Ministarstvo pravde Republike Srbije prosledilo je Višem sudu u Novom Sadu zahtev crnogorskog Ministarstva pravosuđa da se Veselin Vukotić isporuči Republici Crnoj Gori radi izdražavanja kazne, ili eventualnog ponavljanja postupka – saznaje RSE u ovom sudu.
Crna Gora traži izručenje Veselina Vukotića iz Srbije jer je, zbog ubistva Duška Boškovića 1997. godine u Kotoru, osuđen na kaznu zatvora od 20 godina. Zahtev za njegovim izručenjem Crnoj Gori uputila je i grupa intelektualaca i građana u pismu upućenom predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Pedesetogodišnji Vukotić, rođeni Nikšićanin koji ima državljanstva Srbije i Crne Gore, uhapšen je pre Nove godine u Novom Sadu, ali je pušten posle petnaestominutnog saslušanja, jer je istražnom sudiji pokazao rešenje Ministarstva pravde Srbije da mu se, iz zdravstvenih razloga, prekida izdržavanje kazne zatvora do aprila.
Veselin Vukotić nakon hapšenja u Španiji
“Kada je priveden Veselin Vukotić po tada raspisanoj poternici suda u Podgorici, istražni sudija je, imajući u vidu da se on nalazi u prekidu izdržavanja kazne i da je dozvoljeno ponavljanje postupka, procenila da se nisu ispunili zakonski uslovi da on bude u ekstradicionom pritovru, te je on nakon saslušanja pušten, sa napomenom da se tada nalazio pri prekidu izdržavanja kazne na osnovu odluke Ministarstva pravde”, kazala je Svetlana Tomić Jokić, portpatrolka novosadskog Višeg suda.
Vukotić je prethodno 2006. godine uhapšen u Španiji, sa lažnim hrvatskim pasošem. Zbog optužbe da je 1990. po nalogu srpske tajne službe ubio emigranta Envera Hadrijua, u zatvoru u Belgiji ostao je do decembra 2008, nakon čega ga je izručen Srbiji.
Svetlana Tomić Jokić izjavila je za RSE da je zahtev crnogorskog Ministarstva pravosuđa da se Vukotić isporuči Republici Crnoj Gori stigao u novosadski Viši sud, te da će on, po preporuci srpskog ministarstva, biti razmatran po hitnom postupku.
“Kada Viši sud donese rešenje o tome da li ima ili nema uslova da se on isporuči, takva odluka ide na preispitivanje u Apelacioni sud u Novom Sadu, čija odluka ovog suda je konačna, ali u vidu predloga ona ide u Ministarstvo pravde Republike Srbije koje donosi konačno rešenje kojim se dozvoljava isporučenje, ili se ne dozvoljava. Iz tih razloga će Vanraspravno veće postupati u što kraćem roku”, kazala je ona.
Na pitanje da li je to njeno očekivanje Svetlana Tomić Jokić je odgovorila:
“To je moje očekivanje kao portparola, a tako me obaveštava i Veće.”
Grupa građana: Sporazumi se moraju poštovati
Grupa intelektualaca i građana uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije tražeći hitno hapšenje Vukotića i njegovo izručenje Crnoj Gori.
Jedan od potpisnika ovog zahteva - Miljenko Dereta, predsednik Građanskih inicijativa – kaže da se u Srbiji stalno govori o tome kako treba uvesti pravnu državu, a da se onda stalno dešava nešto što ruši ta obećanja.
Miljenko Dereta, foto: Vesna Anđić
“To što se dogodilo sa Vukotićem je strašno. Znači, imate nekoga za koga je opravdano pretpostaviti da je počinio zločine, među kojima i one koji nisu još nisu rešeni kod nas, i onda ga pustite na slobodu i date mu sva građanaska prava koja bilo koji drugi građanin Srbije može imati. To je apsolutno nedopustivo i to ruši uverljivost ove vlasti u savkom pogledu”, ocenjuje Dereta.
Pisac Filip David kaže da postoji sporazum između dve zemlje, i da bi po njemu trebalo i postupiti.
“Crna Gora to poštuje, a Srbija očevidno ne poštuje kada su u pitanju ljudi koji imaju zasluge za neke službe za koje su radili, likvidirali ljude itd. Ništa drugo nego ogorčenje mora da izazove jedan ovakav gest da se taj čovek ne skloni, ne stavi u zatvor, da se isporuči odmah kada stigne takav zahtev i da se ne ostavi nikakva mogućnost da utekne. Sporazumi koji se potpisuju, moraju se poštovati. Srbija se uvek ljuti na druge kada se, tobože, ne poštuju sporazumi, a ona ih prva ne poštuje. Tako je utekao iz Srbije i Šarić, tako su utekli mnogi drugi, a onda se krivica prebacuje na okolne države”, kazao je David.
U kontekstu činjenice da je Veselin Vukotić radio za srpsku tajnu službu, postavlja se i pitanje – koliko su pojedini njeni pripadnici, bez obzira težinu počinjenih dela, i dalje pod nekom vrstom posebne zaštite.
“Ja imam takav utisak i to ne na osnovu ovog slučaja. Oni su pod posebnom zaštitom i kao sadašnji tajkuni, i kao sadašnji još uvek aktivni ljudi u toj službi, i kao političari. Uopšte, to pitanje otvaranja dosijea sad se ovde ponovo nameće, jer mi moramo znati ko je sarađivao i ko još uvek sarađuje sa tom službom, i na taj način, ipak, umanjiti njen uticaj na politiku i svakodnevni život. Oni su prosto jedan nivo koji, zapravo, kontroliše sistem mnogo više nego što bilo ko može da pretpostavi”, Miljenko Dereta.
