Vlada Srbije usvojila je 18. juna "Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda", koja je proglašena 8. juna na "Svesrpskom saboru" u Beogradu.
Iz Vlade je saopšteno da će dokument biti upućen Skupštini Srbije, a predsednica parlamenta Ana Brnabić sazvala je za 23. jul sednicu na čijem je dnevnom redu odluka o usvajanju Deklaracije.
Deklaraciju je 2. jula usvojila i Skupština bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.
Dokument se, kako je ranije rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poziva na Dejtonski sporazum i u njemu nema reči o razdruživanju u Bosni i Hercegovini.
Šta piše u Deklaraciji?
U dokumentu od 49 tačaka, navodi se, pored ostalog, da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu.
U Deklaraciji se navodi da sabor ne podržava Rezoluciju o genocidu u Srebrenici koja je krajem maja izglasana u Ujedinjenim nacijama.
U tekstu se, između ostalog, navodi i da Sabor smatra "neprimerenim" postavljanje visokog predstavnika u BiH suprotno Aneksu X Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Takođe se konstatuje da je Dejtonski mirovni sporazum "trajno i bitno narušen", te se pozivaju svi međunarodni akteri da se vrate njegovom poštovanju.
Konstatuje se da je Republika Srpska zadovoljna visokim stepenom autonomije definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom, te da se stoga insistira na sprovođenju tog sporazuma.
U Deklaraciji se konstatuje i da srpski narod, Srbija i Republika Srpska treba da čuvaju istorijska prijateljstva sa "dokazanim prijateljima", ali i da grade nova savezništva.
Piše, između ostalog, da je Sretenje 15. februar Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati.
Preporučuje se harmonizacija nastavnih planova i programa u obrazovanju u Srbiji i Republici Srpskoj.
Ko je osudio Deklaraciju?
Usvajanje ovog dokumenta su osudili su, između ostalih, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović i Željko Komšić, kao i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države.
Iz Ambasade SAD u Sarajevu saopštili su da zaključci usvojeni na "Svesrpskom saboru" koji se odnose na Dejtonski mirovni sporazum i nezavisnu državu Bosnu i Hercegovinu, "ne predstavljaju odbranu Dejtonskog mirovnog sporazuma, kako tvrde autori, već su smišljeni napad na taj sporazum i državne institucije Bosne i Hercegovine".
Stejt department pozvao je nakon "Svesrpskog sabora" u Beogradu političke lidere u regionu da "bolje iskoriste svoje sastanke kako bi promovisali regionalnu stabilnost i pomirenje".
Evropska unija poručila je da se suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni identitet Bosne i Hercegovine ne mogu narušiti i da će svaka akcija protiv ovih principa dovesti do ozbiljnih posledica.
