Dok se Rusija suočava sa porastom krize oko COVID-19, nezavisni aktivisti zbijaju redove da pomognu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom.
Sankt Peterburg, Rusija – Aleksandra Krilenkova je dugogodišnja aktivistica za ljudska prava. Posljednjih mjeseci radila je na kampanji podrške optuženih u takozvanom slučaju Mreža, procesima u vezi terorizma za koje mnogi vjeruju da su namješteni od strane Federalne službe sigurnosti. Takođe, ona je objavila navodna kršenja ljudskih prava u ukrajinskoj regiji Krima, koju je Rusija okupirala 2014. godine.
Sada, kao i ostatak svijeta, Krilenkova se okreće borbi protiv pandemije izazvane bolešću COVID-19.
“Već sam govorila sa svima u mom dijelu zgrade”, rekla je za RSE, zalažući se da, kako bi se Rusija mogla nositi sa ubrzanim pogoršavanjem situacije oko pandemije, građansko društvo mora preuzeti novu i aktivniju ulogu.
Brzo je kreirala grupu Covidarnost, riječ koja je kombinacija riječi COVID i riječi solidarnost. Slogan organizacije je “Solidarnost je zarazna”.
Ova samoorganizovana grupa - koja uključuje aktiviste, pravnike, doktore, psihologe, kompjuterske programere i druge - ima za cilj prepoznavanje, umrežavanje i pomoć lokalnim "grupama za inicijativu" širom zemlje. Grupa razvija standardizovane informativne brošure i protokole prema kojima volonteri mogu pomoći, ali ostati i sami sigurni, starijim osobama i ostalim ranjivim kategorijama ljudi kroz krizno razdoblje pandemije korona virusa.
Krilenkova kaže da Kovidarnost planira da otvori telefonske linije za pomoć kako bi pružila psihološke i pravne konsultacije tokom kriznog perioda.
Zvanično, Rusija je do 25. marta registrovala 658 slučajeva pacijenata sa COVID-19 i bez smrtnih slučajeva, ali ruska radna grupa za borbu protiv korone priznala je dva smrtna slučaja koji su opisani kao starije žrtve koje su imale upalu pluća i umrle od komplikacija. (Centar za pomoć na John Hopkins Univerzitetu u Sjedinjenim Državama koji prati globalno širenje virusa, sada je prijavio tri smrti u Rusiji uključujući i ova dva prethodna slučaja i treći za koji su zvaničnici rekli da je bio uzrokovan krvnim ugruškom.)
I pored porasta slučajeva, Rusi i dalje skeptični
Tokom dvije decenije vladavine predsjednika Vladimira Putina mlado rusko civilno društvo našlo se na udaru oštrih napada. Neke nezavisne organizacije su bile prisiljene da se registruju kao “strani agenti” i bile su odsječene od mnogih ključnih domaćih i stranih izvora finansiranja. Širom zemlje aktivisti su maltretirani, napadani, zatvarani i novčano kažnjavani.
Pored toga, pseudo-nevladine organizacije u službi Kremlja - takozvane vladine nevladine organizacije ili GONGO - osnivane su kako bi marginalizovale prave izvorne inicijative.
Projekti kao što je inicijativa Krilenkove već se susreću sa “konkurencijom” kao što je Svi zajedno 2020, očigledno slična volonterska organizacija koju je oformio Sveruski narodni front (ONF) koji je produkt Kremlja sa ciljem da pruži podršku Putinu i često djeluje kao partner vladajućoj partiji Ujedinjena Rusija. Projekat Svi zajedno 2020 je zajednička akcija sa nevladinom organizacijom iza koje stoji država, Rusija zemlja mogućnosti, organizacija koja je “kreirana 2018. na inicijativu predsjednika Vladimira Putina” i Predsjedničkog fonda za donaceije.
Poziv na akciju
U objavi na Facebooku od 20. marta Krilenkova je ustvrdila da se ljudi u trenutnim okolnostima ne bi trebali oslanjati na masovne programe sa armijom volontera.
“Svi moramo pomoći jedni drugima”, napisala je. “Ja sam već počela. Pridružite mi se!”
I drugi brzo reaguju na izazove. Ruski internet portal Mail.ru kreirao je jednostavne formulare koji se mogu preuzeti putem interneta za ljude koji su spremni pomoći svojim komšijama kod kupovine namirnica ili lijekova. “Udružimo se da pomognemo”, poziv je ove kompanije na akciju.
