Šta znače zahtevi opozicije pred beogradske izbore?

Leks specijalis ili poseban zakon.

To je zahtev najjače opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" iznet uoči ponavljanja beogradskih izbora, najavljenih za 2. jun.

Njime bi se, kažu, omogućilo formiranje komisije za nadgledanje izbora, revizija biračkog spiska i primena svih preporuka ODIHR-a.

Ali i da svi lokalni izbori planirani za proleće ove godine budu održani 2. juna a ne samo beogradski.

Sve to traži se u cilju sprečavanja bilo kakvih potencijalnih malverzacija na predstojećim ponovljenim izborima za vlast u prestonici Srbije.

Nakon izbora 17. decembra 2023, nijedna grupacija nije dobila većinu glasova kojom bi osvojila vlast u Beogradu.

Deo opozicije optužio je vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) za prekrajanje izborne volje dovođenjem birača koji ne žive u Beogradu.

I domaća posmatračka misija Crta ocenila je da su migracije birača uticale na rezultat beogradskih izbora.

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) je u svom izveštaju o decembarskim izborima dala 25 preporuka za unapređenje izbornih uslova.

Vlasti u Srbiji odbacile su bilo kakve optužbe o izbornoj krađi.

Predstavnici proevropske koalicije "Srbija protiv nasilja" kažu da su dokument o izbornim zahtevima pripremili sa desnom koalicijom NADA i sa građanskom inicijativom ProGlas.

Na inicijativu ProGlasa, predstavnici ovih koalicija potpisali su 9. marta "Dogovor za slobodne i poštene izbore".

RSE donosi pregled zahteva opozicije i šta oni znače.

Lex specialis

Lex specialis sa privremenim važenjem trebalo bi da omogući da se zahtevi opozicije ispune pre održavanja beogradskih izbora.

To je specijalni zakon koji se odnosi na jedan konkretan slučaj ili problem za koji se donosi.

Lex specialis menja opšti zakon. Niime se može dodatno definisati ono što je propisano opštim propisom ili predvideti izuzetak u posebnom slučaju.

Lex specialis je do sada više puta usvajan u Srbiji.

Početkom 1997. ovakvim zakonom je priznata pobeda opozicije na lokalnim izborima u Beogradu i drugim velikim gradovima, poput Niša, Kragujevca i Novog Sada.

Tada je lex specialis usvojen posle tromesečnih protesta građana zbog izborne krađe i poziva OEBS-a režimu Slobodana Miloševića da prihvate preporuke njihovog tadašnjeg specijalnog izaslanika Felipea Gonzalesa.

Gonzales je saopštio krajem decembra 1996. da je Komisija OEBS-a utvrdila da je opoziciona koalicija Zajedno pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština.

Lex specialis je usvojen i u slučaju izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa "Beograd na vodi", kao i zbog konverzije stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima.

Nedavno je ovakav poseban zakon usvojen i za izložbu EXPO čiji domaćin će biti Beograd 2027. godine

Komisija za kontrolu izbora

Komisiju za kontrolu izbora trebalo bi da formira Skupština Srbije a članovi bi bili predstavnici vlasti, opozicije i organizacija civilnog društva.

Komisija bi, prema predlogu opozicije, imala nadzorna i izvršna ovlašćenja.

To pre svega podrazumeva stalni nadzor nad biračkom spiskom.

Komisija bi imala ovlašćenje da traži i prikuplja informacije o pritiscima na birače i zloupotrebi javnih resursa, kao i da pokreće postupke za zaštitu prava zaposlenih u državnim institucijama koji trpe pritiske u vezi sa izborima.

Opozicija predlaže i da komisija ima nadzorna ovlašćenja u odnosu na izborne komisije, organe državne uprave i jedinice lokalne samouprave, kada je reč o sprovođenju izbora.

Komisija bi, prema predlogu, mogla i da inicira postupke pred nadležnim državnim organima, koji bi se rešavali po hitnom postupku.

Prelazna vlada

Prelazna vlada od raspisivanja do održavanja izbora je zamišljena po uzoru na Severnu Makedoniju.

Predlaže se kao dugoročno rešenje za naredni period.

Opozicija bi predlagala ministre u dva resora – za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i za unutrašnje poslove.

U ingerenciji prvog resora je birački spisak, a drugog prijavljivanje prebivališta.

U Severnoj Makedoniji se 100 dana pred parlamentarne izbore formira tehnička vlada.

U njoj najveća opoziciona partija dobija dva ministra – za unutrašnje poslove i za rad i socijalnu politiku, i tri dopunska zamenika ministara – za finansije, za poljoprivredu i za informaciono društvo i administraciju.

Takvo rešenje se u Severnoj Makedoniji primenjuje od 2016. godine i krajem januara je formirana treća prelazna vlada uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su zakazani za april i maj.

Srbija je imala prelaznu, tehničku vladu koja je formirana u oktobru 2000. nakon pobede opozicije na izborima za predsednika Jugoslavije.

Funkcionisala je nekoliko meseci na osnovu sporazuma o kolektivnom upravljanju vladom do prevremenih parlamentarnih izbora.

Na čelu ministarstava policije, finansija, pravde i informisanja, nalazili su se koministri iz do tada vladajuće Socijalističke partije Srbije, te dve opozicione grupacije – Demokratske opozicije Srbije (DOS) i Srpskog pokreta obnove (SPO).

Deset drugih ministarstava vodili su socijalisti, osam DOS i tri SPO.

