Glasovi srpskih poslanika u Skupštini Kosova i dalje onemogućavaju transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage, odnosno, u vojsku Kosova. Kosovske institucije već dve godine rade na tome, a lideri navode da je to jedan od prioriteta u zemlji. Srpski poslanici poručuju da neće dozvoliti formiranje Oružanih snaga.
Premijer Kosova Isa Mustafa izjavio je u sredu na konferenciji za novinare da su Bezbednosne snage Kosova obavile sav posao za transformaciju ovih snaga u Oružane, odnosno u vojsku Kosova, te da su potrebni samo glasovi.
„Mi smo pripremili Bezbednosne snage Kosova, to nam je kao zlato. Potrebno je samo da se promeni ime i da im se daju još neke odgovornosti koje im slede kako bi se transformirale u Oružane snage. Potrebni su samo glasovi i na tome radimo. Predlozi naših međunarodnih partnera, i NATO-a i SAD je da se ovaj proces razvije a u sklopu unutrašnjeg razumevanja i saglasnosti sa svim zajednicama. Potrudićemo se to da uradimo“, kazao je Mustafa.
Za formiranje Oružanih snaga Kosova potrebne su ustavne promene za čije usvajanje je potrebna dvotrećinska većina, uključujući i dvotrećinsku većinu poslanika ispred manjinskih zajednica Kosova.
Dalibor Jevtić, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, kazao je prethodno da poslanici Srpske liste neće podržati formiranje Oružanih snaga, ili Vojske Kosova.
„Mi nećemo podržati jednu takvu inicijativu. Inače, da smo bili spremni da to podržimo, to bi se već našlo na dnevnom redu Skupštine Kosova“, kazao je on.
Nuredin Ibiši, član parlamentarnog odbora za unutrašnja pitanja, bezbednost i nadzor Bezbednosnih snaga Kosova, u izjavi za RSE je naveo da postoji volja Vlade Kosova, kao i albanskih poslanika i ostalih manjina, osim Srpske liste, za formiranje Oružanih snaga. Ali, dodaje on, situacija je komplikovana zbog uticaja Beograda na Srpsku listu, a stanje je sada pogoršano i zbog nastalih problema oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.
„Smatram da će se ipak ovaj problem prevazići, moguće je da će se izmeniti i dopuniti Zakon o Bezbednosnim snagama Kosova koji bi omogućio povećanje kapaciteta do trenutka kada se pruži šansa za formiranje Oružanih snaga. Već je predviđeno desetogodišnjim planom da se razmotri status bezbednosnog sektora i da se povećaju kapaciteti u brojnosti i kvalitetu, a bez da se otvori Ustav“, kazao je Ibiši i dodao da se izmena zakona očekuje početkom 2016.
Agim Musljiu, stručnjak za bezbednost, navodi da Vlada mora da inicira te zakonske promene i Skupština treba da ih usvoji, ali je potrebno i da se napravi platforma za transformaciju Bezbednosnih snaga u one oružane. Dodaje da je za to potrebno i veće angažovanje kosovske diplomatije.
„Naši političari najpre moraju da shvate da na ovaj način, s jednom nerazumnom defanzivom, ne mogu da pregovaraju sa Srbijom, odnosno sa Srpskom listom. Vlada najpre treba da unapredi diplomatiju sa Briselom kako bi se on ubedio da je neophodna transformacija Oružanih snaga u vojsku radi sigurnosti i mira u regionu“, naveo je on.
Bezbednosne snage Kosova su multietničke, lako naoružane i uniformisane snage bezbednosti koje za zadatak imaju da sprovode operacije odgovora u slučaju krize na Kosovu i u inostranstvu; operacije civilne zaštite na Kosovu; i pomoć civilnim vlastima prilikom odgovora na elementarne nepogode i druge vanredne prilike.
Upravo je pitanje transformacija ovih snaga u oružane snage Kosova dovelo do raspuštanja Skupštine Kosova u maju 2014. zato što su poslanici srpske zajednice, čiji su glasovi potrebni za tako nešto, bojkotovali takve ustavne amandmane.
Lideri Kosova dve godine unazad ponavljaju da je transformacija ovih snaga u Oružane snage prioritet kosovskih institucija.
