"Papir i sapun u toaletu i plate veće od minimalca."
To su, prema rečima sindikalca Predraga Stojanovića, zahtevi dela radnika južnokorejske fabrike kablova Jura (Yura) u Leskovcu, na jugu Srbije, koji štrajkuju već sedam dana.
Od preko 3.000 radnika, koliko zapošljava Jura u Leskovcu, u štrajku je oko 500 njih – tvrdi Stojanović.
"To što mi tražimo, to u normalnoj zemlji ne bismo ni tražili", rekao je on 13. juna za Radio Slobodna Evropa (RSE), optužujući fabriku za kršenje radnih prava.
Kao proizvođač kablova za automobilsku industriju, Jura od 2010. godine posluje u tri grada centralne i južne Srbije - Rači, Nišu i Leskovcu i dobijala je subvencije države za zapošljavanje radnika.
I proteklih godina suočavala se sa optužbama - poput navoda bivših radnika da su u pogonima nosili pelene zbog ograničavanja odlaska u toalet, te da su otpuštani zbog odlaska na bolovanje.
Sve te optužbe uprava Jure je demantovala, kao i poslednje tvrdnje leskovačkih štrajkača koje je odbacila u saopštenju, objavljenom 11. juna.
Kako je saopštila Jura, posluju po zakonu.
Kompanija do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE o zahtevima dela zaposlenih i njihovim optužbama za kršenje radnih prava u leskovačkoj fabrici kablova.
Na pitanja RSE nije odgovorilo ni Ministarstvo rada, u čijoj je nadležnosti i inspekcija koja utvrđuje kršenje Zakona o radu i drugih propisa koji regulišu uslove na radnim mestima i prava radnika.
Koji su zahtevi štrajkača?
Pored povećanja plata - za 20 odsto više u odnosu na minimalac koji u Srbiji iznosi oko 400 evra - štrajkači Jure u Leskovcu traže i povećanje toplog obroka, odnosno naknade za ishranu radnika koju svaki poslodavac po zakonu mora da isplati.
Sa trenutnih 250 dinara, odnosno oko dva evra po danu, radnici leskovačke Jure traže 400 dinara - oko tri i po evra.
"Za 250 dinara ja mogu da kupim čašu jogurta i četvrtinu bureka. To ti je obrok, pa ti uzmi i radi osam sati. Meni kao muškarcu treba dve, tri četvrtine da pojedem da bih mogao da radim", opisuje sindikalac Predrag Stojanović.
Deo radnika žali se i na loše higijenske uslove.
To je, kako ističe sagovornik RSE, bio jedan od okidača za štrajk.
"Uputili smo poslodavcu dopis 23. maja za sastanak, jer je higijena u toaletima bila katastrofalna. To smrdi, staviš majicu na nos da bi mogao da uđeš u toalet. Grozno", dodaje Stojanović.
Jura je 11. juna na navode štrajkača odgovorila demantijem, a štrajk nazvala "nezakonitim".
Tvrde da "lica koja i nisu zaposlenici kompanije", referišući na sindikalce, zloupotrebljavaju pravo na štrajk postavljajući "ultimativne i nerealne uslove poslodavcu".
Jednočasovni štrajkovi upozorenja u Juri u Leskovcu počeli su u petak, 7. juna.
U utorak i sredu, 11. i 12. juna, stupili su i u generalni štrajk – odnosno, deo njih je potpuno obustavio rad i protestovao ispred fabrike.
Radnici, kaže Predrag Stojanović, očekuju novi sastanak sa rukovodstvom fabrike i ispunjenje zahteva.
"Mi smo tri puta bili na sastanku sa njima, međutim, badava smo bili. Čekamo sutra (14. jun) sastanak, pa da vidimo posle šta ćemo. Ljudi su besni", dodaje on.
Kako izgleda radni dan u Juri?
"U 90 odsto slučajeva su radna mesta na kojima se stoji osam sati", tako posao u Juri opisuje sindikalac Stojanović.
"Produktivnost je bitna, nije bitno zdravlje radnika. Ne priznaju lekarske potvrde ljudima kojima je smanjena radna sposobnost, to ih ne interesuje", tvrdi on.
Stojanović je član Samostalnog sindikata metalaca Srbije.
"Zbog učešća u sindikatu sam dobio otkaz, pa sam 20 meseci bio van fabrike", ističe.
"Po sudskoj presudi sam vraćen na radno mesto. Sad radim", dodaje.
Prema njegovim rečima, u pogonu gde radi, ovog 13. juna bilo je "prevruće".
"Ne znam da li klima ne može da ohladi ili je nisu pustili."
Pored "vrućine" u hali, tvrdi sindikalac, veliki je i "pritisak".