Grupa iz jednog kvarta u Sankt Pereburgu, u dijelu grada Čornaja rečka napravila je sličan projekat pozivajući starije da ih kontaktiraju ako im treba pomoć. “Mi smo vaše komšije, mi brinemo za vas!”, piše na pozivu ove inicijative.
“Naš aktivni tim broji 10 ljudi, a ukupno imamo 30 učesnika”, rekao je organizator Pavel Čuprunov. “Prethodno smo organizovali čišćenje smeća i nadgledanje izbora i slične stvari. Počeli smo našu kampanju (o korona virusu) tek nedavno, ljudi dobro reaguju, iako sam ja lično pomogao samo dvijema starijim ženama.”
“Svakom aktivisti dodijeljen je jedan stambeni blok”, nastavlja. “Glavna stvar sada jeste da se kaže starijima da oni imaju ovu mogućnost za pružanje pomoći. Hoće li to iskoristiti ili ne, to je na njima.”
Takođe, u Sankt Peterburgu, nevladina organizacija za pravnu pomoć Agora je 19. marta otvorila telefonske linije za pružanje pravne pomoći kod stvari koje se tiču pandemije korona virusa. U prvih nekoliko dana projekta više od 150 ljudi je zvalo zbog konsultacija. Mnoga od pitanja tiču se uslova karantina i kazni za njegovo narušavanje ili procedura za povrat novca od putovanja koja su otkazana.
Dodatno, oni koji zovu pitali su za prisilnu hospitalizaciju te pitanja oko slobode govora i ponašanja policijskih službenika u ovim uslovima.
“Morali smo da se uključimo”, rekao je portparol Agore Vadim Meščerjakov za RSE, “pošto pandemija pogađa tako veliki broj ljudi… Odlučili smo da započnemo projekat jer Rusija nema centre – državne ili private – koji bi pružili pravnu pomoć građanima.”
“Odbačeni” u karantinu
Agorin advokat Stanislav Seleznjov kaže da mnogo ljudi koji zovu su ljudi u karantinu i koji se osjećaju odbačeno bez informacija.
“Po pravilu, to su ljudi koji su se dobrovoljno prijavili u bolnice”, kaže Seleznjov. “Sada su u karantinu i ne daju im se nikakve informacije. Ili im se daju kontradiktorne informacije. Neki od njih su dali uzorke na testiranja prije tri, četiri, deset ili petnaest dana i još uvijek nemaju retultate. Nisu otpušteni iz bolnice i nije im rečeno da li su njihovi rezultati pozitivni ili negativni.”
Agora sakuplja takve informacije i prijavljuje ih Ministarstvu zdravlja.
Još jedna samonikla inicijativa je onlajn peticija koja poziva na moratorijum na hipotekarne kredite do najmanje 20. maja. Više od 160.000 ljudi potpisalo je ovu peticiju do 25. marta.
“Više od 3.5 miliona ljudi, ekonomski najaktivnijih ruskih državljana, ne mogu ostati kod kuće zato što se od njih traži da mjesečno plaćaju kredite”, ukazuje ova peticija. “Pauzirani krediti reduciraju stres i pomažu ljudima da produže vremenski svoje planove tako da mogu ostati kod kuće i pregrmjeti najgori period infekcije.”
Još jedan projekat, Antijob.net postavio je sebi u zadatak da zaštiti radnike tokom pandemije korona virusa tako što će prikupljati podatke o nezadovoljavajućim uslovima na radu i savjetujući ljude koji su “samozaposleni” ili u nekim sličnim uslovima zapošljavanja, pružajući informacije o tome kakvu zaštitu mogu očekivati prema svojim ugovorima o radu.
“Trenutna situacija je groteskna”, rekao je organizator projekta Andrej Maljgin. “Ljudi koji žele da urade ono što je u njihovoj moći da bi ograničili virus tako što će ostati kod kuće ne mogu si priuštiti samoizolaciju ili čak ostati kod kuće ako su bolesni ili se valjano odmoriti tokom vikenda”.
Internetski gigant Yandex je 20. marta napravio presedan najavom da će pružiti finansijsku pomoć svojim vozačima i dostavljačima koji su zaraženi ili koji moraju u karantin.
Alijansa ljekara u akciji, nezavisno udruženje medicinskih profesionalaca, informisalo je vlasti o nedovoljnoj pripremljenosti mnogih bolnica uključujući i kritični nedostatak medicinskih zaštitnih maski.
Facebook Forum