Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa specijalnim izaslanikom Nemačke za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom (Sarrazin) objavio da "gotovo ni u čemu" nisu saglasni.
"Sem u stavu da je potrebno očuvanje mira na Zapadnom Balkanu", napisao je Vučić na svom Instagram profilu.
On je razgovor sa Zaracinom opisao kao "iskren i izuzetno težak".
"Rekao sam Zaracinu da je Srbija teritorijalno i brojčano mala zemlja, ali zemlja ponositih ljudi, koji će se suprotstaviti poniženjima koja su joj pripremljena u Savetu Evrope i UN", napisao je predsednik Srbije.
Vučić je poslednjih dana najavljivao "teške dane" pred Srbijom, a kao izazove označio odlučivanje u Savetu Evrope o prijemu Kosova u članstvo i predlog rezolucije u Ujedinjenim nacijama (UN) o genocidu u Srebrenici.
Kosovo i Savet Evrope
Parlamentarna skupština Saveta Evrope glasaće o prijemu Kosova 16. aprila, a finalna odluka očekuje se na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 16. maja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 22. marta mogućnost da Srbija u slučaju prijema Kosova u Savet Evropa istupi iz te organizacije.
Vučića je u ideji o izlasku iz Saveta Evrope podržala bivša premijerka, sada predsednica Skupštine Ana Brnabić.
U Savetu Evrope je 46 zemalja, uključujući 27 članica Evropske unije i sve zemlje regiona. Većina članica EU je priznala Kosovo kao državu.
Srbija je u dva navrata glasala protiv zahteva Kosova za prijem u Savet Evrope, koji je Priština podnela u maju 2022.
Međutim, Srbija se Ohridskim sporazumom obavezala da neće sprečavati prijem Kosova u međunarodnim organizacijama.
Genocid u Srebrenici i rezolucija UN
Zločin u Srebrenici je pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske.
Prema presudama međunarodnih i sudova u BiH, ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.
Vučić je najavio mogućnost da 21. aprila ode u Njujork kako bi razgovarao sa što više predstavnika članica UN.
Vučić je u obraćanju javnosti 29. marta izjavio da Srbija dobija informacije iz Generalne skupštine UN da će se takva rezolucija naći na dnevnom redu 27. aprila kao predlog Nemačke i Ruande.
On je tada ocenio da bi se po usvajanju takve rezolucije izašlo sa inicijativom za ukidanje Republike Srpske, a potom i zahteva za ratnu odštetu od Srbije.
Zvanični Beograd se godinama protivi donošenju rezolucija ili deklaracija koje bi zločin u Srebrenici nazvale genocidom.
Zvaničnici Srbije govore da se u Srebrenici dogodio strašan zločin, ne priznajući da je reč o genocidu.
