"Opozicija u Srbiji ne želi nove izbore pod starim uslovima", rečeno je iz nekoliko parlamentarnih stranaka koje nisu deo vlasti za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kao odgovor na građanske proteste nakon dva masovna ubistva koja su u maju potresla društvo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio je vanredno glasanje.
"Prvo mora da ispuni zahteve protesta, pa onda možemo da govorimo o ostalom. Bilo bi pogrešno da na izbore idemo pod uslovima sveprisutnog nasilja", kaže Marinika Tepić, iz proevropske Stranke slobode i pravde (SSP) sa 15 poslanika u parlamentu.
Izbora nema u zahtevima parlamentarne opozicije, koja je formalni organizator građanskih protesta, već se traži zaustavljanje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru Srbije.
"Nije problem, kada god hoće izbore dobiće ih. A da li će da budu samo u Beogradu ili i pokrajinski i republički, polako", rekao je Vučić 14. maja na konferenciji za štampu.
Ponuda kao odgovor na 'građanski bunt'
Ponudu je izneo iako ih opozicija ovom prilikom nije pominjala. "Demokratske i fer izbore za sve učesnike", bezuspešno traži opozicija u Srbiji poslednjih deset godina.
Protesti "Srbija protiv nasilja" protiv aktuelne vlasti do sada su pet puta održani u Beogradu:
Transparentima protiv nasilja na protestu u Beogradu
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OEBS, koja je posmatrala i izbore prošle godine u Srbiji, ocenila je nakon glasanja u aprilu 2022. da je izborni proces održan u nejednakim uslovima u kojima su nosioci javnih funkcija bili favorizovani.
"Vučić se hvata izbora kada god ima nekakav problem. Tako je i ovog puta, zato što zna da sada na njima lagano može da odnese pobedu. To je njegov način političke vladavine", kaže za RSE Ivana Petronijević Terzić, analitičarka nevladine organizacije Istraživačko-izdavački centar Demostat.
Protesti "Srbija protiv nasilja" protiv aktuelne vlasti do sada su pet puta održani u Beogradu.
Dok šef države nudi izbore kao odgovor na masovne građanske proteste, ključni zahtevi koji su sa njih saopšteni su - "oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi (Happy) zbog rijaliti emisija sa elementima nasilja, zabrana takvih programa i novinskih tabloida koji promovišu agresiju i smena Saveta regulatornog tela za elektronske medije (REM)".
Aleksandar Jovanović, iz opozicione građanske koalicije Moramo-Zajedno sa osam skupštinskih mandata, kaže da je najbitnije ispunjenje zahteva, pa gradski izbori.
"Mi samo treba da se na protestima okupljamo što više. Da se to pretvori u opštenarodni pokret koji će nastupiti na izborima u Beogradu i sa vlasti smeniti Srpsku naprednu stranku. Onda idu redovni lokalni i pokrajinski izbori u maju, pa dalje sve po zakonu o izborima", dodao je Jovanović.
Uslov smena ministra policije i direktora BIA
Protesti u Srbiji počeli su nakon masovnih ubistava u kojima je početkom maja u dva odvojena slučaja u dva dana u Beogradu i okolini Mladenovca stradalo 18 ljudi. Mesec dana od tragedije u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", u kojoj je 13-godišnji učenik ubio devet đaka i radnika obezbeđenja i ranio šestoro dece i nastavnicu, obeleženo je i protestom u Beogradu 3. juna.
Građani pozivaju vlast i na institucionalnu odgovornost u sektoru bezbednosti, te zahtevaju smene direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je 4. juna da nije za smenu Gašića.
"On je jedan od najboljih od nas. Niko u svetu ne bi optužio policiju i državno rukovodstvo zbog masovnih ubistava. To će ući u istoriju beščašća", naveo je Vučić.
'Odlazak Vučića jedino rešenje'
Boško Obradović, iz desničarskog Pokreta Dveri-Patriotski blok sa šest mandata u parlamentu, kao jedino rešenje vidi ostavku predsednika Vučića i vlade.
"Uz to, potrebna je prelazna tehnička vlada koja bi rukovodila zemljom u narednih šest meseci do godinu dana. Njen ključni zadatak bio bi da obezbedi slobodu medija i poštene izbore", naveo je Obradović za RSE.
Šaf države Vučić ponovio je 4. juna da neće ispuniti taj zahtev.
"Mogu da zaustave te maštarije. Prelazne vlade neće biti dok sam ja predsednik, jer bi to bila vlada interesnih grupa, tajkuna i stranaca", rekao je Vučić na Danu policije.
Opozicija u Srbiji insistira na objektivnom informisanju smatrajući da su više od decenije izborni uspesi Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke u velikoj meri zasnovani na dominaciji na najvećim televizijama.