Kako kaže, predstavnici uprave radnicima "prete otkazima i preseljenjem fabrike".
"Šefovi nose izjave radnicima da potpišu da se protive štrajku", tvrdi on.
Dodaje i da se pod pritiskom menadžmenta ljudi ispisuju iz sindikata.
Jer mnogo je, tvrdi Stojanović, zaposlenih na određeno vreme - bez stalnog ugovora.
"Dešava se da ljudima ne produžavaju ugovore, a onda dovode nove. Čini mi se da im više odgovara da ne daju za stalno, jer onda manipulišu. Jer tako te dovede da mu radiš i subotu i Uskrs i Božić- samo ti napomene da nemaš stalni ugovor i ti šta ćeš, izađeš u susret šefu i radiš, jer moraš da se prehraniš."
A plata je, naglašava, mala.
"Radnici u proizvodnji, gotovo svi smo na minimalcu", dodaje Stojanović.
Zaposleni, kako bi povećali mesečne zarade, opisuje sindikalac, mogu da ostvare bonuse.
"Imamo tri bonusa. Jedan od tih bonusa čekamo šest meseci, pa ga sedmog meseca dobijemo", dodaje.
A problem je, tvrdi, u takozvanom "bonusu na prisustvo".
"Ako dva dana izostaneš, zbog bolovanja na primer, nemaš bonus, dobiješ samo minimalac", naglašava Predrag Stojanović, dodajući i to na spisak zahteva štrajkača.
Da je "bonus prisutnosti" karakterističan i za druge fabrike u Srbiji, ne samo za Juru, navodi stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.
Opisuje ga kao "nehumanu stvar" koja nije predviđena u strukturi zarada.
"Ako je neko bio prisutan svakog radnog dana u određenom periodu, najčešće u mesec dana, dobiće određenu finansijsku stimulaciju. To samo po sebi nije nedozvoljeno, ali je nezakonito ako se taj bonus ukine zbog korišćenja bilo kakvog zakonom garantovanog prava na odsustvo, kao što je bolovanje", navodi Reljanović.
Ističe da se time radnici "direktno stimulišu da se odreknu svojih prava", te da to dovodi do diskriminacije radnika.
Sindikalac Stojanović ističe da je zato zahtev štrajkača da se "kazneni bonusi na platu pretvore u stimulativne".
U pauzi za ručak mnogi radnici Jure odlaze u fabričku kantinu.
"Nama je topli obrok isti poslednje tri godine, a cene u kantini su porasle sve", naglašava Predrag Stojanović.
"Ljudi su besni, traže da se nešto uradi", zaključuje.
Na tvrdnje Jure da ne štrajkuju zaposleni, sindikalac kaže da je na skupu ispred fabrike "iza sebe imao 300, 400 ljudi koji su podigli svoje identifikacione kartice koje im je dao poslodavac".
Kako Jura odgovara na tvrdnje štrajkača?
Jura u svom saopštenju tvrdi da je broj štrajkača manji od onog kojeg saopštavaju sindikalci - kažu da je oko 150 štrajkača od ukupno 3.200 zaposlenih u fabrici u Leskovcu.
"Kompanija je dobila nebrojeno mnogo zahteva i pritužbi zaposlenih koji nisu u obustavi rada, a koje svedoče o vređanju i prozivanju od strane učesnika o štrajku, kao i o činjenici da velika većina zaposlenih ne podržava ultimativni štrajk kao način borbe za poboljšanje ljudskih prava", saopštila je Jura.
U saopštenju fabrike Jura se, pored ostalog, navodi da su inicirali pregovaračke sastanke sa štrajkačkim odborom, ali da su neuspešno završavani - ne njihovom krivicom.
Tvrde da se na pojedinim zahtevima zaposlenih "uveliko radi", te da kontinuirano rade na poboljšavanju radnih prava i uslova rada.
"Uprkos vrlo negativnoj slici o kompaniji, isključivo zahvaljujući kontinuiranim iznošenjem neistina od strane pojedinih lica, Jura ne krši ljudska i radnička prava i posluje u skladu sa propisima Srbije, pod tržišnim uslovima, i zapošljava vredne i radne ljude koji su plaćeni za svoj rad u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca", navodi se u saopštenju.
U Juri su "oštro osudili ultimatume i nezakoniti štrajk".
"Kompanija smatra da se, radi postizanja zajedničkih ciljeva, mora sesti i realno razgovarati. Kompanija će preduzeti sve zakonom dozvoljena sredstva zbog brojnih nezakonitosti u postupanju organizatora štrajka", zaključili su u saopštenju.
Četrnaest godina Jure u Srbiji
U četiri fabrike Jure, u Rači, Nišu i Leskovcu u centralnoj i južnoj Srbiji, u proteklih 14 godina zaposleno je više hiljada radnika.
