Šefovi diplomatije SAD i EU, Džon Keri i Federika Mogerini poručili su u četvrtak, sa samita OEBS-a u Beogradu, da je potrebna zajednička borba protiv terorizma, ali da je za rešenje pretnje koju predstavlja "Islamska država" potrebna smena režima Bašara el Asada u Siriji. Premijer Srbije Aleksandar Vučić upozorio je kako je Balkan i dalje bure baruta kome je potrebna jedna iskra da ponovo eksplodira.
Po mnogima jedan od ključnih susreta dvodnevnog Samita, ruskog i američkog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i Džona Kerija počeo je oko podneva i trajao tridesetak minuta, posle čega je Keri otišao iz "Kombank arene".
Uoči bilateralnih razgovora sa Kerijem Sergej Lavrov je pre svog obraćanja izjavio saučešće zbog ubistva 14 osoba u pucnjavi u Kaliforniji i pozvao na jedinstvo u borbi protiv terorizma.
„To je danas glavni prioritet i sve ostalo mora biti podređeno tome. To je kao i nekadašnja borba protiv nacista. Nećemo dozvoliti da teroristi imaju koristi od nelegalne trgovine raznim stvarima, ali ne možemo biti uspešni ako nam drugi podmeću klipove pod noge, kao što nam se desilo u vazdušnom napadu na Siriju“, poručio je Lavrov.
Keri je, zahvalivši se na izrazima empatije za žrtve u pucnjavi u Kaliforniji, na to uzvratio:
„Previše nas za ovim stolom je poslednjih godina već bilo izloženo sličnim incidentima“, posle čega je nastavio:
„Pozdravljamo odluku britanskog parlamenta da se pridruži antiterositičkoj koaliciji u Siriji, kao i najave Nemačke. Ta dva koraka pokazuju jedinstva i odlučnosti zajednica. Ali bez rešenja na samom tlu jasno nam je da se ova bitka ne može dobiti samo iz vazduha. Deo strategije koju pokušavamo da sprovedemo u Bečkom procesu je da izvršimo političku tranziciju. Ako to učinimo pružamo mogućnost stranama da se približe: tu prvenstveno mislim na sirijsku vojsku i opoziciju“, rekao je Keri.
Drugi susret dana, razgovor Sergeja Lavora sa turskim šefom diplomatije Mevlutom Čavušogluom, prvi je susret dvojice zvaničnika nakon što je oboren ruski avion Su-24, posle čega je usledilo dramatično zaoštravanje odnosa izemđu Ankare i Moskve. Lavrov je nakon susreta izjavio da od turskog ministra "nije čuo ništa novo". "Turski ministar je potvrdio stavove koje su saopštili turski predsednik i premijer. Mi smo potvrdili naše stavove", rekao je šef ruske diplomatije. Povodom optužbi iz Turske da su ruski građani umešani u kupovinu nafte od Islamske države, Lavrov je rekao da je čudno što je to navedeno tek pošto je Rusija iznela tvrdnje o ilegalnoj trgovni naftom. Turski mediji prenose da je Čavušoglu izjavio saučešće ruskom kolegi zbog smrti pilota oborenog aviona.
Vučićevo upozorenje
Otvarajući 22. ministarsku konferenciju OEBS-a, šef srpske diplomatije i predsedavajući OEBS-a Ivica Dačić je poručio da da su ključni zadaci OEBS-a deeskalacija situacije oko Ukrajine, zajednički odgovor na druge transnacionalne pretnje po bezbednost i obnova poverenja i saradnje.
Život u Beogradu tokom samita OEBS: Stanje skoro redovno
Mada je Beograd ovih dana diplomatska prestonica sveta, zbog samita OEBS-a uočljivo je da je organizacija drugačija nego prilikom ranijih poseta svetskih državnika kada su bili blokirani veći delovi grada, što je dovodilo do kolapsa u saobraćaju.
Sastanci na ovom velikom skupu održavaju se u Beogradskoj areni i Palati Srbija, a veći broj učesnika smešten je u hotelu u blizini Ušća. U tom trouglu su najveće mere bezbednosti. OPŠIRNIJE
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je pozvao Ministarski savet OEBS-a da donese zajedničke zaključke i preporuke za rešavanje problema migranata, e upozorio da je Balkan i dalje bure baruta kome je potrebna jedna iskra da ponovo eksplodira.
