Sporazum o ekstradiciji između Srbije i Crne Gore ovih dana je na prvom velikom ispitu. Veselin Vukotić, čovek koji je devedesetih povezivan sa Državnom bezbednošću, i dalje je u Srbiji na slobodi iako ga Crna Gora traži jer je osuđen za ubistvo.
Pedesetogodišnji Vukotić, rođeni Nikšićanin koji ima državljanstva Srbije i Crne Gore, uhapšen je pre Nove godine u Novom Sadu, ali je pušten posle petnaestominutnog saslušanja jer je istražnom sudiji pokazao rešenje Ministarstva pravde Srbije da mu se iz zdravstvenih razloga, tačnije problema sa srcem, prekida izdržavanje kazne zatvora do aprila. Da li će ostati na slobodi znaće se posle odluke o zahtevu državnog tužioca da mu se odredi pritvor zbog ponovnog suđenja u Srbiji za ubistvo u Crnoj Gori, iako je tamo u odsustvu već osuđen na 20 godina zatvora. Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da zahtev Crne Gore za ekstradiciju još nije stigao.
Svetlana Tomić Jokić, portpatrol Višeg suda u Novom Sadu, izjavila je za RSE da nisu velike mogućnosti da Veslin Vukotić bude izručen Crnoj Gori.
“Ono što je dosadašnja praksa pokazala, poštujući međunarodne zakone, kada se osoba isporuči jednoj državi ona se isporučuje samo pod uslovom da joj se u toj državi sudi ili da u njoj izdržava kaznu zatvora. A vrlo su retki razlozi da se neko isporuči nekoj trećoj državi. Na osnovu toga se može tumačiti da su male šanse da Vukotić bude izručen Crnoj Gori. Ali konačnu odluku će doneti Ministarstvo pravde imajući u vidu i međunarodni ugovor koji je u međuvremenu sklopljen sa tom državom”, kazao je Jokić.
Veselin Vukotić na fotografiji koju je dostavila španska policijaVukotić je 2006. uhapšen u Španiji, sa lažnim hrvatskim pasošem. Zbog optužbe da je 1990. po nalogu srpske tajne službe ubio emigranta Envera Hadrijua, u zatvoru u Belgiji ostao je do decembra 2008. nakon čega ga je ta država izručila Srbiji.
Nakon što je Crna Gora iskazala nameru da traži njegovo izručenje, a Srbija pokrenula postupak u kom bi mu se za ubistvo u toj zemlji sudilo u Srbiji, reagovao je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je od nadležnih u Beogradu zatražio objašnjenje.
"U ovom slučaju Srbija ne poštuje sporazum sa Crnom Gorom o izručenju optuženih za teška krivična dela, što je neprihvatljivo. U slučaju Vukotić izvode se nekakvi trikovi sa privođenjem i puštanjem na slobodu kako bi bila ukinuta poternica Interpola i nije dobro da Srbija ne poštuje međunarodne ugovore koje potpisuje. Srbija mora jasno da demonstrira da poštuje vladavinu prava", rekao je Kacin.
Pod javnosti nejasnim okolnostima, u septembru 2010. Veselin Vukotić pušten je iz zatvora, čime je posle potpisivanja sporazuma sa Crnom Gorom postao i kamen spoticanja u pravosudnoj saradnji Beograda i Podgorice.
Vukotić važio za saradnika DB-a
Povodom tvrdnji Ministarstva pravde Crne Gore da Vukotićev predmet zvanično nije ustupljen Srbiji, sudija Svetlana Tomić Jokić kaže da ga je Belgija po poternici iz Beograda izručila srpskim vlastima samo pod uslovom da u Srbiji izdržava kaznu ili da mu se tu ponovo sudi.
„Preko Ministarstva pravde tadašnji Okružni sud u Novom Sadu zatražio je Vukotićev predmet od Višeg suda u Podgorici, i taj sud nam je predmet dostavio u fotokopiji koja je overena pečatom podgoričkog Višeg suda. Zato se sada predmet tu nalazi. Vanraspravno veće je dozvolilo ponavljanje postupka protiv Vukotića i predmet je ustupljen u rad postupajućem sudiji“, kazala je ona.
Kako su često iznosili ljudi bliski policiji i službama bezbednosti, Veselin Vukotić važio je za saradnika nekadašnje jugoslovenske tajne službe i tokom devedesetih srpske Državne bezbednosti.
Zbog toga Dejan Anastasijević, novinar beogradskog nedeljnika Vreme, za RSE kaže da bi ovaj slučaj mogao da ugrozi srpsko-crnogorski sporazum o ekstradiciji, iako se za njega obe strane do nedavno nisu mnogo zanimale.
