Iz vazduha i sa kopna, od Pešterske visoravni na krajnjem jugu do Kragujevca u centralnom delu zemlje, uz teško naoružanje i pripadnike Vojske, Srbija je protekle dve nedelje demonstrirala čime raspolaže.
Od ruskih letelica MiG-29 i Erbasovih helikoptera H-145M, preko tenkova T-72 i oklopnih vozila BRDM-2 dobijenih od Rusije, borbenih dronova CH92-A kupljenih iz Kine, sve do opreme domaće proizvodnje.
Od početka godine, Srbija je sedam puta kroz samostalne vojne vežbe i prikaze, demonstrirala naoružanje i vojnu opremu, pokazuju podaci sa sajta Ministarstva odbrane Srbije.
Dvonedeljna združena taktička vežba „Munjeviti udar“ na Pešteru, na kojoj je prikazan veliki deo naoružanja i vojne opreme kojom Srbija raspolaže, tek što se završila, da bi se dan kasnije, 28. juna deo naoružanja iz domaće odbrambene industrije i državni vrh preselili oko 200 kilometara severnije, u Kragujevac, u centralnoj Srbiji.
Tamo je kod Spomen-parka "Šumarice“ u Kragujevcu, izgrađenog u znak sećanja na 2.796 streljanih civila 1941. tokom Drugog svetskog rata, među kojima je bilo 300 đaka i profesora Prve kragujevačke gimnazije, vojna sila ponovo prikazana građanima.
Taktičko-tehnički zbor „Otvoreni dan“ u Kragujevcu, po najavi Ministarstva odbrane najveći do sada, održan je na Vidovdan, državni praznik u spomen na Kosovsku bitku koja se odigrala 28. juna 1389. godine.
Vučić najavio nova ulaganja u vojsku
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na prikazu sredstava naoružanja i vojne opreme najavio nastavak vojnog opremanja Srbije.
"Mnogo toga dobijamo iduće godine, čime će Vojska Srbije biti dvostruko snažnija nego danas", rekao je Vučić u Kragujevcu.
On je dodao da o novim nabavkama „ne sme da priča do januara ili februara“ naredne godine.
Najave novih nabavki naoružanja i vojne opreme dolaze godinu i po dana nakon što je sam Vučić rekao da Srbija prestaje sa kupovinom oružja i da će se „ići na modernizaciju vojske“.
“Ići ćemo na dodatne reforme naše armije. Da je pravimo još mobilnijom i bržom. To ne znači kupovinu oružja, naprotiv”, rekao je Vučić u decembru 2019.
Poruke sa Peštera
Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović je u saopštenju od 27. juna ocenio da je vežba „Munjeviti udar“ na poligonu na Pešterskoj visoravni bila „odlična prilika za proveru operativnih sposobnosti komandi i jedinica Vojske Srbije“.
"Ona je pokazala i koliko se ulagalo u opremanje i naoružavanje naših ljudi“, naveo je Stefanović.
Vučić je na Pešteru izjavio da Srbiju "ne interesuju nikakvi ratovi, niti sukobi", već da "jača vojsku radi odbrane".
Ministarstvo odbrane Srbije u odgovoru na pitanja RSE navodi da je cilj vežbe na Pešteru prikaz snaga Vojske Srbije „za odgovor na izazove, rizike i pretnje po bezbednost države“.
U toj vežbi, kako je navelo Ministarstvo, učestvovalo je „više od 2.300 pripadnika jedinica Kopnene vojske, Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade“.
Dodaju da Vojska Srbije u svom naoružanju ima veliki broj sredstava koji su tokom proteklih decenija nabavljani iz Sovjetskog Saveza, a kasnije i Ruske Federacije.
„Od vojne opreme koja je skorije nabavljena iz Ruske Federacije u nedelju 27. juna, na Pešteru su predstavljeni tenkovi T-72 MS, borbena vozila BRDM-2M, PVO sistem „Pancir“, kao i helikopteri Mi-17 i Mi-35. Od sredstava nabavljenih iz Narodne Republike Kine predstavljen je daljinski pilotirani vazduhoplov CH-92“, navelo je to ministarstvo.
Vežbe i smotre vojske Srbije u 2021.
Uticaj na odnose sa susedima
Paradiranje Srbije vojnom opremom može u okruženju izazvati nervozu, imajući u vidu prošlost, ocenjuje za RSE Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije.
„Možemo da razumemo da su se stvari sada promenile, ali ovo je i dalje nešto što može da učini komšije nervoznima“, navodi Ker-Lindzi i dodaje:
„Naravno, postoji i druga strana ove priče. Mnogi bi rekli da iako je prirodna reakcija da se ovakve vežbe vide kao da su usmerene prema Bosni i Hercegovini ili Kosovu, u stvarnosti ono što dovodi do rasta potrošnje za vojni budžet na neki način još više zabrinjava, jeste odnos sa susednom Hrvatskom“.
On smatra da to što Srbija prikazuje vojnu silu „neće biti shvaćeno pozitivno na mnogo mesta”.
„Mislim da je zabrinjavajuće, jer ne vidim kako ovo koristi međunarodnom ugledu Srbije. Takođe, postoji stav, ne u svim, ali u velikom broju zemalja Evropske unije, da su vojne parade i vežbe pomalo passé“, ocenjuje Ker-Lindzi.
’Čemu sve to?’
Geopolitički analitičar i general u penziji iz Crne Gore Blagoje Grahovac ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je reč o populizmu koji je usmeren ka javnosti u Srbiji, a ne ka drugim državama.
