Autor: Paul Taylor (Reuters), prevela i priredila: Jasmina Lazić
Evropa je rastrzana. Sa jedne strane, bori se da ostane dosledna svojim vrednostima, a sa druge nastoji da pragmatično odgovori izazovima koje joj nameću izbeglička kriza, (ne)poštovanje vladavine prava, odnosi između Rusije i Turske i pitanje hoće li Velika Britanija ostati članica Unije.
Politički i ekonomski interesi uglavnom nadvladavaju vrednosti i standarde na kojima je EU utemeljena, ali nije jasno kakav će rezultat vođenja takve politike biti na kraju.
Sudeći po kritičarima, uključujući one koji brane ljudska prava, Evropa je više nego voljna da izda svoje principe. Pristalice pragmatičnog vladanja EU, pak, smatraju da je to deo “odrastanja” i da Evropa više nije naivna kao što je bila.
“Politika je umetnost mogućeg, ali ovo što se sada dešava bitno se razlikuje od onoga što je Evropa promovisala poslednjih pola veka”, kazao je Majkl Li (Michael Leigh), nekadašnji zvaničnik Evropske komisije.
Nakon što je više od million migranata ušlo u Evropu tokom prošle godine, vlade EU su pokazale da se mimoilaze u stavovima. Da li dati azil onima koji ga trebaju ili pojačati granične kontrole i plaćati drugim državama da potencijalne tražioce azila drži na odstojanju, pitanje je sad.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pala je u nemilost mnogih, ne samo u svojoj zemlji, već u čitavoj Uniji, zbog toga što je zauzela moralan stav i pozdravila dolazak stotina hiljada izbeglica.
Nespremnost većine država EU, ne samo onih u centralnoj Evropi, već i ključnih partnera poput Francuske, da prihvati kvote za prijem izbeglica koje su dogovorene pre nekoliko meseci, tumači se kao strah od odmazde koja im preti na domaćoj političkoj sceni.
Brisel se suočio sa drugom “vrednosti vs. interesi” dilemom prošle nedelje, kada je izvršna Evropska komisija trebalo da odluči da li će uputiti disciplinarne mere protiv novog zakona u Poljskoj koji ozbiljno ugrožava nezavisnost sudstva i državnih medija.
Evropska unija je već naširoko kritikovana zbog toga što nije uspela da se omogući poštovanje demokratskih načela i vladavine prava ni kada je mađarski premijer Viktor Orban 2010. imao sličan obračun sa pravosuđem, medijima i organizacijama civilnog sektora.
Komisija sada jeste preduzela prvi korak ka Poljskoj ali je naglasila da problem sa Varšavom želi da reši dijalogom. Kako stvari stoje, nema namere da Poljskoj nametne sankcije, niti da je, za kaznu, udalji od EU fondova.
Nakon velikih demonstracija u Varšavi, u ime odbrane liberalnih vrednosti, mnogi u Briselu su položili svoje nade u sposobnost poljske demokratije da se koriguje – sama. Drugi, pak, smatraju da to nije dovoljno.
Zbog čega je Evropa proračunata?
Najveće članice EU, Nemačka i Velika Britanija uglavnom tiho posmatraju dešavanja u Poljskoj. I to iz pragmatičnih razloga. Berlin nastoji da, što je više moguće, sačuva dobrosusedske odnose sa vladom Jaroslava Kačinjskog (Jaroslaw Kaczynski).
London takođe ne želi da izaziva dobru volju iz Varšave, sada dok pregovara o osjetljivim aspektima svog ostanka u EU. U nastojanju da smanji pristup EU migranata, uglavnom Poljaka, Britanija će logično biti jedna od poslednjih koji će kritikovati Varšavu po pitanju ljudskih prava.
Sa druge strane, Evropa se pokazuje voljnom da nađe formulu kojom će dozvoliti Britaniji da sprečava ulazak građana EU na tamošnje tržište rada i onemogući ih da imaju iste benefite kao britanski građani, i to može da se tumači kao nastojanje da se osigura da će Britanci glasati za ostanak u EU na predstojećem referendumu.
I dok je Evropski parlament, koji sebe vidi kao savest koja bdi nad ljudskim pravima, pokazao volju da kritikuje Poljsku, što je na neki način svojevrsna politička kazna, ostala tela EU su nešto opreznija.
“Sa eskalacijom migrantske krize… I aktuelnom ranjivošću Evrope, bila bi velika greška izgubiti Poljsku u ovom trenutku”, kaže jedan zvaničnik Evropske komisije.
Slična pomešana osećanja dovela su do shizofrenog odgovora EU Rusiji 2014. godine, kada je ova proglasila aneksiju Krima i dovela do destabilizacije istočne Ukrajine.
I dok se evropski blok predvođen Nemačkom složio da uvede sankcije koje su kaznile rusku ekonomiju, postoje optužbe da se kada je o energiji reč, Evropa, ipak, vodila dvostrukim standardima.
Zakonodavci EU su primorali Rusiju da otkaže izgradnju Južnog toka kojim je planirano snabdevanje gasom zemalja na jugoistoku Evrope, zaobilazeći Ukrajinu. Međutim, Nemačka se opire da spreči izgradnju Severnog toka koji bi išao direktno iz Rusije, opet zaobilazeći Kijev.
Italija, Bugarska i druge koje su izgubile gašenjem Južnog toka optužuju Berlin za licemerje, dok Poljska i baltičke zemlje smatraju da će Severni tok negirati podršku koju EU pruža Ukrajini.
Nemačka pokušava da se odupre argumentima o moralu i vrednostima i ukazuje na istorijsku ulogu Moskve kao pouzdanog snabdevača.
U slučaju Turske, EU je praktično sama sebi vezala ruke kada je reč o kritikovanju ugrožavanja građanskih sloboda, slobode medija i nezavisnosti pravosuđa i to zbog priliva izbeglica u Evropu.
U to ime, Evropska Komisija odlaže kritiku Turskoj zbog nepoštovanja standarda EU, nastojeći da izbegne da uznemiri predsednika Tajipa Erdogana.
Zvaničnici EU, na kraju, i priznaju da su utišali kritike na račun Ankare zato što očajnički zavise od turske pomoći oko izbeglica.
Širom severne Afrike EU takođe stavlja u drugi plan insistiranje na poštovanju ljudskih prava, pogotovo kada je reč o Egiptu, Maroku i Alžiru, jer su joj oni potrebni za saradnju protiv islamskih militanata.
“Ne napuštamo naše vrednosti, možda smo samo malo više pragmatični”, kaže zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman.
