Na svom imanju u selu Sandići kod Bratunca, Huso Selimović podigao je novi objekat koji svojim izgledom podsjeća na vikendicu. To je zapravo vodenica potočara i sagrađena je na mjestu nekadašnje i oronule. U ovom obliku trajaće duže i Huso će mljeti žito isto kao što su to radili njegovi preci još krajem XIX vijeka.
„Ovo je treća generacija, ja sam treća. Bio je đed, otac, pa ja sad. To je negdje sto pedeset godina. Tu je bio drveni mlin, izgorio je. Ja sam poslije ovo sa blokovima radio. Nisam više drvo upotrebljavao. Bila su dva kamena, mljela. Prije bila puna vodenica, sad nešto manje ima, ali – povećava se. Ovo je treća godina kako sam je napravio, i povećava se, svake godine više meljaje, više mušterija. Dosta se traži crnoga brašna i kukuruznog.“
Huso u Sandićima ima poveliko imanje na kojem sije kukuruz i pšenicu, bez upotrebe hemijskih sredstava. Proizvodi eko brašno koje se danas sve više traži. Od njegovog brašna pravi se hljeb u nekim gradovima Srbije, pa čak i Crne Gore.
„Proizvodim, znači, sto posto zdravu hranu. Ovdje je meljem, nema dodira ničega drugog. Čisto sto posto. Ko god kupi, proba – dođe opet. I traži. Nemam ja toliko, nisam ja proizveo toliko koliko ljudi mogu da kupe. Ima po pijacama, ima sada, ali nije to to. Sigurno. Imam iz Beograda, imam iz Pazove, iz Niša – ljudi naiđu ovdje iz Podgorice, vjeruj. Uzmu jednom brašna i uvijek navraćaju po još.“
U novom mlinu, Huso melje svoje ali i žito od komšija. Kaže da ne zna kakvog je kvaliteta pšenica kod ostalih poljoprivrednika, te za obavljenu uslugu ne uzima ’ušur’, već naplaćuje. Želi da prodaje isključivo svoje eko brašno i da bude prepoznatljiv po tome. Huso ima namjeru da zasije još veće površine žitom i da pakuje brašno za šire tržište.
„Pokušaću poslati brašno, da li u Banjaluku ili u Sarajevo, na fakultet na analizu, i da pakujem deset, pet kila, da dobijem papir da mogu po trgovinama prodavati.“
Sve što je do sada postigao, Huso je stvorio bez ikakve donacije i podrške.
„Mnogi čekaju na donaciju, a zemlja leži. Pogledajte polja tamo, neće niko da radi, da ore. Dobio sam samo materijal za kuću. To sam platio majstore, a ovo sve imam. Imam berač, imam kombajn, traktor, imam sijačicu, sve priključke, imam mlin. To sam sve sa mojim radom sa zemlje, tovom bikova, prodajom, normalno, i uzimanjem mašina.“
Mlinar ne može biti svako. Za obavljanje ovog posla potrebno je posebno znanje i iskustvo.
„Treba da zna pod broj jedan postaviti kamenje. Tu nema ležaja nigdje, to je sve na drvo. Ležajevi su drveni. Treba znati pokovati kamen. Jednom godišnje ja kujem kamen, znači, ne kruni se, nema osipa kamena.“
Na krov vodenice Huso je postavio je konektor za proizvodnju struje, pa sad nikad ne gasi sijalice. Ovakav uređaj još niko nema u okolini Bratunca.
„Imam osvjetljenje, može da radi i televizor. Može da radi i frižider i zamrzivač. Pedeset posto sam sebi olakšao posla.“
Ukrotio je Huso vodu i sunce, a iduće godine staviće i vjetar pod svoje.
„Ovo su trenutno panel ploče, ove sa dva kvadrata, a iduću godinu ću probati sa vjetrenjačom, da dobijem struju.“
Izgradiće Huso i parking prostor i postaviti vidljiv natpis. Cilj mu je da hljeb od njegovog eko brašna bude i na trpezama Evropljana. On ima namjeru da sam, kao mlinar, sa svojim eko brašnom uđe u Evropu jer, kako kaže, ne može da čeka dok Bosna i Hercegovina postane članica Evropske unije.