Birački spisak – kontrola i revizija

Opozicija zahteva regulisanje biračkog spiska pre raspisivanja prvih narednih izbora.

To bi, prema predlogu opozicije, podrazumevalo da tim domaćih i međunarodnih stručnjaka, koje bi imenovala opozicija, izvrši kontrolu biračkog spiska.

Takođe se zahteva kompletna i nezavisna revizija biračkog spiska, uključujući terensku kontrolu koju bi sprovela nezavisna komisija prema predlogu koji je uradila domaća nevladina organizacija Crta.

Crta je, između ostalog, preporučila da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo brže i efikasnije da postupa po zahtevima vlasnika nepokretnosti koji sumnjaju da su nepoznata lica prijavljena na njihovoj adresi.

Među preporukama su i sprečavanje nezakonite prijave prebivališta i redovno objavljivanje i ažuriranje statističkih podataka o prijavama i odjavama prebivališta.

Među ključnim preporukama ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa u Srbiji su revizija biračkog spiska, preduzimanje mera za sprečavanje zloupotrebe službenih i državnih resursa, kao i sprovođenje pravnih i institucionalnih načina nadzora kako bi se sprečilo zastrašivanje i pritisci na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama.

Šest meseci prebivališta u Beogradu

Među predlozima opozicije je i da na lokalnim izborima u Beogradu mogu da glasaju samo građani koji imaju prijavljeno prebivalište u opštini i gradu najmanje šest meseci.

Na dan kada su održani vanredni izbori, 17. decembra prošle godine, novinarske ekipe i aktivisti opozicionih partija su kod Beogradske arene u Novom Beogradu snimili na desetine autobusa koji su dovozili glasače iz susednih zemalja.

Reč je mahom o državljanima Bosne i Hercegovine, preciznije bh. entiteta Republika Srpska.

CRTA je zabeležila organizovano dovođenje birača iz drugih gradova Srbije i inostranstva u Beograd, kao i više punktova koji su služili kao logistički centri, odakle su birači upućivani i sprovođeni na biračka mesta u raznim delovima glavnog grada.

RSE je zabeležio svedočenje muškarca iz Rudog, grada na istoku BiH, koji je ispričao da je imao dva prebivališta – u Rudom i Beogradu, iako zakoni Srbije i BiH ne daju takvu mogućnost.

Takođe je rekao da je na dan izbora krajem 2023. zajedno sa još meštana Rudog dovezen autobusom u glavni grad Srbije, gde je dobio ceduljicu sa informacijama o lokaciji na kojoj će glasati.

Novinari RSE razgovarali su i sa pojedinim prevoznicima koji su na izborni dan vozili glasače iz Rudog, ali i iz drugih bh. gradova poput Foče, Višegrada, Novog Goražda i Čajniča.

Smena u REM-u i novo rukovodstvo RTS-a

Opozicija zahteva smene u Regulatornom telu za elektronske medije (REM).

REM je samostalan i nezavisan organ koji, između ostalog, kontroliše da li medijske kuće poštuju svoje obaveze.

Prema predlogu opozicije do izbora novih članova, nezavisna komisija bi prekontrolisala sve pritužbe na koje REM nije reagovao.

Takođe se predviđa izbor novog upravnog odbora i generalnog direktora Radio televizije Srbije (RTS), kao i glavnog urednika.

Sugeriše se i da bi parlament trebalo da usvoji obavezujuće uputstvo za zabranu govora mržnje, širenje laži, unapređenje samoregulacije i pojačani spoljni nadzor.

Garantovanje nezavisnosti REM-a i efikasno rešavanje prekršaja uočenih tokom medijskog monitoringa nalazi se i među preprukama ODIHR-a.

U izveštaju Crte se navodi da je REM ponovo demonstrirao skoro potpunu nezainteresovanost za obezbeđivanje ravnopravnosti učesnika izbora u medijima.

Crta je takođe navela da su najuticajniji mediji, uključujući i Javni medijski servis RTS, izložili građane "ekstremnoj propagandnoj ofanzivi".

Nosilac liste ne može biti neko ko nije kandidat

Na listi zahteva opozicije nalazi se i ukidanje mogućnosti da nosilac liste bude neko ko nije kandidat na toj listi.

Nosilac svih lista vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) bio je predsednik Srbije i član predsedništva ove stranke Aleksandar Vučić.

Nekoliko meseci pred beogradske izbore 2018. godine, Vučić je izjavio da su to poslednji izbori u glavnom gradu na kojima će lista SNS-a nositi njegovo ime.

Međutim, to se nije desilo, pa se ime predsednika države našlo u nazivu liste naprednjaka na lokalnim izborima 2022. i 2023. godine.

ODIHR je u svom izveštaju ocenio da je predsednik Srbije, iako nije bio kandidat na decembarskim izborima, preuzeo centralnu ulogu u kampanji kroz intenzivno učešće u događajima SNS-a, televizijskim nastupima u kampanji i na bilbordima, "dajući neprikladnu prednost svojoj stranci".

U izveštaju Crte navedeno je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iako nije bio kandidat, zauzeo na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću gotovo trećinu vremena u udarnim terminima i dve trećine vremena u informativnim programima.

Zakon ne zabranjuje da nosilac liste bude osoba koja nije kandidat za poslanika ili odbornika.

Crta je prethodnih godina tražila da se izmeni Zakon o lokalnim izborima, te da nosilac liste na lokalnom nivou mora biti i kandidat na tim istim izborima.

Taj predlog do danas nije prihvaćen.