Zašto Crna Gora održava izbore u jeku krize

Parlamentarni izbori se, prema najavama iz vlasti, definitvno održavaju na jesen, u jeku ekonomske krize koja je dodatno poljuljala i onako klimav standard crnogorskih građana.

Da li ta okolnost sama po sebi ide na ruku opoziciji ili je izborni rezultat uslovljen i brojnim drugim pratećim faktorima?

Univerzitetski profesor i istraživač javnog mnjenja Miloš Bešić u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da, iako pitanje da li će pooštravanje ekonomske krize uticati na rejting vlasti na prvi pogled izgleda jednostavno, u praksi nije baš tako.


„Ono što politička teorija, kada je reč o ponašanju birača, prepoznaje jeste jedna činjenica koja na prvi pogled izgleda paradoksalno ali je vrlo čest slučaj, a to je da u vremenu kada je kriza konzervativnost birača, naročito onih koji glasaju za vlast prosto je vrlo indikativna. Drugim rečima u periodima kada su krize, vrlo je uobičajeno da se građani opredjeljuju za one koji su na vlasti jer postoji neka vrsta racionalnog kalkulusa iz kojeg proističe strah da bez obzira koliko je situacija loša, naročito ekonomska, ona bi se mogla pogoršati eventualnom promenom vlasti. Tako da, sama činjenica da je kriza prisutna, ta činjenica nije dovoljna da bi bitno uzdrmala relativno stabilnu strukturu u DPS-u“, smatra Bešić.

Bešić kaže da je u igri i čitav drugi niz faktora koji će odrediti izborni rezultat na jesen.

„Prvi faktor jeste da se socijalno nezadovoljstvo u ovoj godini prvi put manje-više artikuliše i javno ispoljava, što u određenoj meri može dovesti do delegitimizacije. Čini se da taj empirijski argument još uvek ne stoji budući da rezultati izbora u Herceg Novom i Tivtu i dalje jesu argument sa kojim treba računati i moramo, naravno, gledati u kom pravcu će se to kretati i koliko će to samo vršiti pritisak u izbornoj utakmici. Drugi faktor jeste, ne bih rekao dramatična situacija koja je ovako prilično indikativna sa stanovišta preraspodele moći unutar DPS.

Čini se da je DPS nešto heterogeniji od kada je gospodin Milo Đukanović zvanično napustio pozicije u strukturama vlasti, a ostao na čelu DPS. Ipak ta heterogenost unutar DPS pokazuje da određeni pojedinci soliraju i iskazuju, rekao bih, neku vrstu nesigurnosti u političkoj komunikaciji, što čini mi se građani prepoznaju, a što empirijski identifikujemo u jednom od indikatora u istraživanjima prosto pitanjem šta mislite ko će pobediti na sledećim izborima. Broj onih koji smatraju da će DPS pobediti bi se smanjio, iako je podrška ostala identična“.

Stanišić: Opozicija podmeće nogu Crnoj Gori

Poslanik SNP Aleksandar Damjanović kaže da je vlast svjesna problema sa kojima se suočava pogoršanjem ekonomske i dužničke krize i da je to vjerovatno jedan od razloga što joj se žuri da raspiše izbore.

„Postoji vjerovatno i pokušaj da se prijevremenim izborima preduhitre još teže posljedice ekonomske krize. Zato se na izbore ide, kako ste čuli iz vladajuće partije, na jesen umjesto u martu naredne godine. Apsolutno građanima Crne Gore treba alternativa, pogotovo u ekonomsko socijalnoj sferi. U SNP smatramo da onim što mi nudimo i način na koji bi vodili ekonomsku politiku, da bi to građanima jednostavno trebalo da bude signal da ovog puta ne glasaju vlast već opoziciju“, kaže Damjanović.

U vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, međutim, kažu da su spokojni i da i pored problema sa kojima se država suočava na finansijskom planu vjeruju da će im većina građana ponovo dati glas.

„Sasvim, sasvim je izvjesno da DPS, odnosno koalicija na vlasti nema alternativu koja bi mogla da preuzme vlast i da Crnu Goru povede ka evropskim integracijama. Crnogorska opozicija podmeće Crnoj Gori nogu na svakom koraku i vjerujem da će još dugo vremena proći dok aktuelna vlast dobije alternativu u Crnoj Gori“, rekao je poslanik DPS Obrad Mišo Stanišić.

Miloš Bešić kaže da postoji i treći faktor koji bi trebalo ukalkulisati sa ekonomskom krizom i, kako on kaže - krizom autoriteta u DPS, to je situacija u opoziciji

“Činjenica je da se sve više radi na integraciji opozicije, što svakako proizvodi drugačiju situaciju, koja ne donosi nužno političke promene, ali ujedinjuje sve mehanizme i sve političke snage koje su rezistentne ili pokazuju otpor u odnosu na postojeću strukturu vlasti. To bi bile ključne stvari i mislim da sami element ekonomske krize nije dovoljan da govorimo o smeni vlasti”, zaključuje Bešić.