Pred Crnom Gorom je cjelokupna odgovornost za upravljanje programimana koji se tiču prekogranične saradnje Crna Gora - Albanija i Crna Gora - Kosovo u okviru IPA II do 2020. godine, ocijenjeno je na otvaranju Zajedničkog tehničkog sekretarijata u Podgorici.
Crna Gora je do sada, bez sumnje, sa najvećim mogućim uspjehom vodila bilateralne programe prekogranične saradnje, ocijenio je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Podgorici Mitja Drobnič i naglasio da će ove zemlje, korisnice programa IPA II, imati pomoć EU koja je „posvećena zajedničkom radu na zajedničkim ciljevima“.
„Politika proširenja Evropske unije (EU) na zapadnom Balkanu ne može da efikasno djeluje bez prekogranične sradnje. To je pokazalo iskustvo, jer nijedna zemlja nije sama za sebe nego je uključena u taj sistem. Tako da je prekogranična saradnja važan dio i kompletno čitavog procesa i uključivanja u Evropsku uniju bez obzira na to na kom stepenu se država nalazi. Znamo da je Crna Gora vodeća i da već pregovara, ali i ostale države - za njih je značajno da učestvuju u toj prekograničnoj saradnji. I zbog toga je ona počela 2007. godine i do danas je već donijela nekoliko značajnih rezultata“, kazao je Drobnič.
Inače, ukupan novčani fond koji je EU opredijelila u okviru IPA II za projekte Crna Gora - Albanija i Crna Gora - Kosovo u naredne četiri godine je nešto malo veći od 20 miliona eura.
Nakon uspješno realizovanih projekata iz IPA I otvaranjem Zajedničkog tehničkog sekretarijata u Podgorici nastavlja se dosadašnja uspješna saradnja, koja ima za cilj poboljšanje kvaliteta života građana u pograničnim regijama, poručio je državni sekretar za evropske inegracije i nacionalni koordinator za IPU Aleksanadar Andrija Pejović.
„Ukupno, skoro 12 miliona za program sa Albanijom i 8,4 miliona za program sa Kosovom. Imaćemo prilike, dakle, da upravo kroz ovaj Sekretarijat koji će početi sa radom, koji danas otvaramo, upravljamo ovim sredstvima da organizujemo, ono što je bila karakteristika i prošlih programa. A to su: redovni informativni dani, povezivanje partnera, traženje učesnika u procesu koji bi trebalo da zajednički kreiraju nove projekte u okviru ovih 20 miliona koliko nam je na raspolaganju. Treba reći da su nam ciljevi, kroz ova dva nova programa, uključeni opet na podizanje standarada i kvaliteta života ljudi u graničnim područjima, koja dotiču programe, poštovanje zajedničke kulturne iprirodne baštine. Ali imamo i tri tematska prioriteta-podsticanje zapošljavanja, zaštita životne sredine i podsticanje turizma kulturne i prirodne baštine“, rekao je Pejović.
Pored programskih ciljeva ovakav vid prekogranične saradnje, smatra Pejović, predstavlja nastavak uspješne saradnje ove tri zemlje.
