Promene ustrojstva EU mogle bi da se odraze i na zemlje Zapadnog Balkana koje će, prema sadašnjim najavama, biti primljene u niži stepen članstva EU. No, za samu Srbiju od reorganizacije EU mnogo veći problem su uslovi koje treba da ispuni a koji se tiču normalizacije odnosa sa Kosovom.
Osim jedne, mnogo puta nepremostive kapije, Srbija bi za ulazak u EU mogla da dobije još jednu. U jeku licitiranja hoće li Beograd dobiti zeleno svetlo 9. decembra od Evropskog saveta barem za sticanje statusa kandidata iako nije nastavljen dijalog sa Prištinom iz Berlina i Pariza stižu najave da se traže načini za novu reorganizaciju EU. To bi za zemlje Zapadnog Balkana, bio je jasan francuski predsednik Nikola Sarkozi, značilo niži status u EU.
Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin kaže za RSE da je za Beograd još rano da se bavi pitanjima svog statusa u Uniji i da bi trebalo da se posveti ispunjavanju uslova koji će Srbiju odvesti do članstva.
„Prvo treba ući u EU pa će se zatim odlučivati o tome koliko brzo će država unutar EU napredovati prema drugim ciljevima koji se tada uspostavljaju. To je Šengenska grupa, znači ukidanje policijske kontrole na granicama. I na kraju evropska grupa, to je ono što u ovom momentu deli države članice, 17 država u eurozoni svakako imaju veći interes za međusobnu saradnju od onih koje tamo još nisu“, kaže Kacin.
EU je zbog dužničke krize, koja se sa Grčke, Portugala, i Irske prenela i na Italiju, pred temeljitim promenama svog ustrojstva i politike.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić objasnio je za domaće medije da će to za Srbiju značiti da će ona u EU proći "kroz dve kapije".
„Prva će predstavljati punopravno članstvo u EU, što znači jedan nivo obaveza i privilegija poput učešća na jedinstvenom tržištu“ a drugu kapiju, „koju čini tvrdo jezgro od dvadesetak članica, koje će deliti valutu i biti tesno koordinirane budžetske i socijalne politike“, Đelić procenjuje da bi Srbija mogla da prođe u sledećoj deceniji.
Gligorov: Kriza samo izgovor
Laslo Varga, predsednik skupštinskog odbora za evropske integracije kaže da i u ovom trenutku EU funkcioniše sa različitim nivoima integracija i da tu nema nikakve dramatično nove okolnosti.
„Najverovatnije bi to razmišljanje značilo jaču ili dublju ekonomsku i fiskalnu koordinaciju između pojedinih država članica koje su za to spremne a što sa druge strane ne bi značilo ni u kom slučaju da se taj status člana EU u odnosu na Srbiju razlikuje od statusa država koje su se 2007. ili 2004. priključile“, kaže Varga.
Laslo Varga
Kriza i neizvesnot u evrozoni ubrzali su razmišljanje da se među članicama evrozone stvori snažno jezgro onih koje bi zajednički brže napredovale. Zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine", poručio je Sarkozi, “pošto sa možda 35 budućih članica, prijemom zapadnobalkanskih zemalja, ne mogu svi napredovati najbržom prvom brzinom".
Međutim, problemi u eurozoni ne utiču na napredak Srbije, tvrdi za RSE Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
„Ta dešavanja imaju značaj utoliko što cela tema daljeg proširenja EU manje preokupira političare u Evropi ali što se tiče i Komisije i i direktorata, koji se bavi proširenjem, to su irelevantne stvari. Tačno se zna šta je problem. Problem je što Srbija nema ni volju da ubrza taj put ni da rešu probleme koji stoje na putu evropskih integracija već 20 godina. Tako da je to osnovni problem, ovo drugo je samo izgovor“, tvrdi Gligorov.
Evropska komisija je prošlog meseca predložila da se Srbiji da status kandidata očekujući da će se dijalog Beograda i Prištine nastaviti. Ali ti razgovori su u prekidu još od septembra.
Izvestilac EP Jelko Kacin kaže da je sada sve u rukama Srbije.
„I ja se nadam da se u ovom periodu kada se Europska unija bavi problemom eura i finansijskim teškoćama barem dve države članice eurozone – Grčke i Italije, i da će ne samo Srbija, nego i Crna Gora, iskoristiti to zatišje i u međuvremenu iznenaditi sve države članice sa pozitivnim vestima i velikim ambicijama", poručuje Kacin.
Ministri spoljnih poslova EU mogli bi u ponedeljak, prema nekim najavama, neslužbeno da razgovaraju o statusu kandidata za Srbiju i situaciji na Kosovu.
