Vučić.

U toku dana, srpski premijer se sastao i sa turskim šefom diplomatije, Mevlutom Čavušogluom. Kako je saopšteno iz vlade Srbije, razgovarali su o mogućem proširenju ekonomske saradnje, odnosima dve zemlje i poseti turskog premijera Davutoglua Srbiji.

Ministri spoljnih poslova država članica OEBS pozvali su u četvrtak na zajedničku borbu protiv terorizma, ali i ukazali na nove rizike i izazove, poput klimatskih promena, koje bi mogle da dovedu do novih konflikata i još većih migracija.

Na dvodnevnom skupu, tokom kojeg je glavni grad Srbije domaćin više od 40 ministara spoljnih poslova, učestvuju i šefovi diplomatije SAD, Rusije i EU - Džon Keri, Sergej Lavrov i Federika Mogerini, kao i generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland. Takođe, učestvuju predstavnici 57 zemalja članica OEBS-a, kao i 11 zemalja mediteranskih i azijskih partnera, odnosno više od 1.000 delegata i šefova diplomatija.

Na marginama skupa održavan je veliki broj bilateralnih susreta, a najveću pažnju prvog dana Saveta privukao je sastanak Kerija i Lavrova, kao i Lavrova i turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua, prvi put posle obaranja ruskog aviona. Kako je ruskim novinarima izjavio Lavrov posle susreta, posebnog napretka u tom dijalog nije bilo.