“Da bi Crna Gora odjednom počela da se interesuje za Vukotića i tražila izručenje nakon što su se pojavile spekulacije da bi on mogao da bude nekakav svedok ili da prenese srpskim vlastima neka saznanja vezana za crnogorsku mafiju. Takođe, ni srpske vlasti nisu sasvim čiste u celoj toj priči jer kada je Belgija odlučila da oslobodi Vukotića iz pritvora Srbija mu je ekspresno izdala pasoš i srpsko državljanstvo”, naveo je Anastasijević.
Za Veselina Vukotića sa nadimkom Vesko prvi put se u javnosti čulo početkom devedesetih nakon ubistva boksera Andrije Lakonića u beogradskom klubu Nana.
Osumnjičen za saučesništvo u likvidaciji, dan posle tog događaja pobegao je u Ameriku, da bi se godinama kasnije njegovo ime ponovo pomenulo u sličnom kontekstu - na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu jedan od zaštićenih svedoka naveo ga je kao izvršioca ubistva emigranta Envera Hadrijua februara 90-e u Briselu.
Snežana Malović, ministarka pravde Srbije i Igor Jovović, ambasador Crne Gore u Srbiji prilikom potpisivanja sporazuma o ekstradiciji
Za rad sa jugoslovenskom emigracijom kao glavni inspektor u Drugoj upravi Savezne službe državne bezbednosti, od 1981. do 90. radio je Božidar Spasić, danas privatni detektiv, koji kaže da je tih godina država angažovala mnoge kriminalce za prljave poslove.
„Koliko znam Vesko Vukotić tada nije radio za Saveznu službu državne bezbednosti i za nju nije radio ni jedan posao. Jeste da je vrlo verovatno da je posle bio na vezi sa srpskom službom i postavlja se pitanje koji kriminalac u ono doba u Srbiji nije bio angažovan. Ljude iz podzemlja za rad u službi državne bezbednosti tražili smo na osnovu informacija naših saradnika, kako bi našli pogodne za neku operaciju, a drugi metod bio je da smo od kriminalističke policije dobijali podatke o onima koji bi nam mogli koristiti“, rekao je Spasić.
Javna biografija Veselina Vukotića završava se ubistvom pomorskog kapetana Duška Boškovića 97. u kotorskoj diskoteci “Fleš”. Novinar Dejan Anastasijević zaključuje da se oko Veselina Veska Vukotića pletu raznorazne igre i poziva pravosuđa u regionu da sarađuju otvoreno i na pravi način:
“Radi se o čoveku koji je odrađivao prljave poslove za srpsku tajnu službu, ali verovatno i za neke druge, i čija saznanja mogu da budu vredna i Srbiji i Crnoj Gori. I zbog toga je verovatno čitava priča oko tog čoveka”, smatra Anastasijević.
Pedesetogodišnji Vukotić, rođeni Nikšićanin koji ima državljanstva Srbije i Crne Gore, uhapšen je pre Nove godine u Novom Sadu, ali je pušten posle petnaestominutnog saslušanja jer je istražnom sudiji pokazao rešenje Ministarstva pravde Srbije da mu se iz zdravstvenih razloga, tačnije problema sa srcem, prekida izdržavanje kazne zatvora do aprila. Da li će ostati na slobodi znaće se posle odluke o zahtevu državnog tužioca da mu se odredi pritvor zbog ponovnog suđenja u Srbiji za ubistvo u Crnoj Gori, iako je tamo u odsustvu već osuđen na 20 godina zatvora. Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da zahtev Crne Gore za ekstradiciju još nije stigao.
Svetlana Tomić Jokić, portpatrol Višeg suda u Novom Sadu, izjavila je za RSE da nisu velike mogućnosti da Veslin Vukotić bude izručen Crnoj Gori.
“Ono što je dosadašnja praksa pokazala, poštujući međunarodne zakone, kada se osoba isporuči jednoj državi ona se isporučuje samo pod uslovom da joj se u toj državi sudi ili da u njoj izdržava kaznu zatvora. A vrlo su retki razlozi da se neko isporuči nekoj trećoj državi. Na osnovu toga se može tumačiti da su male šanse da Vukotić bude izručen Crnoj Gori. Ali konačnu odluku će doneti Ministarstvo pravde imajući u vidu i međunarodni ugovor koji je u međuvremenu sklopljen sa tom državom”, kazao je Jokić.
Nakon što je Crna Gora iskazala nameru da traži njegovo izručenje, a Srbija pokrenula postupak u kom bi mu se za ubistvo u toj zemlji sudilo u Srbiji, reagovao je Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je od nadležnih u Beogradu zatražio objašnjenje.
