Evropska unija je pred temeljitim promenama svog ustrojstva i tekućih politika, što su saopštili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi koji je stavio do znanja da će zemlje Zapadnog Balkana biti primljene u niži stepen članstva.
Merkel je upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine".
Izvestilac EP Jelko Kacin kaže za RSE da je za Srbiju još rano da se bavi pitanjima svog statusa u EU i da bi trebalo da se posveti ispunjavanju uslova koje će je odvesti do članstva.
"Prvo treba ući u EU, pa se zatim odlučivati o tome koliko brzo će država unutra EU napredovati, prema drugim ciljevima koji s etada uspostave. To su zapravo: Šengenska grupa (znači, ukidanje policijske kontrole na granicama) i na kraju krajeve, europska grupa. To je ono što u ovom momentu deli države članice, 17 država koje su u eurozoni, svakako da imaju veći interes za međusobnom saradnjom od onih koje još uvek nisu tamo", kaže on
Na pitanje RSE da li očekuje da će Srbija početkom decembra dobiti status kandidata, Kacin je rekao kako je važno videti šta Srbija radi u tom pravcu.
"Šta Srbija radi da bi 27 članica ubedila da preporuku koju je dala Evropeka komisija, sada i potvrde. Sada je sve u rukama Srbije i ja se nadam da že u ovom periodu kada se Europska unija bavi problemom eura i finansijskim teškoćama barem dve države članice eurozone – Grčke i Italije, i da će ne samo Srbija, nego i Crna Gora iskoristiti to zatišje i u međuvremenu iznenaditi sve države članice sa pozitivnim vestima i velikim ambicijama", naglašava Kacin.
Merkel je upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine".
Izvestilac EP Jelko Kacin kaže za RSE da je za Srbiju još rano da se bavi pitanjima svog statusa u EU i da bi trebalo da se posveti ispunjavanju uslova koje će je odvesti do članstva.
"Prvo treba ući u EU, pa se zatim odlučivati o tome koliko brzo će država unutra EU napredovati, prema drugim ciljevima koji s etada uspostave. To su zapravo: Šengenska grupa (znači, ukidanje policijske kontrole na granicama) i na kraju krajeve, europska grupa. To je ono što u ovom momentu deli države članice, 17 država koje su u eurozoni, svakako da imaju veći interes za međusobnom saradnjom od onih koje još uvek nisu tamo", kaže on
Na pitanje RSE da li očekuje da će Srbija početkom decembra dobiti status kandidata, Kacin je rekao kako je važno videti šta Srbija radi u tom pravcu.
"Šta Srbija radi da bi 27 članica ubedila da preporuku koju je dala Evropeka komisija, sada i potvrde. Sada je sve u rukama Srbije i ja se nadam da že u ovom periodu kada se Europska unija bavi problemom eura i finansijskim teškoćama barem dve države članice eurozone – Grčke i Italije, i da će ne samo Srbija, nego i Crna Gora iskoristiti to zatišje i u međuvremenu iznenaditi sve države članice sa pozitivnim vestima i velikim ambicijama", naglašava Kacin.