"Balkan je, ne moram bar ovde bilo koga da pdsećam, i jedna iskra može da zapali značajan deo sveta. Zato ovde pred vama moram da iskažem ličnu bojazan i iskreni strah od mogućnosti od urušavanja balkanske stabilnosti. Srbija jeste čvtrsta i stabilna politički i ekonomski, ali dovoljno je samo nekoliko kriznih situacija bilo gde u regionu; Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Prištini da ceo region ponovo plane. Ovo sam rekao zbog onih koji ne razumeju značaj i važnost sveukupne balkanske stabilnosti“, rekao je Vučić.
"Prisutan je i strah od pojave stranih terorističkih boraca, koji se pridružili ratu u Siriji i Iraku i taj strah raste.... raste i ksenofobija...", upozorio je Vučić.
Potrebne trupe na terenu
Šefovi diplomatije SAD i EU Džon Keri i Federika Mogerini pozvali su inače u prvom delu zasedanja u Beogradu na zajedničku borbu protiv trerorizma i za nalaženje rešenja sukoba u Siriji.
Keri je upozorio kako su za uspešnu borbu protiv "Islamske države" potrebne sirijske ili arapske trupe na terenu, jer se militanti ne mogu poraziti samo vazdušnim udarima.
"Mislim da znamo kako Daeš ("Islamska država") neće biti potpuno poražen zračnim napadima, bez pronalaženja nekih trupa na terenu koje su spremne da se bora protiv njega", rekao je američki državni sekretar.
Keri je rekao da je deo strategije u Beču da se obezbedi politčka tranzicija u Siriji što će omogućiti da se svi ujedine u borbi protiv "Islamske države" - i sirijske snage i opozicione snage.
On je naveo kako se to odnosi na sirijske ili arapske trupe.
Keri sa predstavnicima NVO
Nakon sastanka Džona Kerija sa predstavnicima nevladinih organizacija, predstavnica Helsinškog odbora za ljudska prava, Izabela Kisić, izjavila je za RSE da će "Amerika da nastavi podržavati civilno društvo".
Uoči Ministarskog saveta OEBS, državni sekretar SAD razgovarao je u Beogradu i sa aktivistima civilnog društva iz zemalja Zapadnog Balkana.
"Državni sekretar Keri rekao je da će SAD nastaviti da podržava branitelje ljudskih prava tamo gde su oni ugroženi. Poručio je da će i dalje pridavati veliki značaj ljudskoj dimenziji u okviru OEBS-a. Izuzetno je važno da je u svom govoru pomenuo slobodu izražavanja i slobodu medija. Posebno zato što je to danas prioritet organizacija civilnog društva, i što je to jedan od najznačajnijih dokumenata paralelne konferencije civilnog društva koja je održana uoči minitarskog sastanka OEBS-a. Taj dokument se upravo odnosi na slobodu izražavanja", kaže Kisić. Kompletan izveštaj pogledajte OVDE.
Mogerini je rekla da je za terorizam moguće samo međunarodno rešenje, dodajući da se pretnja od "Islamske države" može otkloniti samo uspostavljanjem mira u Siriji, za šta je dijalog u Beču ključan, te navela da je i sastanak u Beogradu prilka da se ostvari napredak po tom pitanju.
Ona je upozorila, između ostalog, da su konflikti u Siriji, Libiji i na drugim mestima, uz siromaštvo i slabu ekonomsku razvijenost, doveli do problema ne samo u regionu već i Evropskoj uniji, koji, kako je precizirala, nisu viđeni generacijama.
Pozivi Rusiji
Keri i Mogerini su takođe pozvali Rusiju da sarađuje s Ukrajinom i obezbedi sprovođenje sporazuma iz Minska.
Državni sekretar SAD je rekao da je potrebno da Rusija zajedno sa separtistima (u Ukrajini) koje podržava sarađuje u sprovođenju sporazuma iz Minska i obezbedi pristup posmatračima OEBS-a.
Mogerini je rekla da se na Krimu krše ljudska prava, navodeći da je to zabeležil Kancelarija OEBS za demorkatske institucije i ljudska prava (ODHIR).