"U ovom slučaju Srbija ne poštuje sporazum sa Crnom Gorom o izručenju optuženih za teška krivična dela, što je neprihvatljivo. U slučaju Vukotić izvode se nekakvi trikovi sa privođenjem i puštanjem na slobodu kako bi bila ukinuta poternica Interpola i nije dobro da Srbija ne poštuje međunarodne ugovore koje potpisuje. Srbija mora jasno da demonstrira da poštuje vladavinu prava", rekao je Kacin.
Pod javnosti nejasnim okolnostima, u septembru 2010. Veselin Vukotić pušten je iz zatvora, čime je posle potpisivanja sporazuma sa Crnom Gorom postao i kamen spoticanja u pravosudnoj saradnji Beograda i Podgorice.
Vukotić važio za saradnika DB-a
Povodom tvrdnji Ministarstva pravde Crne Gore da Vukotićev predmet zvanično nije ustupljen Srbiji, sudija Svetlana Tomić Jokić kaže da ga je Belgija po poternici iz Beograda izručila srpskim vlastima samo pod uslovom da u Srbiji izdržava kaznu ili da mu se tu ponovo sudi.
„Preko Ministarstva pravde tadašnji Okružni sud u Novom Sadu zatražio je Vukotićev predmet od Višeg suda u Podgorici, i taj sud nam je predmet dostavio u fotokopiji koja je overena pečatom podgoričkog Višeg suda. Zato se sada predmet tu nalazi. Vanraspravno veće je dozvolilo ponavljanje postupka protiv Vukotića i predmet je ustupljen u rad postupajućem sudiji“, kazala je ona.
Kako su često iznosili ljudi bliski policiji i službama bezbednosti, Veselin Vukotić važio je za saradnika nekadašnje jugoslovenske tajne službe i tokom devedesetih srpske Državne bezbednosti.
Zbog toga Dejan Anastasijević, novinar beogradskog nedeljnika Vreme, za RSE kaže da bi ovaj slučaj mogao da ugrozi srpsko-crnogorski sporazum o ekstradiciji, iako se za njega obe strane do nedavno nisu mnogo zanimale.
Anastasijević: Radi se o čoveku koji je odrađivao prljave poslove za srpsku tajnu službu, ali verovatno i za neke druge, i čija saznanja mogu da budu vredna i Srbiji i Crnoj Gori.
“Da bi Crna Gora odjednom počela da se interesuje za Vukotića i tražila izručenje nakon što su se pojavile spekulacije da bi on mogao da bude nekakav svedok ili da prenese srpskim vlastima neka saznanja vezana za crnogorsku mafiju. Takođe, ni srpske vlasti nisu sasvim čiste u celoj toj priči jer kada je Belgija odlučila da oslobodi Vukotića iz pritvora Srbija mu je ekspresno izdala pasoš i srpsko državljanstvo”, naveo je Anastasijević.
Za Veselina Vukotića sa nadimkom Vesko prvi put se u javnosti čulo početkom devedesetih nakon ubistva boksera Andrije Lakonića u beogradskom klubu Nana.
Osumnjičen za saučesništvo u likvidaciji, dan posle tog događaja pobegao je u Ameriku, da bi se godinama kasnije njegovo ime ponovo pomenulo u sličnom kontekstu - na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu jedan od zaštićenih svedoka naveo ga je kao izvršioca ubistva emigranta Envera Hadrijua februara 90-e u Briselu.
Za rad sa jugoslovenskom emigracijom kao glavni inspektor u Drugoj upravi Savezne službe državne bezbednosti, od 1981. do 90. radio je Božidar Spasić, danas privatni detektiv, koji kaže da je tih godina država angažovala mnoge kriminalce za prljave poslove.
„Koliko znam Vesko Vukotić tada nije radio za Saveznu službu državne bezbednosti i za nju nije radio ni jedan posao. Jeste da je vrlo verovatno da je posle bio na vezi sa srpskom službom i postavlja se pitanje koji kriminalac u ono doba u Srbiji nije bio angažovan. Ljude iz podzemlja za rad u službi državne bezbednosti tražili smo na osnovu informacija naših saradnika, kako bi našli pogodne za neku operaciju, a drugi metod bio je da smo od kriminalističke policije dobijali podatke o onima koji bi nam mogli koristiti“, rekao je Spasić.
Javna biografija Veselina Vukotića završava se ubistvom pomorskog kapetana Duška Boškovića 97. u kotorskoj diskoteci “Fleš”. Novinar Dejan Anastasijević zaključuje da se oko Veselina Veska Vukotića pletu raznorazne igre i poziva pravosuđa u regionu da sarađuju otvoreno i na pravi način:
“Radi se o čoveku koji je odrađivao prljave poslove za srpsku tajnu službu, ali verovatno i za neke druge, i čija saznanja mogu da budu vredna i Srbiji i Crnoj Gori. I zbog toga je verovatno čitava priča oko tog čoveka”, smatra Anastasijević.
