Nakon što su makedonske vlasti otvorile granicu ka Grčkoj, na hiljade izbeglica sa Bliskog Istoka ponovo su na putu ka zemljama Evropske unije. Na tom putu prolaze kroz Srbiju, gde se zadržavaju nekoliko dana, tek da na kratko predahnu i odmore se od gotovo jednomesečnog iscrpljujućeg putovanja.
Na Autobusku stanicu u Beogradu autobusi sa izbeglicama iz Preševa pristižu tokom celog dana. Iz jednog tek pristiglog autobusa izlazi Haret, 25-godišnji momak iz Dare, grada na jugozapadu Sirije.
Haret i njegova grupa u nedelju su bili na grčko-makedonskoj granici. Zna da je tamo prethodnih dana bilo napeto otkako je Soplje na nekoliko dana zatvorilo granicu za izbeglice, ali on je, kako kaže, lako prošao.
„Moja grupa nije imala problema. Ali, kada smo ušli u Makedoniju, na železničkoj stanici smo sreli prijatelje s kojima smo živeli u Izmiru. Rekli su nam da su danima spavali na granici sa Makedonijom. Ali, moja grupa je za pola sata ušla u Makedoniju“, objašnjava naš sagovornik.
Monzer Abu, 28-godišnji Sirijac iz Rake, grada u kojem je sada sedište takozvane Islamske države, nije bio te sreće. Prema njegovim rečima, makedonska policija je bila brutalna.
„Bilo je veoma loše“, kaže. „Bili su veoma ljuti. Hteli su da nas kazne, ali srećom niko iz moje grupe nije povređen, hvala bogu. Na makedonskoj granici su bili ljudi iz Ujedinjenih nacija. Oni su nam pomogli da pređemo.“
Podsetimo, makedonska policija je u petak šok-bombama i pendrecima pokušavala da spreči stotine izbeglica da probiju bodljikavu žicu na granici. Granica je u međuvremenu ponovo otvorena, nakon čega je, prema podacima UNHCR-a, više od 7.000 ljudi ušlo u Srbiju u noći između subote i nedelje.
Ahmet Haljimi, sekretar Crvenog krsta u Preševu, gde je izgrađen Prihvatni centar za izbeglice, izjavio je da se, nakon što se registruju i uzmu pakete hrane i vode, izbeglice ne zadržavaju tamo, već da nastavljaju put prema Beogradu vozovima i autobusima.
Kada dođu u glavni grad Srbije, najveći broj ovih ljudi privremeno utočište nađe u obližnjem parku, nedaleko od Autobuske stanice. Cisterne sa vodom i osam mobilnih toaleta jedina su zvanična pomoć koja im je bila omogućena do ponedeljka, kada je u Nemanjinoj ulici broj 3, nedaleko od parka, otvoren Info centar u kojem izbeglice mogu da dobiju informacije o centrima za azil, pravnu i psihosocijalnu pomić, a na usluzi su im i kompjuteri i besplatan wi-fi. Osim toga, sve se svodi na ličnu inicijativu pojedinaca, građanki i građana koji donose hranu, odeću, lekove i ostale potrepštine.
Iako je premijer Srbije Aleksandar Vučić prošle sedmice obišao park i obećao dodatnu pomoć u ćebadima i opremi za bebe, ljudi koji tamo provode vreme čini se da nisu osetili poboljšanje. Naš sagovornik Monzer Abu u Beograd je stigao u nedelju. Noć je proveo u parku, pod vedrim nebom.
„Tako je hladno. Niko nas ništa nije pitao, nikog nije briga. Policajci dođu i odu. Niko nam ništa nije dao. Ujutro deca plaču, nikog nije briga. Mislim da nas ljudi ovde ne vole. Niko nije došao da pita treba li nam neka pomoć, niko iz Ujedinjenih nacija, iz vlade... Ništa... Pogledajte kakva je situacija s toaletima. Sedam dana se nisam okupao niti promenio odeću. Jako je loše“, kaže Monzer koji je u Siriji studirao na Fakultetu prirodnih nauka.
U takvim uslovima ovi ljudi se zadržavaju u Beogradu tek nekoliko dana. Haret nam kaže da će ovde prikupiti snagu za nastavak puta ka EU.
„Ovde ću ostati samo jedan dan. Hoću malo da se odmorim. Gotovo mesec dana me prate samo problemi, tako da ću ovde biti jedan dan, a onda ću pokušati da uđem u Mađarsku. Čuo sam da će Mađari zatvoriti granicu, ali nas Sirijce vodi nada. Pokušavaću iznova i iznova“, kaže nam ovaj mladić koji je "u prošlom životu", pre nego je spakovao ranac i otisnuo se na neizvesno putiovanje, bio profesor engleskog jezika i književnosti.