“Još uvek se sočavamo sa ozbiljnim podelama među nama. Nezakonito anektiranje Krima i destabilizacija istočne Ukranije i dalje ugrožavaju osnovne principe fukncionisanja OEBS-a. Stanje nastalo nelegalnim anektiranjem Krima ostalo je nepromenjeno. Primetno je konstantno kršenje ljudskih prava stanovništva koje čine tamošnje faktičke vlasti. Primirje u istočnoj Ukrajini se formalno pošuje i nasilje je splasnulo u poslenjih godinu dana. Ali strane snage još nisu zbačene, a separatisti i dalje kontorlišu granični pojas”, naglasila je Mogerini.
(Prvi dan samita OEBS-a u Beogradu, RSE/Foto: Vesna Anđić)
Osim krize u istočnoj Ukrajini, rat na Bliskom istoku i izbeglička kriza bile su najznačajnije teme u izlaganjima većine diplomata.
Peter Sijarto, mađarski šef diplomatije – tranzitne države koja je prva ogradila svoje granice što je naišlo na osude dela svetske javnosti, poručio je da ekstremisti Islamske države moraju biti poraženi, ili će Evropa dodatno ispaštati.
“Ovo nam je poslednja šansa koju moramo da iskoristimo, inače će biti prekasno. Ako nismo u stanju da stabilizujemo situaciju oko Evrope i potisnemo ISIL veliki protisak migracija će se nastaviti”, podvukao je Sijarto.
On u Beogradu predstavlja državu kroz koju su izbeglice i migranati, do podizanja ograda, masovno prolazili na putu ka Nemačkoj, svojoj krajnjoj destinaciji i novom domu. Nemačka je i država koja od 2016. od Srbije preuzima predsedavanje OEBS-u.
“Obnavljanje dijaloga i uspostavljanje poverenja bezbednosti biće lajtmotiv predsedavanja”, podvukao je nemački ministar i budući predsedavajući Frank Valter Štajnmajer.
“OEBS raspolaže brojnim instrumentima koji bi mogli da nam pomognu u savladavanju brojnih izazova. U Ukrajini vidimo kako je doprineo smirivanju. Međutim neophodno je da se i dalje radi na uspostavljanju poverenja, pošto je događaj na sirijsko-turskoj granici pokazao koliko su potrebni instrumenti za smanjenje oružanih sukoba, a instrumente bi trebalo modernizovati”, smatra Štajnmajer.
Tokom plenarne sednice otvaranja učesnicima samita su se još obratili Ilke Kanerve, predsednik parlamentarne Skupstine OEBS-a i Lamberto Zanijer, generalni sekretar te međunarodne organizacije nakon čega je to zasedanje zaključeno.
Zanijer je podvukao da zemlje članice treba da budu ujedinjene u borbi protiv ekstremnog radikalizma i terorizma, koja je svuda u svetu postala svakodnevnica, kao i u rešavanju migrantske krize.
"Moramo da pokažemo da kao organizacija činimo sve da sprečimo terorizam", rekao je Zanijer na otvaranju ministarskog sastanka OEBS i dodao da je za to potrebno rešiti probleme unutar društva, podstaći toleranciju i međusobni dijalog.
Dolazak Kerija i Lavrova u Beograd
Keri i Lavrov doputovali su u Beograd u sredu uveče. Na aerodromu "Nikola Tesla" jednog pa drugog dočekao je srpski šef diplomatije Ivica Dačić, da bi se Keri uputio u vilu "Bokeljka" u beogradskom naselju Dedinje gde se susreo sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem.
Keri je, inače, u glavni grad Srbije doputovao iz Prištine, gde se sastao i sa predsednikom Vlade Kosova Isom Mustafom.
Paneli i diskusije biće nastavljeni u petak, te okonačni oko 15 sati završnim govorom predsedavajućeg Dačića i ministra inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajera, koji će se obratiti u svojstvu države predsedavajuće OEBS-om za 2016. godinu.
Skup u kome učestvuje oko 1.000 predstavnika različitih delegacija iz 57 država sveta, obezbeđuje oko 7.000 policajaca, dok je za njegovo praćenje akreditovano 115 medijskih kuća i više od 500 novinara.
Poslednji put skup ovog obima u Beogradu je organizovan 1989. godine kada je tadašnja Jugoslavija bila domaćin Samita nesvrstanih.
*****
Nastavljamo izveštavati o diskusijama i zaključcima Ministarskog saveta OEBS-a.