Presušilo je glavno vrelo reke Gradac, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ognjen Krnetić, čuvar u zaštićenom prirodnom dobru Klisura reke Gradac.
"Gradac je na biološkom minimumu. Osim glavnog, presušila su i ostala vrela nizvodno ali su i dalje aktivna“, rekao je Krnetić.
Gradac na zapadu Srbije važi za jednu od najčistijih reka u Evropi i iz nje se pijaćom vodom snabdeva obližnji grad Valjevo. Njena klisura duga je 23 kilometra i ima više od 70 pećina.
Prirodnjačka služba Klisure Gradca saopštila je da intenzivno prati hidrološku situaciju.
Čuvar Ognjen Krnetić kaže da za sada biljni i životinjski svet u Gradcu nije ugrožen.
U delu od vodozahvata do ušća u Kolubaru njeno korito je tokom avgusta mestimično ostajalo bez vode. Tada su presušili bočni kanali iz kojih se vodom snabdevaju ribnjaci.
"Decenijama sam na Gradcu ali ovakvu sušu ne pamtim. Ovo je katastrofa", rekao je za RSE odgajivač pastrmke Tijosav Ninić.
Dodao je da u vreme suše vodu u ribnjaku održava na minimumu uz pomoć pumpi.
Zbog drastičnog pada vodostaja tokom leta prestale su da rade i vodenice na Gradcu.
Institut za zaštitu prirode Srbije 2001. je Gradac stavio na svoju listu.
Gradac je reka ponornica. U delu svog toka ponire u zemlju, pa ponovo izlazi na površinu. Izvire u podnožju planine Povlen, odakle teče do reke Kolubare u koju se uliva.
U kanjonu Gradca, na površini od 1.268 hektara, živi 38 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 400 vrsta biljaka i 240 vrsta gljiva.
Gradac je stanište vidre, pastrmke i retke ribe paklare koja živi samo u čistim vodama.