Crna Gora traži izručenje Veselina Vukotića iz Srbije jer je, zbog ubistva Duška Boškovića 1997. godine u Kotoru, osuđen na kaznu zatvora od 20 godina. Zahtev za njegovim izručenjem Crnoj Gori uputila je i grupa intelektualaca i građana u pismu upućenom predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Pedesetogodišnji Vukotić, rođeni Nikšićanin koji ima državljanstva Srbije i Crne Gore, uhapšen je pre Nove godine u Novom Sadu, ali je pušten posle petnaestominutnog saslušanja, jer je istražnom sudiji pokazao rešenje Ministarstva pravde Srbije da mu se, iz zdravstvenih razloga, prekida izdržavanje kazne zatvora do aprila.
“Kada je priveden Veselin Vukotić po tada raspisanoj poternici suda u Podgorici, istražni sudija je, imajući u vidu da se on nalazi u prekidu izdržavanja kazne i da je dozvoljeno ponavljanje postupka, procenila da se nisu ispunili zakonski uslovi da on bude u ekstradicionom pritovru, te je on nakon saslušanja pušten, sa napomenom da se tada nalazio pri prekidu izdržavanja kazne na osnovu odluke Ministarstva pravde”, kazala je Svetlana Tomić Jokić, portpatrolka novosadskog Višeg suda.
Vukotić je prethodno 2006. godine uhapšen u Španiji, sa lažnim hrvatskim pasošem. Zbog optužbe da je 1990. po nalogu srpske tajne službe ubio emigranta Envera Hadrijua, u zatvoru u Belgiji ostao je do decembra 2008, nakon čega ga je izručen Srbiji.
Svetlana Tomić Jokić izjavila je za RSE da je zahtev crnogorskog Ministarstva pravosuđa da se Vukotić isporuči Republici Crnoj Gori stigao u novosadski Viši sud, te da će on, po preporuci srpskog ministarstva, biti razmatran po hitnom postupku.
“Kada Viši sud donese rešenje o tome da li ima ili nema uslova da se on isporuči, takva odluka ide na preispitivanje u Apelacioni sud u Novom Sadu, čija odluka ovog suda je konačna, ali u vidu predloga ona ide u Ministarstvo pravde Republike Srbije koje donosi konačno rešenje kojim se dozvoljava isporučenje, ili se ne dozvoljava. Iz tih razloga će Vanraspravno veće postupati u što kraćem roku”, kazala je ona.
Na pitanje da li je to njeno očekivanje Svetlana Tomić Jokić je odgovorila:
“To je moje očekivanje kao portparola, a tako me obaveštava i Veće.”
Grupa građana: Sporazumi se moraju poštovati
Grupa intelektualaca i građana uputila je otvoreno pismo predsedniku Srbije tražeći hitno hapšenje Vukotića i njegovo izručenje Crnoj Gori.
Jedan od potpisnika ovog zahteva - Miljenko Dereta, predsednik Građanskih inicijativa – kaže da se u Srbiji stalno govori o tome kako treba uvesti pravnu državu, a da se onda stalno dešava nešto što ruši ta obećanja.
“To što se dogodilo sa Vukotićem je strašno. Znači, imate nekoga za koga je opravdano pretpostaviti da je počinio zločine, među kojima i one koji nisu još nisu rešeni kod nas, i onda ga pustite na slobodu i date mu sva građanaska prava koja bilo koji drugi građanin Srbije može imati. To je apsolutno nedopustivo i to ruši uverljivost ove vlasti u savkom pogledu”, ocenjuje Dereta.
Pisac Filip David kaže da postoji sporazum između dve zemlje, i da bi po njemu trebalo i postupiti.
“Crna Gora to poštuje, a Srbija očevidno ne poštuje kada su u pitanju ljudi koji imaju zasluge za neke službe za koje su radili, likvidirali ljude itd. Ništa drugo nego ogorčenje mora da izazove jedan ovakav gest da se taj čovek ne skloni, ne stavi u zatvor, da se isporuči odmah kada stigne takav zahtev i da se ne ostavi nikakva mogućnost da utekne. Sporazumi koji se potpisuju, moraju se poštovati. Srbija se uvek ljuti na druge kada se, tobože, ne poštuju sporazumi, a ona ih prva ne poštuje. Tako je utekao iz Srbije i Šarić, tako su utekli mnogi drugi, a onda se krivica prebacuje na okolne države”, kazao je David.
U kontekstu činjenice da je Veselin Vukotić radio za srpsku tajnu službu, postavlja se i pitanje – koliko su pojedini njeni pripadnici, bez obzira težinu počinjenih dela, i dalje pod nekom vrstom posebne zaštite.
“Ja imam takav utisak i to ne na osnovu ovog slučaja. Oni su pod posebnom zaštitom i kao sadašnji tajkuni, i kao sadašnji još uvek aktivni ljudi u toj službi, i kao političari. Uopšte, to pitanje otvaranja dosijea sad se ovde ponovo nameće, jer mi moramo znati ko je sarađivao i ko još uvek sarađuje sa tom službom, i na taj način, ipak, umanjiti njen uticaj na politiku i svakodnevni život. Oni su prosto jedan nivo koji, zapravo, kontroliše sistem mnogo više nego što bilo ko može da pretpostavi”, Miljenko Dereta.