Po analizi Udruženja građana Biro za društvena istraživanja (BIRODI) čiji rezultati su predstavljeni u maju, na javnom medijskom servisu Radio Televizija Srbije (RTS) predsedniku Vučiću je od decembra dato najviše prostora (23 odsto od svih aktera) u glavnoj informativnoj emisiji u kojoj, tvrdi BIRODI, do juna nijednom nije kritikovan.
Ova organizacija navodi da je monitoringom ustanovila da je o Vučiću izveštavano u skoro 37 odsto informativnog programa RTS-a, privatnih televizija sa nacionalnom pokrivenošću Pink, Happy, B92 i Prva, i kablovskoj N1. BIRODI je saopštio da je u tim medijima parlamentarna opozicija imala 3,7 odsto prostora.
"Izbori u uslovima zatvorenih medija za opoziciju nisu pravo rešenje. Opozicija bi trebalo da artikuliše energiju građanskog protesta i da se ujedini. Da isposluje da vlast ispuni aktuelne zahteve, pa da se onda ide u izborni proces", smatra Ivana Petronijević Terzić, iz Demostata.
Vlast najavila 'važne vesti'
Premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je 4. juna da je pozvala Vučića da za tri dana bude na sednici Vlade Srbije na kojoj će biti donete "strateške odluke koje će odrediti budućnost države". Vučić je potom objavio da će 6. juna u javnost izaći sa novim "važnim političkim i ekonomskim vestima". To je deo štampe protumačio kao moguću najavu raspisivanja izbora i rekonstrukcije vlade.
Aleksandar Jovanović, iz koalicije Moramo-Zajedno, ocenio je da to nije opcija.
"Vlada u suštini ne postoji jer sve odlučuje Vučić. Ništa tu nema za rekonstruisanje. Ako raspusti vladu, zna se šta sledi - izbori", naveo je Jovanović.
Sredinom maja Vučić je rekao da proteste tumači kao poziv na novo glasanje o poverenju vlasti i mesec septembar najavio kao mogući termin za, kako se izrazio, "demokratske izbore". Zvanična odluka o tome za sada nije doneta.
"Rekonstrukcija vlade ne može da reši probleme. Što se tiče izbora, na okruglom stolu opozicije i vlasti trebalo bi dogovoriti fer uslove, vrstu i termin njihovog održavanja", naveo je lider Dveri Boško Obradović.
Poslednji opšti izbori u Srbiji bili su 3. aprila 2022. i održani su godinu i po dana od formiranja tadašnje vlade. Na njima je lista "Aleksandar Vučić" osvojila 120 mesta u parlamentu, a Vučić je novi mandat na funkciji predsednika države dobio u prvom krugu.
Najviše mandata posle Vučićeve koalicije osvojila je opoziciona lista okupljena oko SSP-a "Ujedinjeni za pobedu Srbije" (38), Zeleno-leva koalicija Moramo (12), te desno orijentisane koalicije NADA (15) Dveri (10) i Zavetnici (10).
Protest do ispunjenja zahteva
Funkcionerka SSP-a Marinika Tepić kaže da će protest trajati do ispunjenja zahteva.
"Aleksandar Vučić je posle izbora u Beogradu prošle godine obećao da će za godinu dana raspisati nove. To nije učinio. Njegova reč više ništa ne vredi", navela je Tepić.
Što se tiče Srbije, Brisel je fokusiran na kosovsko pitanje. Iluzorno je očekivati da nam oni reše unutrašnje probleme.- Ivana Petronijević Terzić, Demostat
Evropska unija (EU), za čije članstvo Srbija konkuriše kao zemlja kandidat, za sada se nije izjasnila o građanskim protestima u Beogradu. Delegacija Evropskog parlamenta (EP) početkom juna u poseti Beogradu aktere je pozvala na odgovorno ponašanje.
"Ključno je da građani mogu mirno i bezbedno da iskažu mišljenje. Računamo na policiju i vlasti da obezbede siguran prostor za proteste", saopštio je EP 3. juna.
Ivana Petronijević Terzić, iz Demostata, smatra da EU trenutno ima druge prioritete.
"Što se tiče Srbije, Brisel je fokusiran na kosovsko pitanje. Iluzorno je očekivati da nam oni reše unutrašnje probleme, već bi trebalo da nađemo način da sami uspostavimo punu demokratiju."
Od preuzimanja funkcija u državi 2012. aktuelna vlast u proseku svake dve godine organizuje izbore. Prošle godine SNS sa osvojenih 120 mandata prvi put nije sam uzeo većinu u Skupštini Srbije.
Na izborima 2014. dobio je 158 mesta i mogao samostalno da formira vladu.
Dve godine posle, naprednjaci su osvojili 131 mandat, dovoljno da oforme izvršnu vlast.
Na izborima 2020, koje je bojkotovao deo opozicije, SNS je dobio 188 poslanika od ukupno 250 mesta u Skupštini Srbije.
Facebook Forum