Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 12. jula da mu je od odluke Ustavnog suda u slučaju projekta "Jadar", važnije da zna hoće li otvaranje rudnika litijuma ugroziti opstanak ljudi i životnu sredinu.
"Hoću to da čujem i od stranih i od domaćih stručnjaka, od onih ljudi koji nisu ostrašćeni i koji na tome ne grade političke karijere", rekao je Vučić na konferenciji za medije u Beogradu.
On je dodao da ekonomski nema sumnje u isplativost projekta.
"Ali je pre tog ekonomskog dela važan deo oko životne sredine i ne pada mi na pamet da se lično saglasim sa tim ukoliko bi to ugrozilo opstanak ne samo ljudi, već i uopšte kompletnog ekosistema u Jadru i Rađevini", rekao je Vučić.
Ustavni sud Srbije je 11. jula ocenio da odluka Vlade Srbije o zaustavljanju projekta "Jadar", eksploatacije rude litijuma na zapadu Srbije, nije u saglasnosti sa najvišim pravnim aktom zemlje.
Sud je u saopštenju naveo da se donetom odlukom "ne oživljava" prethodno doneta Uredba Vlade o utvrđivanju prostornog plana.
"Pri čemu se ne zadire ni u ustavnu nadležnost, odnosno pravo i dužnost Vlade da utvrđuje i vodi politiku i da, u skladu sa Ustavom i zakonom, odluči o daljoj realizaciji konkretnog projekta", dodaje se u saopštenju Ustavnog suda Srbije.
Vlada Srbije, na čijem čelu je tad bila Ana Brnabić, je početkom 2022. stopirala projekat nakon masovnih protesta i poništila dozvole australijskom rudarskom gigantu "Rio Tintu".
Brnabić je, ipak, 22. juna 2024. izjavila da bi bilo "nenormalno" kada bi se Srbija odrekla iskopavanja litijuma i da država ima oštre i visoke standarde zaštite životne sredine.
Predsednik Srbije i drugi državni zvaničnici su ranije u više navrata isticali da je projekat velika ekonomska šansa za zemlju.
S druge strane, ekološki aktivisti i deo stručne javnosti godinama ukazuju na potencijalne ekološke posledice otvaranja rudnika litijuma.
Multinacionalna kompanija "Rio Tinto" nameravala je da otvori rudnik litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji.
Tamo je ova kompanija 2004. otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala na svetskom tržištu u Srbiji su procenjene na preko 158 miliona tona.
Kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Ekološka udruženja organizovala su protest protiv rudarenja litijuma 28. juna u Loznici, u zapadnoj Srbiji.
Na tom skupu zatražile su usvajanje zakona kojim bi se zabranila geološka istraživanja i eksploatacija litijuma i bora na zapadu zemlje gde je nalazište rude "jadarit". U suprotnom, poručili su, blokiraće železnice širom Srbije.
'Srbija neće ratovati sa Bošnjacima'
Najveći deo konferencije za medije predsednik Srbije Aleksandar Vučić posvetio je izjavi predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Denisa Bećirovića na obeležavanju 29. godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula.
Vučić je ocenio da je taj događaj, umesto da bude prilika za pomiranje i ukazivanje poštovanja žrtvama, iskorišćen kako bi Srbija i bh. entitet Republika Srpska bili "izloženi ne samo pogrdama i neistinama, nego i najdirektnijim pretnjama".
Optužio je zvanično Sarajevo da planira da "implementira nestanak Republike Srpske i uvlačenje Srbije u sukob sa NATO".
"Mi nećemo da ratujemo protiv Bošnjaka, nadam se da im neće pasti na pamet da ukidaju Republiku Srpsku i ubijaju srpski narod", poručio je Vučić.
U govoru na obeležavanju godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula, Denis Bećirović je, između ostalog, govorio i o pretnjama iz bh. entiteta Republike Srpske o otcjepljenju i razdruživanju, što prema Ustavu BiH nije moguće.
Rekao je i da uprkos presudama međunarodnog suda, "organi BH entiteta Republike Srpske prete državi Bosni i Hercegovini".
Kazao je i da mir i ravnopravnu saradnju u regionu ugrožava velikodržavna politika režima u Beogradu.
"To je politika koja je i na primeru Rezolucije o genocidu u Srebrenici pokazala da očigledne poraze pokušava pretvoriti u pobede", rekao je Bećirović.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju Rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici. Rezolucijom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Srbija je glasala protiv rezolucije.
Međunarodni sud pravde u Hagu doneo je 2007. godine presudu u kojoj se konstatuje da je jula 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, Vojska Republike Srpske (VRS) počinila genocid, odnosno ubila više od 8.000 Bošnjaka.
Isti sud je Srbiju proglasio odgovornom za nesprečavanje genocida i da je prekršila obavezu kažnjavanja počinilaca genocida. Pred različitim sudovima, do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora.
Među njima su i bivši predsednik RS Radovan Karadžić i komandant bivše VRS Ratko Mladić, koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na kaznu doživotnog zatvora.
