Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Nišu, povodom dešavanja u Bosni i Hercegovini, da se Srbija "neće mešati u unutrašnje stvari drugih država".
Vučić je na konferenciji za novinare na vojnom aerodromu u Nišu rekao da je "politika Srbije poštovanje teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine i poštovanje integriteta Republike Srpske u okviru BiH".
"To znači puno poštovanje Dejtonskog sporazuma. Srbija je i jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, to je naša politika koja se nije promenila u proteklih 26 godina", rekao je.
Dogovorena nabavka iz domaće namenske industrije u iznosu od 1,25 milijardi evra
Vučić je izjavio je da će Srbija u naredne dve godine nabaviti ukupno 30 novih i polovnih vojnih helikoptera, kao i da će vojska nabavljati opremu i naoružanje iz domaće namenske industrije, za šta je u narednih pet godina planirano oko 1,25 milijardi evra.
Vučić, koji je na vojnom aerodromu "Narednik pilot Mihajlo Petrović" u Nišu prisustvovao prikazu sposobnosti helikopterskih jedinica Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) Srbije i pripadnika 63. padobranske brigade, rekao je novinarima da su na toj vežbi uglavnom prikazani helikopteri nabavljeni u prethodne dve godine, a da se nove nabavke očekuju 2022. i 2023.
"Očekujemo tačno 30 helikoptera, od toga će biti 11 H145, četiri Mi-35, tri Mi-17, plus 11 Mi-35 polovnih, koje kupujemo od jedne članice Evropske unije. Tako da ćemo biti helikopterska velesila u ovom regionu", rekao je Vučić, prenosi Beta.
Istakao je da je tokom boravka u Nišu imao sastanak sa ministrom finansija Sinišom Malim i predstavnicima svih fabrika namenske industrije i remontnih zavoda u Srbiji, na kojima je dogovoreno da se sa 145 miliona evra pomogne namenska industrija u prvom kvartalu 2022.
"Time ulažemo u striktnu kontrolu Ministarstva odbrane, time ulažemo u kupovinu novih proizvodnih pogona, novih mašina, nove opreme kako bismo mogli da osavremenimo naše fabrike, podstaknemo bolji proizvodni proces, veću ekonomičnost i rentabilnost i bolje proizvode za našu vojsku", kazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, doneta je i odluka da se u narednih pet godina naruči, u iznosu od 1,25 milijardi evra oprema, naoružanje, oruđa, vozila, municija, mine, rakete... od namenske industrije Srbije.
"To su velika ulaganja. Mi nismo uračunali ono što inače kupujemo od ruskih, francuskih i drugih partnera na međunarodnom tržištu gde su ulaganja zaista ogromna", rekao je predsednik Srbije.
Vučić je istakao i da počinju razgovori za lovačko-bombardersku avijaciju, kao i pojačavanju kapaciteta batajničkog Vazduhoplovnog zavoda "Moma Stanojlović", koji radi remont aviona.
Policija nije obezbeđivala proteste jer nema šta da traži na protivzakonitim okupljanjima
Povodom protesta i blokada puteva koji su prethodne tri nedelje održani u više desetina gradova u Srbiji, Vučić je rekao da policija nije obezbeđivala te skupove jer "nema šta da traži na protivzakonitim okupljanjima". Vučić je odgovarajući na pitanje novinara na vojnom aerodromu u Nišu rekao da "kada organizujete nešto što je ilegalna, protivzakonita aktivnost, nemojte državne organe da pozivate da saučestvuju u ilegalnim aktivnostima".
"Pozivate nekoga da blokirate auto-puteve. Ne može i nema pravo policija da u tome učestvuje. Policija ima pravo jedino to da zabrani. Organizatori nisu pitali policiju, nisu ni prijavili nijedan skup", rekao je Vučić.
On je rekao da je "ponosan na ponašanje državnih organa" tokom protesta, kao i da ne vidi da je problem to što je policija legitimisala građane.
Vučić se izvinio "pretučenim običnim građanima koji ništa nisu bili krivi jer su želeli negde da prođu".
Kako je rekao "za one koji su počinili krivična dela podrazumevaju se krivične prijave, kao i za one koji su učinili prekršaje idu prekršajne prijave".
"Jedina posledica svih ovih protesta je da je došlo do velike preraspodele glasova, pa su Zeleni uzeli glasove ovim tobože velikim partijama u opoziciji", rekao je Vučić.
U Srbiji je 11. decembra, treću subotu zaredom, bilo blokirano više saobraćajnica širom zemlje. Prvobitne zahteve - da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji, vlast je usvojila, a zahtev novog protesta bio je da se međunarodnoj rudarskoj kompaniji Rio Tinto ne dozvoli eksploatacija litijuma.