„Filozofski i istorijski postulati kažu - država koja svoju odbranu zasniva na snazi oružja je neodbranjena država. Odbranjena je ona država koja sa svojim susjedima razvija prijateljski odnos. Po oba ta parametra, izgleda da je Srbija u zabludi i na pogrešnom putu jer nema odgovora ni protiv koga, ni zbog čega, ni čemu sve to. To je populizam u cilju militarizacije stanja duha građana. Čemu može služiti? Nerazumnim politikama da opet zloupotrebe svoje građane“, rekao je Gahovac.
Grahovac dodaje da Srbija troši novac na naoružavanje vojske koja neće biti upotrebljena ni protiv koga, te da vojne vežbe ne izazivaju ni uznemirenost, ni zabrinutost u susednim državama.
„Ko danas na Balkanu može da vodi rat? Niko. Ukoliko neko i krene u rat, izgubiće ga. To neće dozvoliti ni Evropska unija, ni međunarodna zajednica“, rekao je Grahovac.
Simbolika Šumarica
Grupa građana Kragujevca, među kojima je bilo i opozicionih stranačkih aktivista, u nedelju 27. juna, položila je cveće na spomenik kao simbolični gest "izvinjenja" stradalima tokom Drugog svetskog rata u Šumaricama zbog smotre vojnog naoružanja.
Ispred spomenika streljanim đacima i profesorima se svake godine sa manifestacije Veliki školski čas šalje antiratna poruka "Dosta su svetu jedne Šumarice".
Na ovom prostoru je 31. avgusta 1991. godine, na početku ratnih sukoba u bivšoj SFRJ, održan kragujevački koncert za mir.
Građanska aktivistkinja Ljiljana Palibrk, jedna od organizatora tog događaja, kaže za RSE da je neprimereno da se u Šumaricama priređuje smotra vojske i naoružanja.
"Da li mi to sada ponovo nekome pretimo, da li mi to demonstriramo silu iz unutarpolitičkih razloga ili iz kojih razloga, ali odabir lokacije je neprimeren", navela je Palibrk.
Kome su namenjene vežbe?
Rebalansom budžeta za 2021. godinu, koji su poslanici u Skupštini izglasali 22. aprila, izdvajanja za odbranu uvećana su za 44 odsto u odnosu na ono što je prvobitno planirano.
Prikaz naoružanja i vojne opreme upravo kao opravdanje za taj trošak vidi istraživačica nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Maja Bjeloš.
Ona u izjavi za RSE ocenjuje da je ta vežba bila usmerena prema domaćoj publici.
„Negde smatram da je cilj ove vežbe, ove predstave, najviše bio usmeren prema domaćem javnom mnjenju, da se demonstrira sila i pokaže snaga vojske Srbije, a možda i da se opravda povećanje budžeta ministarstva odbrane Srbije u budžetu za 40 odsto i povećanje ulaganja u vojsku Srbije“, ocenjuje Bjeloš.
Prema njenim rečima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije žele da pokažu da je vojska jaka. Ipak, smatra da građani imaju neke druge prioritete.
„Vojska je jaka ako ima ljudstvo koje ume i zna da rukuje opremom, posebno ako govorimo o opremi koja je nabavljena bilo od Rusije ili Kine, ukoliko je profesionalna i depolitizovana, odnosno, nije instrumentalizovana od političara i političkih partija. S druge strane, građanima Srbije su prioriteti da imaju čistu vodu i čist vazduh, bolje zdravlje, veću zaposlenost“ objašnjava ona.
Kako je objasnila, zbog toga što je prostor za korupciju prilikom nabavke vojne opreme velik, za sistem odbrane je jako važan nivo transparentnosti, integriteta i političke odgovornosti prilikom sklapanja ugovora o nabavci vojne opreme iz Rusije, Turske, Kine, ili zapadnoevropskih zemalja.
„Ono što smo imali prilike da vidimo jeste da mi ne znamo koliko će građane Srbije i budžet Srbije da košta sva ova oprema koju smo imali prilike da vidimo na Pešteru na vojnoj vežbi, kao ni nabavka druge vojne opreme koju Srbija očekuje da dobije“, zaključila je Maja Bjeloš iz BCBP-a.
Rebalansom iz aprila 2021. budžet Ministarstva odbrane pojačan je za 46 milijardi dinara (391,2 miliona evra) u odnosu na ono što je ranije planirano, čime je dostigao nivo od ukupno 148 milijardi dinara (1,2 milijarde evra).
Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa budžeta naveo je da su glavni razlog za to „osetno povećana izdvajanja“ za kupovinu opreme i naoružanja.
Ovaj nezavisni državni organ, koji odgovara Narodnoj Skupštini Srbije, takođe je izneo ocenu da je dodatno povećanje investicija u sektor bezbednosti „ekonomski potpuno neopravdano“, imajući u vidu činjenicu da u Srbiji i dalje traje borba protiv pandemije COVID-19. Dodatne nabavke će, kako se navodi, imati uticaj i na povećanje javnog duga.
„Budući da je uglavnom reč o nabavci vojne opreme, koja se mahom nabavlja i iz uvoza, efekat ovih ulaganja na privredni rast je zanemarljiv – dok je itekako prisutan direktan efekat na povećanje (ionako velikog) fiskalnog deficita i javnog duga u 2021“, naveo je Fiskalni savet.
* Saradnja na tekstu: Branko Vučković
