Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na Bledskom bezbednosnom forumu da u Srbiji i drugim zemljama u regionu Zapadnog Balkana više ne postoji nekadašnji entuzijazam za pridruživanje Evropskoj uniji.
Zbog toga zemlje Zapadnog Balkana, prema njegovim rečima, traže druge načine da bi ostvarile privredni rast, navodeći kao primer inicijativu Otvoreni Balkan.
Inicijativa za regionalnu saradnju Otvoreni Balkan, kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija podrazumeva slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.
„Sa susedima radimo na zbližavanju i izgradnji mira i bezbednosti u regionu, izjavio je Vučić na prvom liderskom panelu "Budućnost Evrope - odoleti i istrajati".
Vučić je takođe poručio da je Srbija posvećena evropskim integracijama, ali da mora da brine o sebi sa svojim susedima kako bi građanima bio obezbeđen bolji život.
On je ocenio da je EU posle Bregzita, izlaska Velike Britanije iz Unije, potrebno proširenje, ali EU, kako je rekao, ne vidi širi sliku.
„Srbija se sve više usaglašava sa deklaracijama EU, a da li je neko to primetio“, upitao je Vučić.
On je naveo da je Srbija za samo par meseci sa ranijih 46 procenata podigla usaglašenost sa spoljnopolitičkim odlukama EU na preko 62 odsto.
Kasnije je tokom obraćanja novinarima dodao da postoje određena ograničenja koja se tiču kompleksnog uvezivanja interesa Srbije u vezi sa Kosovom.
- Sporazum Srbije sa Evroazijskom unijom bez aplauza u Briselu
- Prespa forum: Evropa nije potpuna bez Zapadnog Balkana
Srbija je često u izjavama evropskih zvaničnika pozivana da u većem obimu usaglasi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. Srbija, na primer, nije sledila politiku EU o uvođenju sankcija Rusiji zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.
Srbija računa, pre svega, na Rusiju i Kinu kada je reč o blokiranju prustupa Kosova u međunarodnim organizacijama.
Beograd ne priznaje nezavisnost svoje nekadašnje južne pokrajine koju je Priština proglasila 2008. godine. Pod okriljem EU Beograd i Priština vode pregovore o normalizaciji odnosa koji treba da rezultiraju pravno obavezujućim sporazumom.
Predsednik Srbije je na panelu Bledskog foruma o budućnosti EU naveo i primer Severne Makedonije koja je promenila ime rekavši da joj je zbog toga obećano da će početi pregovore o pridruživanju.
"Da li su to i dobili? Nisu“, naveo je Vučić.
On je izrazio uverenje da jedino ujedinjena Evropa može odgovoriti na nove krize.
„Stalno govoriti o Zelenoj agendi ne verujem da će biti dovoljno. Ima li drugih rešenja osim mera zaštite od drugih kao što je Kina, kad god se osećamo ugroženim od nečijih sposobnosti i kapaciteta", upitao je Vučić dodajući da ih nije čuo do sada.
Takođe je upitao šta će biti kada nemačka kancelarka napusti politiku uz ocenu da ko god bude došao na njeno mesto neće biti tako snažan kancelar.
„Šta ako se nešto desi negde u Evropi, možda na Zapadnom Balkanu, ko će da preduzme nešto a da ga drugi poslušaju? Ja trenutno ne vidim nikog“, naveo je predsednik Srbije.
Premijer Mađarske Viktor Orban ocenio je da se ne može govoriti o bezbednosti i evropskom identitetu bez prijema Srbije u članstvo EU dodajući da je članstvo Srbije u savezu geopolitički interes.
"Srbija je ključna. Više nama treba članstvo Srbije u EU, nego što to treba Srbiji“, izjavio je Orban na Strateškom forumu na Bledu.
Na Bledu se u sredu 1. septembra održava 16. Bledski strateški forum, koji cje ove godine, pod slovenačkim predsedavanjem Savetom Evropske unije, posvećen razgovorima o budućnosti EU.
Na Forumu učestvuju predsednici Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, kao i premijeri, ministri i drugi značajni gosti iz regiona i Evrope.