Jura je korisnik državnih subvencija, što se vidi u finansijskim izveštajima kompanije, dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre koje je analizirao RSE.
Kako je ranije objavljeno u zajedničkom istraživanju RSE i redakcije Insajder, za prvih pet godina poslovanja Jure u Srbiji, od 2010. godine, država ih je subvencionisala sa oko 25 miliona evra.
Fabrika je od države dobila i pravo da bez nadoknade koristi zemljište u Nišu i Leskovcu.
Predstavnici fabrike tada su za RSE i Insajder izjavili da su ih u Srbiju, na prvom mestu, dovele subvencije države i jeftina radna snaga.
Prošle godine, Jura je, prema podacima Ministarstva finansija Srbije bila jedan od najvećih izvoznika u državi - sa izvezenom robom u vrednosti od preko 394 miliona evra.
Stručnjak za radno pravo: "Nalazi inspekcije formalni i površni"
"Odgovor na pitanje šta je Jura se najbolje vidi iz činjenice da su zahtevi štrajkača u Leskovcu, osim povećanja zarade, pre svega usmereni prema tome da poslodavac poštuje zakon", ovako stanje radnih prava u fabrici opisuje stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.
Podseća da je Jura od otvaranja fabrika u Srbiji došla u fokus javnosti zbog navoda o kršenju radnih prava i nehumanim uslovima.
Predstavnici vlasti su, međutim, po pravilu isticali da kršenja zakonskih propisa nema ili da su nepravilnosti u radu ispravljene.
Izveštaje Inspekcije rada iz Jure Reljanović opisuje kao "vrlo formalne i površne".
"Svima je jasno da nije problem samo da li je došlo do kršenja propisa ili ne, već kako se izvodi nadzor - odnosno, izvodi se sa namerom da se konstatuje da je sve po zakonu i zato je rezultat takav da odgovara poslodavcu", zaključuje on.
Stručnjak za radno pravo je podsetio i da je Inspekcija rada pre deset godina od Jure dobila dva automobila na poklon.
"To je jedan od neverovatnih koruptivnih presedana, nakon kojeg nismo ni mogli da očekujemo da ćemo imati bilo kakvu vrstu objektivnog nadzora", ocenjuje Reljanović.
On dodaje da se u postupanju Jure vide šabloni koji se primećuju i kod mnogih drugih poslodavaca.
"To su slabo ulaganje u bezbednost i zdravlje na radu, higijenu", ističe.
Naglašava i da finansijski uspeh ove fabrike daje osnov da se povećaju zarade zaposlenima.
"Nije normalno da fabrika koja dobro posluje, drži veliki broj radnika na minimalnoj zaradi godinama unazad", zaključuje Reljanović.
Gotovo 100.000 zaposlenih u automobilskoj industriji Srbije
Automobilska industrija u Srbiji, koja obuhvata i proizvodnju delova za automobile koje se kasnije izvoze u druge države, zapošljavala je u 2022. oko 97.000 radnica i radnika.
Sa prihodom od preko 6,3 milijarde evra, vrednost ovog sektora iznosila je oko 10 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije.
Ti podaci su objavljeni u poslednjem istraživanju nevladinog Centra za politiku emancipacija o položaju zaposlenih u automobilskoj industriji Srbije.
Rezultati istraživanja, dobijeni na osnovu dubinskih intervjua sa ispitanicima zaposlenim u deset fabrika koje nisu imenovane, pokazuju da su svi ispitani "imali ili su svedočili povredama na radu svojih kolega".
"Ispitanici smatraju da se dosta povreda na radu dešava zbog umora i iscrpljenosti, kao i prevelikog pritiska za postizanjem previsokih normi", dodaje se u istraživanju.
Kako se navodi, u dve trećine fabrika ispitanici prijavljuju da je padanje u nesvest od premora, visokih temperatura i neadekvatne ventilacije redovna pojava.
"U dve od deset fabrika, prema ispitanicima, došlo je do smrtnih ishoda direktnom povredom na radnom mestu", naglašeno je u istraživanju.
Svi ispitanici u ovom istraživanju naveli su da rade prekovremeno.
"Radnice i radnici, ne bi li povećali svoj prihod, uglavnom prihvataju prekovremeni rad ma koliko bio iscrpljujući, čak i kad sati prekovremenog rada prelaze zakonom dozvoljen maksimum", zaključuje se.
U istraživanju se navode i svedočenja ispitanika koji bivaju kažnjavani ako koriste bolovanje - ukidanjem bonusa, ali i različitim vrstama pritisaka, kao što je pretnja otkazom ili promena radnog mesta.
Facebook Forum